Scroll to top
Podijeli

Hazreti Fatima Zehra, a.s, u časnom Kur’anu



24. Marta 2019.

Hazreti Fatima Zehra, a.s, u časnom Kur’anu

 

کلما دخل علیها زکریا المحراب وجد عندها رزقا، قال یا مریم انی لک هذا، قالت هو من عند الله ان الله یرزق من یشاء بغیر حساب

I Gospodar njezin primi je lijepo i učini da uzraste lijepo, i da se o njoj brine Zekerijja. Kad god bi joj Zekerijja u hram ušao, kod nje bi hrane našao. “Odakle ti ovo, o Merjema?” – on bi upitao, a ona bi odgovorila: “Od Allaha, Allah onoga koga hoće opskrbljuje bez muke.”[1]

U Ibn Kesirovom tefsiru, tumačenju, ovog časnog ajeta, od Džabira se prenosi da je rekao: “Božiji poslanik, s.a.w.s., nekoliko dana je proveo bez hrane i bijaše silno ogladnio. Posjeti kuće svojih žena, ali ni kod jedne ne nađe ništa od hrane. Potom dođe hazreti Fatimi i upita: ‘Kćeri moja, imaš li kakve hrane, silno sam gladan?’

‘Ne, dragi moj oče’, odgovori.

Nakon što je Hazret izašao iz kuće, jedna susjeda hazreti Fatimi posla dva somuna i jedan komad mesa. Fatima, s.a., uze somune i meso, stavi ih u jednu veliku posudu i pomisli: ‘Tako mi Allaha, Božiji poslanik je dostojniji ove hrane od mene i mojih ukućana; iako su svi gladni i iako hranu trebaju.’

Potom posla Hasana ili Husejna da pozovu Božijeg poslanika, a kada Hazret svojim prisustvom ukrasi njihovu kuću, reče: ‘Za tebe bih dala svoj život, Gospodar je nešto podario i ja sam to skrila za tebe.’

‘Donesi, kćeri moja!’

Hazreti Fatima, s.a., je pričala: ‘Donijela sam posudu s hranom. Kada sam podigla poklopac vidjela sam da je puna hrane i mesa!’

Kada je ugledala taj prizor, hazreti Fatima se iznenadi i shvati da je to blagodat spuštena od Gospodara Uzvišenog. Zahvalila je Bogu, donijela salavat na Njegovog poslanika i Pejgamberu postavila sofru. Kada je Poslanik vidio hranu zahvalio je Bogu i rekao: ‘Kćeri moja, odakle ti je stigla ova hrana’

‘Oče moj, od Gospodara Svevišnjega. Zaista, Allah, dž.š., kome hoće dati će opskrbu neizmjernu’, odgovori Fatima.

Pejgamber zahvali Bogu i dodade: ‘Kćeri moja, hvala Bogu koji te je načinio kao predvodnicu žena Beni Israila, jer i ona je, kada bi joj Bog davao opskrbu i kada bi bila upitana odakle joj ta opskrba, davala isti odgovor: ‘Od Gospodara je i, zaista, Allah, dž.š., kome hoće dati će opskrbu neizmjernu.’

Potom je nekoga poslao po hazreti Alija i onda su Pejgamber, Ali, Fatima, Hasan, Husejn i Pejgamberove supruge zajedno jeli i najeli se, a da posuda s hranom kao da ostade netaknuta pa svu hranu, s kojom je Uzvišeni spustio hajr i blagorodnost, podijeliše susjedima.”[2]

و اذ قالت الملائکة یا مریم ان الله اصطفاک و طهرک و اصطفاک علی نساء العالمین.

I kada meleki rekoše: “O Merjema, tebe je Allah odabrao i čistom stvorio, i boljom od svih žena na svijetu učinio.”[3]

Enes bin Malik prenosi da je Božiji poslanik, s.a.w.s., rekao: „Najbolje među ženama svjetova su četiri osobe: „Merjema kćerka Imranova, Asija supruga faraonova, Hatidža kći Huvelidova i Fatima kći Božijeg poslanika.“[4]

U Su’alebijevom tefsiru piše:

Kada je cijenjeni Poslanik, s.a.w.s., proučio ovaj časni ajet predstavnicima hrišćana iz Nedžrana i pozvao i na proklinjanje, rekli su: „Dajte nam vremena da o tome razmislimo i sutra ćemo se vratiti.“

