Scroll to top
Podijeli

Poslanstvo – prva objava


Autor teksta: Grupa autora
Izvor: Znamenja Upute 1

11. Marta 2021.

Poslanstvo – prva objava

Kur’anski ajeti koji govore o pojavi poslaničke objave i načinu na koji ju je Poslanik, s.a.v.a., primao ne ostavljaju nikakvu sumnju u to da je Poslanik, s.a.v.a., bio spokojan i stabilan i u potpunosti se odazivao zapovijedima Svevišnjeg Allaha i Njegovim zabranama kada je njegovo časno srce primalo objavu.

Ovdje treba obratiti pažnju na već navedeno iz sure Eš-Šura i pročitati ajete iz drugih sura, kao što su:

وَالنَّجْمِ إِذَا هَوَىٰ مَا ضَلَّ صَاحِبُكُمْ وَمَا غَوَىٰ وَمَا يَنطِقُ عَنِ الْهَوَىٰٓ إِنْ هُوَ إِلَّا وَحْىٌ يُوحَىٰ عَلَّمَهُۥ شَدِيدُ الْقُوَىٰ ذُو مِرَّةٍ فَاسْتَوَىٰ وَهُوَ بِالْأُفُقِ الْأَعْلَىٰ ثُمَّ دَنَا فَتَدَلَّىٰ فَكَانَ قَابَ قَوْسَيْنِ أَوْ أَدْنَىٰ فَأَوْحَىٰٓ إِلَىٰ عَبْدِهِۦ مَآ أَوْحَىٰ مَا كَذَبَ الْفُؤَادُ مَا رَأَىٰٓ

Tako mi zvijezde kad zalazi,vaš drug nije s Pravoga puta skrenuo i nije zalutao!On ne govori po hiru svome – to je samo Objava koja mu se obznanjuje,uči ga jedan ogromne snage, razoriti, koji se pojavio u liku svome na obzorju najvišem, zatim se približio, pa nadnio – blizu koliko dva luka ili bliže – I On objavi robu Svome ono što mu je objavio srce nije poreklo ono što je vidio,[1]

قُلْ إِنِّى عَلَىٰ بَيِّنَةٍ مِّن رَّبِّى

Ti reci: Ja sam na Dokazu Jasnom od Gospodara moga.[2]

قُلْ إِنَّمَآ أَنَا بَشَرٌ مِّثْلُكُمْ يُوحَىٰٓ إِلَىَّ

Reci: “Ja sam čovjek kao i vi, meni se objavljuje.”[3]

قُلْ إِنَّمَآ أُنذِرُكُم بِالْوَحْىِ‌

– Reci: “Ja vas opominjem Objavom![4]

قُلْ إِنَّمَا يُوحَىٰٓ إِلَىَّ أَنَّمَآ إِلَـٰهُكُمْ إِلَـٰهٌ وَٲحِدٌ‌

– Reci: “Meni se objavljuje da je vaš Bog – jedan Bog,[5]

وَلَا تَعْجَلْ بِالْقُرْءَانِ مِن قَبْلِ أَن يُقْضَىٰٓ إِلَيْكَ وَحْيُهُ وَقُل رَّبِّ زِدْنِى عِلْمًا

 A s Kur’anom ne žuri prije negoli se tebi objavljivanje njegovo ne završi! I reci: “Gospodaru moj! Povećaj znanje meni.[6]

وَإِنِ اهْتَدَيْتُ فَبِمَا يُوحِىٓ إِلَىَّ رَبِّىٓ

A ako sam na Pravome putu, to je zbog onoga što mi Gospodar moj objavljuje.[7]

قُلْ هَـٰذِهِۦ سَبِيلِىٓ أَدْعُوٓاْ إِلَى ٱللهِ عَلَىٰ بَصِيرَةٍ أَنَا وَمَنِ ٱتَّبَعَنِي

Reci: “Ovo je put moj, ja pozivam k Allahu, imajući jasne dokaze, ja, i svaki onaj koji me slijedi.[8]

Nakon ovih časnih ajeta treba se osvrnuti na hadiske zbirke i historijske izvore, kako bi se odvojilo jasno i prihvatljivo od nejasnog i neprihvatljivog.