Sutradan su došli Pejgamberu, a Hazret je izašao, noseći Husejna u naručju i vodeći Hasana za ručicu, iza njega je išla hazreti Fatima, a ispre njega hazreti Ali, i rekao: „Kada ja proučim dovu vi recite amin.“

Biskup Nedžrana se okrenu svojim istovjernicima i reče: „O hrišćanska zajednico, uistinu vidim lica kojim će Gospodar, ako od Njega zatraže da planinu pomjeri, molbu uslišati i planinu s mjesta pomjeriti. Nemote da bi se s njim proklinjali, jer ćete uništeni biti i do Sudnjega dana na zemlji neće niti jedan hrišćanin ostati.“

Potom se okrenu časnom Resulu i prozbori: „O Abou-l Qaseme, odlučili smo da se s tobom ne proklinjemo i da te u tvojoj vjeri ostavimo, a da mi u svojoj vjeri ostanemo.“

Cijenjeni Poslanik, s.a.w.s., reče: „Ako ne pristajete na proklinjanje onda primite islam. U tom slučaju će s vama biti isto što i s drugim muslimanima, i sve što se desi njima desiće se i vama.“

Oni ne primiše islam, ali prihvatiše da, u zamjenu za mir, svake godine daju džiziju.[5]

انما یرید الله لیذهب عنکم الرجس اهل البیت و یطهرکم تطهیرا

 Allah želi da od vas, o porodico Poslanikova, grijehe odstrani, i da vas potpuno očisti.[6]

Ummu Seleme kazuje: „Kada je spušten ovaj časni ajet, Božiji poslanik, s.a.w.s., pozvao je Alija, Fatimu, Hasana i Husejna, ogrnuo ih je svojim ogrtačem i rekao: ‘Gospodaru moj, oni su moj Ehli bejt. Bože moj, odstrani od njih svaku nečist i učini ih potpuno čistim.’“

Ummu Seleme je upitala: „Zar ja nisam od njih?“

„Pred tobom je lijepa sudbina“, odgovorio joj je Božiji poslanik.[7]

قل لا أسألکم علیه اجرا الا المودة فی القربی

Reci: “Ne tražim za ovo nikakvu drugu nagradu od vas, osim pažnje rodbinske.”[8]

Ibn Abbas je kazao: “Kada je spušten ovaj časni ajet, ashabi su upitali: ‘O Božiji poslaniče, ko su oni prema kojim je Uzvišeni naredio naklonost i pažnju?’

“Ali, Fatima i njihova djeca”, odgovori.[9]

یوفون بالنذر و یخافون یوما کان شره مستطیرا و یطعمون الطعام علی حبه … لا یرون فیها شمسا و لا زمهریرا

 Oni su zavjet ispunjavali plašeći se Dana čija će kob svuda prisutna biti, i hranu su davali – mada su je i sami željeli – siromahu i siročetu i sužnju. “Mi vas samo za Allahovu ljubav hranimo, od vas ni priznanja ni zahvalnosti ne tražimo! mi se Gospodara našeg bojimo, onog Dana kada će lica smrknuta i namrgođena biti.” I njih će Allah strahote toga Dana sačuvati i blaženstvo i radost im darovati i džennetom i svilom ih za ono što su trpjeli nagraditi: naslonjeni na divanima, oni u njemu ni mraz ni žegu neće osjetiti…[10]

Ibn Abbas je ispričao: “Hasan i Husejn se bijahu razboljeli. Njihov djed, Pejgamber, s.a.w.s., ih dođe obići a uz njega su bili i Abu Bekr i Omer. Svi muslimani sui h posjetili. Božiji poslanik reče hazreti Aliju: ‘O Abou-l Hasane, bilo bi veoma dobro kada bi se, zarad ozdravljenja tvoje djece, zavjetovao…’

Hazreti Ali reče: ‘Ako mi djeca ozdrave, zahvalno ću postiti tri dana.’

i hazreti Fatima reče: ‘Ako mi djeca ozdrave o dove bolesti iz zahvalnosti ću postiti tri dana.’

Hasan i Husejn ozdraviše, ali Pejgamberova porodica ne imaše ništa od hrane. Hazreti Ali ode kod susjeda, Jevreja po imenu Šam’un bin Džaba, i uzajmi tri pregršta ječma. Hazreti Fatima samlje ječam i skuha pet somuna.

Hazreti Ali klanja akšam namaz s Božijim poslanikom i dođe kući. Pred hazreta postaviše sofru kad na vrata zakuca neki siromah: ‘Siromah sam što na putu ostah… O Ehli bejte Božijeg poslanika, vaša kuća je kuća nade pa vas molim da ne obeznadite mene i moju izgladnjelu djecu! Nahranite me nahranio vas Allah džennetskim jelima!’

Dadoše mu svoju hranu i tu noć provedoše bez hrane.

Drugog dana, hazreti Fatima od ostatka ječmenog brašna skuha hljeb. Hazreti Ali, nakon što je klanjao akšam namaz u džamiji, vrati se kući. Pošto pred njega postaviše hranu na vrata pokuca jedan jetim.

‘Jetim sam bez utočišta što utočište potražih kod porodice Objave. Otac mi pade kao šehid u boju kod Aqabe. Imam ojađenu i mukom dotučenu majku. Nahranite me Allah vas nahranio džennetskim jelima!’

Svi mu dadoše svoju hranu te i drugi dan se omrsiše samo vodom.

Trećeg dana, hazreti Fatima samlje ostatak ječma i napravi hljeb. Nakon što se hazreti Alija vrati iz džamije i pošto se postavi sofra, na vrata pokuca sužanj i povika: ‘Gladni sam i ubogi sužanj. U ropstvo me uzimate, a hranu ne date?! Nahranite me, jer ja sam sužanj.’

Svi mu dadoše svoju hranu pa i trećeg dana se omrsiše samo vodom.

Četvrtog dana, kad već bijahu ispunili zavjet, hazreti Ali uze Hasana i Husejna za ručice i, dok poput ptica drhtahu od gladi, odoše Božijem poslaniku. Kada ih cijenjeni Poslanik, s.a.w.s., ugleda u takvom stanju reče: ‘O Abou-l Hasane, ovo što vidim veoma mi teško pad. Hajdemo kod moje kćeri Fatime.”

Otiđoše hazreti Fatimi i nađoše je u njenom mihrabu. Bijaše od gladi onemoćala, a oči joj se od iznemoglosti bijahu uvukle u očnu šupljinu. Vidjevši je u takovu stanju Božijem poslaniku potekoše mubarek suze pa reče: “O Veliki Bože, pomozi nam! Muhamedov Ehli bejt od gladi umire.”

Džibril se spusti i reče: ‘O Muhamede, uzmi… Gospodar ti čestita na tvome Ehli bejtu.’

‘Šta da uzmem… o džibrile?!’- upita Poslanik.

Tada prouči ove ajete.”[11]

[1] El-Bekare, 37.

[2] Tefsiru-l-Kur’an el-‘azim, Ibn Kesir, sv. 2., str. 36.

[3] El-Bekara, 42.

[4] Tefsiru-l-Kur’an el-‘azim, Ibn Kesir, 2., str. 40.

[5] Tefsiru-s-Se’lebi, sura Ali Imran; Tefsiru-l-Bejdavi, sv. 1., str. 158; Et-Tefsiru-l-kebir, sv. 8., str. 53; Tefsiru Ibn Kesir, sv. 1., str. 319; Tefsiru-l-Alusi, sv. 3., str. 166; Musned Ahmeda bin Hanbela, kitabu-l-fedhail, str. 27.

[6] El-Ahzab, 33.

[7] Tefsiru-t-Taberi, sv. 22., str. 7; Tefsiru-l-Kurtubi, sv. 14, str. 182; Tefsiru-s-Sujuti, sv. 5., str. 198; Tefsiru-l-Alusi, sv. 8., str. 14.

[8] Eš-Šura, 23.

[9] Tefsiru-s-Se’lebi, tumačenje sure Eš-Šura, 23; Tefsiru Ibn Kesir, sv. 16, str. 21; Tefsiru-s-Sujuti, sv.. 6., str. 7; Tefsiru Ruhi-l-me’ani, sv. 9., str 28.

[10] Ed-Dehr, 7-13.

[11] Tefsiru-s-Se’lebi, tumačenje sure Ed-Dehr; Tefsiru-l-Keššaf, sv. 3., str. 297; Et-Tefsiru-l-kebir, sv. 30., str. 244; Tefsiru-l-Kurtubi, sv. 19., str. 132; Tefsiru Ruhi-l-me’ani, sv. 29., str. 157.

Povezani članci