Imam Ahmed ibn Hanbel rekao je da je Abdurezzak prenio od Muamera od Ez-Zuhrija od Urve od Aiše da je ona pričala: “Prvo što se počelo (javljati) od (raznih vrsta) objave Allahovom Poslaniku, s.a.v.a., bilo je snoviđenje u spavanju pa je sve što je sanjao bilo jasno poput svitanja jutra. Zatim mu se omilila samoća i osamljivaše se u pećini Hira, pa je u njoj obavljao ibadet… Zatim se (opet) vraćao Hatidži pa se opskrbljivao za (noći) slične njima dok mu nije došla Istina (tj. Objava), a on je bio u pećini Hira.”

Na početku ovog teksta nema ničega čudnog, osim činjenice da Aiša nije bila rođena u vrijeme kada se Objava počela spuštati, a tekst ne govori o tome od koga je ona preuzela ove informacije, iako ona to očito ne prenosi direktno od Allahovog Poslanika. Međutim, u nastavku teksta postoji nešto čudno:

“Hazreti Hatidža je odvela Muhammeda kod svog amidžića, koji se zvao Vereka ibn Neufil ibn Esed ibn Abduluzza. On je u predislamsko doba primio kršćanstvo i znao je pisati na hebrejskom.[9] Prepisivao je Evanđelje na hebrejski jezik. Bio je sijed, slijep starac. Hatidža mu reče: ‘O amidžiću, čuj priču svoga bratića!’, pa mu Vereka reče: ‘Pričaj, moj bratiću, šta ima?’ Resulullah ga obavijesti o događaju koji se desio u pećini Hira. Vereka ga sasluša i reče: ‘To je bio Božiji povjerenik kojeg je Allah poslao i Musau. Kamo sreće da sam mlađi, da hoću, bogdo, biti živ, kada te tvoj narod bude progonio!’ A Resulallah ga upita: ‘Zar će me oni progoniti?’ i Vereka mu odgovori: ‘Hoće. Znaj da nijedan koji je dolazio s ovim kao ti nije bio bez neprijatelja. Ako dočekam taj dan, svesrdno ću ti pomoći!’ Međutim, uskoro je Vereka umro, a Objava je zastala.”[10]

Vereka koji, napokon, nije ni primio islam upoznat je s onim što će se desiti s Poslanikom, a da ne govorimo o znanju o njegovom poslanstvu, dok samom vlasniku poziva i Poslanice ništa nije jasno! I kao da je Vereka taj koji mu uliva smirenje! A Kur’an jasno naglašava da je on na Dokazu Jasnom od Gospodara svoga te ističe to u više ajeta koji govore da su poslanici ti koji su izvor upute ljudima i koji posjeduju dokaze, a ne obrnuto. Ali ovaj hadis ukazuje na to da je Vereka bio taj koji je znao za poslanstvo Poslanika prije njega samog pa mu ulijevao sigurnost.

To je ono što je otvorilo put sljedbenicima Knjige da izazovu sumnju u Muhammedovo, s.a.v.a., poslanstvo, kada su govorili: “Vaš poslanik po ovom tekstu nije bio siguran da je poslan od Allaha sve dok mu kršćanin Vereka nije to potvrdio”, dok su se neki usudili čak da tvrde da je Muhammed jedan od svećenika kojeg je odgojio Vereka, a sve pozivajući se na ovaj tekst koji je prenesen u zbirkama hadisa i koji su historičari obrađivali. Ovo je pukotina koja je nastala usljed udaljenosti od čvrstih i jasnih dokaza razuma, časnog Kur’ana i sunneta.

Može li ovo potvrditi ijedan razuman čovjek upoznat s kur’anskom logikom i ličnostima Božijih vjerovjesnika u časnom Kur’anu? Kako je moguće povjerovati u sadržaj ovog teksta samo zbog tvrdnje da je to preneseno od Aiše, Poslanikove supruge?

Postoji još jedan tekst u Tarihu-t-Taberi, koji je odurniji od ovog i više izaziva sumnju u sadržaj, a koji govori kako je Božiji Poslanik, s.a.v.a., spavao pa mu je došao melek i podučio ga početku sure El‘Alek… Potom se tekst nastavlja: “I probudio sam se iz sna i kao da mi je u srcu napisana Knjiga.” Rekao je: “Niko od Božijih stvorenja nije mi bio mrži od pjesnika i luđaka – toliko da ih nisam mogao ni pogledati.” I rekao je: “Rekao sam: Doista, izdajnik (misleći na sebe) je pjesnik ili luđak. Neće o meni Kurejšije nikada tako govoriti, jer ću se popeti na brdo pa ću se baciti i ubit ću se i tako ću biti u miru.”[11] I nastavio je: “Izašao sam da to i učinim, ali kada dođoh nasred brda, začuh glas s nebesa kako govori: ‘O Muhammede, ti si Allahov Poslanik, a ja sam Džibril.’”[12]

Prema ovome tekstu ispada da se Poslanik, s.a.v.a., bio toliko uznemirio i uplašio da mu je to postalo nepodnošljivo do te mjere da je čak bio poželio da se ubije, on, koga je Allah odabrao za vjerovjesništvo, upućivanje naroda i pozivanje ka Istini! Pa podudara li se ova predaja s potpuno jasnim zbiljama poslanstva?[13]

I tako možemo izložiti historijske tekstove pred jasnim mjerilima razuma, Knjige i sunneta da bismo izvukli jasne zaključke, ostavljajući sve što ne izdrži ovaj sud konstruktivnoj naučnoj kritici.

Ako nakon upoznavanja s jasnim tekstovima iz časnog Kur’ana primijetimo u vezi s prvim susretom Allahovog Poslanika s Objavom u nekim zbirkama hadisa i sire čudne, po Kur’anskim ajetima neprihvatljive stvari, onda možemo biti sigurni da su se neke izmišljotine sljedbenika Knjige uvukle u te zbirke.

Možemo ovu predaju uporediti s drugom, koja je prenesena u knjizi Biharu-l-envar, koja isto tako govori o znakovima poslaničke Objave i tragovima koje je ona ostavila na dušu Allahovog Poslanika, njegovu ličnost i ponašanje.

Preneseno je od Imama Alija ibn Muhammeda El-Hadija, a.s.:

إِنَّ رَسُولَ اللهِ، صَلَّى اللهُ عَليهِ وَآلِه، لَمَّا تَرَكَ‏ التِّجَارَةَ إِلَى‏ الشَّامِ‏، وَتَصَدَّقَ بِكُلِّ مَا رَزَقَهُ اللهُ تَعَالَى مِنْ تِلْكَ التِّجَارَاتِ، كَانَ يَغْدُو كُلَّ يَوْمٍ إِلَى حِرَاءَ يَصْعَدُهُ، وَيَنْظُرُ مِنْ قُلَلِهِ إِلَى آثَارِ رَحْمَةِ اللهِ وَأَنْوَاعِ عَجَائِبِ رَحْمَتِهِ‏ وَبَدَائِعِ حِكْمَتِهِ، وَيَنْظُرُ إِلَى أَكْنَافِ السَّمَاءِ وَأَقْطَارِ الْأَرْضِ وَالْبِحَارِ، وَالْمَفَاوِزِ، وَالْفَيَافِي، فَيَعْتَبِرُ بِتِلْكَ الْآثَارِ، وَيَتَذَكَّرُ بِتِلْكَ الْآيَاتِ، وَيَعْبُدُ اللهَ حَقَّ عِبَادَتِهِ.

فَلَمَّا اسْتَكْمَلَ أَرْبَعِينَ سَنَةً وَنَظَرَ اللهُ عَزَّ وَجَلَّ إِلَى قَلْبِهِ فَوَجَدَهُ أَفْضَلَ الْقُلُوبِ‏ وَأَجَلَّهَا، وَأَطْوَعَهَا وَأَخْشَعَهَا وَأَخْضَعَهَا، أَذِنَ لِأَبْوَابِ السَّمَاءِ فَفُتِحَتْ، وَمُحَمَّدٌ، صَلّى الله عَلَيهِ وَآلِهِ، يَنْظُرُ إِلَيْهَا، وَأَذِنَ لِلْمَلَائِكَةِ فَنَزَلُوا وَمُحَمَّدٌ، صَلّى الله عَلَيهِ وَآلِهِ، يَنْظُرُ إِلَيْهِمْ، وَأَمَرَ بِالرَّحْمَةِ فَأُنْزِلَتْ‏ عَلَيْهِ مِنْ لَدُنْ سَاقِ الْعَرْشِ إِلَى رَأْسِ مُحَمَّدٍ وَغَمَرَتْهُ، وَنَظَرَ إِلَى جَبْرَئِيلَ الرُّوحِ الْأَمِينِ الْمُطَوَّقِ بِالنُّورِ، طَاوُسِ الْمَلَائِكَةِ هَبَطَ إِلَيْهِ، وَأَخَذَ بِضَبْعِهِ‏ وَهَزَّهُ وَقَالَ:

يَا مُحَمَّدُ اقْرَأْ. قَالَ: وَمَا أَقْرَأُ قَالَ: يَا مُحَمَّدُ ﴿اقْرَأْ بِاسْمِ رَبِّكَ الَّذِي خَلَقَ- خَلَقَ الْإِنْسانَ مِنْ عَلَقٍ‏﴾ إِلَى قَوْلِهِ‏ ما لَمْ يَعْلَمْ‏ ثُمَّ أَوْحَى إِلَيْهِ‏ مَا أَوْحَى إِلَيْهِ رَبُّهُ عَزَّ وَجَلَّ، ثُمَّ صَعِدَ إِلَى الْعُلْوِ، وَنَزَلَ مُحَمَّدٌ، صَلّى الله عَلَيهِ وَآلِهِ، مِنَ‏ الْجَبَلِ- وَقَدْ غَشِيَهُ مِنْ تَعْظِيمِ جَلَالِ اللهِ، وَوَرَدَ عَلَيْهِ مِنْ كَبِيرِ شَأْنِهِ مَا رَكِبَهُ بِهِ‏ الْحُمَّى وَالنَّافِضُ.

يَقُولُ وَقَدِ اشْتَدَّ عَلَيْهِ مَا يَخَافُهُ- مِنْ تَكْذِيبِ قُرَيْشٍ فِي خَبَرِهِ، وَنِسْبَتِهِمْ إِيَّاهُ إِلَى الْجُنُونِ، وَأَنَّهُ‏ يَعْتَرِيهِ شَيْطَانٌ‏ وَكَانَ مِنْ أَوَّلِ أَمْرِهِ أَعْقَلُ خَلِيقَةِ اللهِ، وَأَكْرَمُ بَرَايَاهُ وَأَبْغَضُ الْأَشْيَاءِ إِلَيْهِ الشَّيْطَانُ وَأَفْعَالُ الْمَجَانِينِ وَأَقْوَالُهُمْ.

فَأَرَادَ اللهُ عَزَّ وَجَلَّ أَنْ يَشْرَحَ صَدْرَهُ وَيُشَجِّعَ قَلْبَهُ، فَأَنْطَقَ الْجِبَالَ وَالصُّخُورَ وَالْمَدَرَ، وَكُلَّمَا وَصَلَ إِلَى شَيْ‏ءٍ مِنْهَا نَادَاهُ: السَّلَامُ عَلَيْكَ يَا مُحَمَّدُ السَّلَامُ عَلَيْكَ يَا وَلِيَّ اللهِ، السَّلَامُ عَلَيْكَ يَا رَسُولَ اللهِ، السَّلَامُ عَلَيْكَ يَا حَبِيبَ اللهِ، أَبْشِرْ فَإِنَّ اللهَ عَزَّ وَجَلَّ قَدْ فَضَّلَكَ وَجَمَّلَكَ وَزَيَّنَكَ- وَأَكْرَمَكَ فَوْقَ الْخَلَائِقِ أَجْمَعِينَ مِنَ الْأَوَّلِينَ وَالْآخِرِينَ لَا يَحْزُنْكَ قَوْلُ‏ قُرَيْشٍ: إِنَّكَ مَجْنُونٌ، وَعَنِ الدِّينِ مَفْتُونٌ، فَإِنَّ الْفَاضِلَ مَنْ فَضَّلَهُ‏ اللهُ رَبُّ الْعَالَمِينَ، وَالْكَرِيمَ مَنْ كَرَّمَهُ‏ خَالِقُ الْخَلْقِ أَجْمَعِينَ، فَلَا يَضِيقَنَّ صَدْرُكَ مِنْ تَكْذِيبِ قُرَيْشٍ وَعُتَاةِ الْعَرَبِ لَكَ، فَسَوْفَ يُبَلِّغُكَ رَبُّكَ أَقْصَى مُنْتَهَى الْكَرَامَاتِ وَيَرْفَعُكَ إِلَى أَرْفَعِ الدَّرَجَاتِ. وَسَوْفَ يُنَعِّمُ وَيُفَرِّحُ‏ أَوْلِيَاءَكَ- بِوَصِيِّكَ عَلِيِّ بْنِ أَبِي طَالِبٍ، عَلَيهِ السَّلامُ، وَسَوْفَ يَبُثُّ عُلُومَكَ فِي الْعِبَادِ وَالْبِلَادِ، بِمِفْتَاحِكَ وَبَابِ مَدِينَةِ عِلْمِكَ‏ عَلِيِّ بْنِ أَبِي طَالِبٍ، عَلَيهِ السَّلامُ، وَسَوْفَ يُقِرُّ عَيْنَكَ بِبِنْتِكَ‏ فَاطِمَةَ، عَلَيهَا السَّلامُ، وَسَوْفَ يَخْرُجُ مِنْهَا وَمِنْ عَلِيٍّ الْحَسَنُ وَالْحُسَيْنُ سَيِّدَيْ شَبَابِ أَهْلِ الْجَنَّةِ، وَسَوْفَ يَنْشُرُ فِي الْبِلَادِ دِينُكَ، وَسَوْفَ يُعَظِّمُ أُجُورَ الْمُحِبِّينَ لَكَ وَلِأَخِيكَ، وَسَوْفَ يَضَعُ فِي يَدِكَ لِوَاءَ الْحَمْدِ، فَتَضَعُهُ فِي يَدِ أَخِيكَ عَلِيٍّ، فَيَكُونُ تَحْتَهُ كُلُّ نَبِيٍّ وَصِدِّيقٍ وَشَهِيدٍ، يَكُونُ قَائِدَهُمْ أَجْمَعِينَ إِلَى جَنَّاتِ النَّعِيمِ.

“Kada je Allahov Poslanik napustio trgovinu u Šamu te udijelio na Allahovom putu sve što mu je iz te trgovine On bio podario, počeo se svaki dan penjati na brdo Hira[14] i s njegovih vrhova gledati znakove i raznovrsna čuda Božije milosti te znamenja Njegove mudrosti. Posmatrajući horizont, razmišljao je o različitim dijelovima zemlje, moru, pustinji, ravnici pa je uzimao pouku i opominjao sebe tim znakovima i robovao Allahu onako kako Mu dostoji. Kada je napunio četrdeset godina, Allah je pogledao u njegovo srce i našao da je od svih srca ono najbolje, najveće, najpokornije, najskrušenije i najponiznije. Dozvolio je kapijama neba pa su se otvorile, a Muhammed je gledao u njih. Dozvolio je melecima pa su se spustili, i Muhammed je i njih vidio. Naredio je milost pa je spuštena sa samog Arša na Muhammedovu glavu i čelo. I vidio je Džibrila, povjerljivu dušu, koji se, okružen svjetlošću, najljepši od svih meleka, spustio kod njega pa ga uzeo za nadlakticu, protresao i rekao: ‘O Muhammede, uči!’ On ga je upitao: ‘Šta da učim?’ i odgovorio mu je: ‘O Muhammede! Čitaj, u ime tvoga Gospodara, Koji stvara, stvara čovjeka od zametka! Čitaj, plemenit je Gospodar tvoj, Koji peru podučava, Koji čovjeka podučava onome što ne zna.’[15]

Potom je dostavio ono što je Njegov Gospodar bio objavio i uzdigao se natrag na nebesa.

Muhammeda su, dok je silazio s brda, od svega što ga je snašlo od Božije veličine i uzvišenosti uhvatile istovremeno vrućica i drhtavica… Doista mu je bilo teško jer se bojao da će Kurejšije poreći njegovo poslanstvo i proglasiti ga ludim ili šejtanom obuzetim, a on je oduvijek bio poznat kao najpametnije Božije stvorenje i najplemenitiji među ljudima, i nije podnosio šejtane ni djela ni govor ludih. Sam Svevišnji Allah je želio da mu proširi obzore i ohrabri srce pa je učinio da planine, stijene i glina progovore – kada je prolazio pored njih, zvali bi ga: ‘Mir tebi, o Muhammede! Mir tebi, o štićeniče Božiji, mir tebi, Allahov Poslaniče! Raduj se, jer doista je Svevišnji Allah tebi dao prednost nad ostalima, uljepšao te, ukrasio te, učinio te najplemenitijim od svih stvorenja, od onih prvih do onih posljednjih. Neka te ne rastuže riječi Kurejšija da si poludio i da si odveden od vjere jer vrijedan je onaj kojem je Gospodar svih svjetova dao prednost i plemenit je onaj kojeg je oplemenio Stvoritelj svih stvorenja pa neka ti se ne tijesne grudi zbog toga što te poriču Kurejšije i arapski nepravednici. Tvoj Gospodar će te odvesti do najvišeg stepena plemenitosti, podići te na najuzvišenije mjesto, a tvojim prijateljima će dati blagodat i radost posredstvom tvog nasljednika, Alija ibn Ebu Taliba. I proširit će tvoje znanje među robovima i gradovima tvojim ključem i kapijom grada Tvoje mudrosti, Alijem ibn Ebu Talibom. I obradovat će te tvojom kćerkom Fatimom, jer od nje i Alija će se roditi Hasan i Husejn, dva poglavara mladića stanovnika Dženneta, i raširit će se tvoja vjera u gradovima i uvećati se nagrada onima koji vole tebe i tvog brata i stavit će se u tvoje ruke zastava zahvale pa ćeš je ti staviti u ruke svog brata Alija pa će ispod nje biti svaki vjerovjesnik, istiniti vjernik i šehid, a ti ćeš biti vođa svima njima ka baščama blagodati.’”[16]

Kada uporedimo ovu predaju s onom prethodnom iz Tarihu-t-Taberija, vidimo veliku razliku i ogromnu udaljenost između dvije slike od početka poslanstva i ličnosti Poslanika, s.a.v.a. Dok ga prva predaja predstavlja kao da je u sumnji, uznemiren zbog neznanja o tome šta se zapravo dešava, druga predaja govori da on zna, da je smiren, da je optimist u vezi s budućnošću svoje misije od samog početka. A ova slika je zapravo ono što se podudara s jasnim mjerilima razuma, Kur’ana, sunneta i historije.

[1] En-Nedžm, 1-11.

[2] El-En’am, 57.

[3] El-Kehf, 110.

[4] El-Enbija, 45.

[5] El-Enbija, 108.

[6] Ta-Ha, 114.

[7] Sebe, 50.

[8] Jusuf, 108.

[9] Postoje dvije verzije predaje: “ …znao je pisati na hebrejskom…” i: “…znao je pisati na arapskom…”

[10] Musnedu Ahmed ibn Hanbel, sv. 6, str. 232-233; Sahihu-l-Buhari, knjiga Početak Objave; Zapečaćeni džennetski napitak, str. 72-73.

[11] Ubiti se?! Da li bi se ijedan normalan čovjek odlučio za nešto tako, iz bilo kojeg razloga? Da li bi ijedan normalan čovjek to opravdao nekom drugom? Da li bi ijedan normalan čovjek mrzio pjesnika ili luđaka? Da li bi se ijedan normalan čovjek ubio zbog pomisli da postoji mogućnost da će ga ljudi smatrati pjesnikom ili luđakom? Da li je ovo nivo viđenja, shvatanja i vjerovanja najsavršenijeg, najpokornijeg, najboljeg, najmudrijeg i najplemenitijeg Božijeg roba i stvorenja? Ovako je emevijska škola kroz historiju nastojala unakaziti i uništiti svetost i ličnost Božijeg najsavršenijeg vjerovjesnika i poslanika Muhammeda, s.a.v.a.

[12] Tarihu-t-Taberi, sv. 2, str. 48-49; Zapečaćeni džennetski napitak, str. 73.

[13] Ova predaja sadrži mnoge neprihvatljive stvari, a ukazat ćemo samo na dvije. Kao prvo – po ovoj predaji Poslanik je u snu primio poruku i nije znao da je on Poslanik; ako niko više nije znao za ovaj san, zašto se on onda bojao da će biti optužen za pjesništvo ili ludilo? Kao drugo – zašto je Poslanik bez ikakvog razloga toliko mrzio pjesnike i umno poremećene da ih nije mogao ni gledati, i to toliko da je odlučio da se ubije samo zbog pomisli na mogućnost da će biti optužen za pjesništvo ili mentalnu poremećenost? (op. prev.)

[14] Hira: pećina iznad brda Nur ili Džebelu-l-islam, koje se nalazi na sjeveroistoku Mekke, oko četiri kilometra udaljeno od Mesdžidu-l-harama, s lijeve strane kada se ide na Arefat, visoko oko 642 metra. Pećina Hira je udubljenje iznad brda dugo četiri, a široko jedan lakat i tri četvrtine. Ova pećina je mjesto gdje se Božiji Poslanik, s.a.v.a., godinama prije poslanstva osamljivao radi ibadeta, šaputanja s Uzvišenim Allahom i razmišljanja. Tu je primio i prvu Objavu.

[15] El-‘Alek, 1-5.

[16] Biharu-l-envar, sv. 18, str. 205-208, preuzeto iz Tefsiru-l-Imami-l-‘Askeri.

Povezani članci