Scroll to top
Podijeli

Obznanjivanje prava imameta i nepravde počinjene Ehli bejtu, a.s.


Autor teksta: Grupa autora
Izvor: Znamenja Upute 3

10. Januara 2022.

Obznanjivanje prava imameta i nepravde počinjene Ehli bejtu, a.s.

Mahmud ibn Lubejd kaže: „Nakon preseljenja Božijeg Poslanika hazreti Fatima je išla na zijaret mezara šehida i mezara hazreti Hamze. Tamo je plakala. Jednog dana sam otišao da zijaretim mezar hazreti Hamze i nju sam tu zatekao uplakanu. Malo sam zastao dok se nije smirila. Prišao sam joj i poselamio je. Rekao sam: O gospođo nad svim gospođama svijeta! Tako mi Gospodara, svojim si plačem pokidala sve okove moga srca.

Ona je rekla:

يَا أَبَا عُمَرَ، يَحِقُّ لِي الْبُكَاءُ؛ فَلَقَدْ أُصِبْتُ بِخَيرِ الْآبَاءِ رَسُولِ اللهِ، صَلَّى اللهُ عَلَيهِ وَآلِهِ

‘O Ebu Omere. Imam pravo da plačem, jer sam pogođena nedaćom gubitka najboljeg oca, Božijeg Poslanika, s.a.v.a., koliko čeznem da ga vidim.’

Potom je izrecitovala ovaj stih:

إِذَا مَاتَ يَومًا مَيِّتٌ قَلَّ ذِكْرُهُ

وَذِكْرُ أَبِي مَا دُمْتُ وَاللهِ أَكْبَرُ

‘Ko god da umre brzo izblijedi na njeg uspomena,

Samo je na mog oca, Allaha mi, uspomena uvećana.’

Rekao sam: Gospođo moja, želim vam postaviti pitanje koje mi stalno zaokuplja misli.

Rekla je: ‘Pitaj.’

Rekao sam: Da li je časni Poslanik prije svoga preseljenja rekao nešto posebno u vezi s imametom Alija, a.s.?

Hazreti Fatima, s.a., je rekla: ‘Čudno! Zaboravili ste šta se desilo na Gadir Hummu?’

Rekao sam: To je bilo tako, ali obavijesti me o onome što je podijelio s vama u vezi s ovim pitanjem.

Hazreti Fatima je rekla:

أُشْهِدُ اللهَ تَعَالَى يَقُولُ وَلَقَدْ سَمِعْتُهُ: عَلِيٌّ خَيْرُ مَنْ أُخَلِّفُهُ فِيكُمْ، وَهُوَ الْإِمَامُ وَالْخَلِيفَةُ بَعْدِي وَأَبُو سِبْطَايَ، وَتِسْعَةٌ مِنْ صُلْبِ الْحُسَينِ أَئِمَّةٌ أَبْرَارٌ، لَئِنِ اتَّبَعْتُمُوهُمْ لَوَجَدْتُمُوهُمْ هَادِينَ‏ مَهْدِيِّينَ، وَإِنْ خَالَفْتُمُوهُمْ لَيَكُونُ الْاخْتِلَافُ فِيكُمْ إِلَى يَومِ الْقِيَامَةِ

‘Uzimam Gospodara za Svjedoka da sam od Božijeg Poslanika čula da je rekao: Ali je najbolja osoba koju među vama postavljam za svoga namjesnika. On je sam Imam i namjesnik moj poslije mene, a moji sinovi Hasan i Husejn i devet potomaka Husejna su čisti imami. Ako ih budete slijedili, naći ćete ih da su upućeni uputitelji, a ako im se budete suprotstavljali, među vama će do Sudnjega dana biti neslaganje.’

Rekao sam joj: Gospođo moja, pa zašto Ali, a.s., nije ustao da brani svoje pravo?

Rekla je:

يَا أَبَا عُمَرَ، لَقَدْ قَالَ رَسُولُ اللهِ، صَلَّى اللهُ عَلَيهِ وَآلِهِ: مَثَلُ الْإِمَامِ مَثَلُ الْكَعْبَةِ إِذْ تُؤْتَى وَلا تَأْتِي – أَوْ قَالَتْ مَثَلُ عَلِيٍّ – ثُمَّ قَالَتْ: أَمَا وَاللهِ، لَو تَرَكُوا الْحَقَّ عَلَى أَهْلِهِ وَاتَّبَعُوا عِتْرَةَ نَبِيِّهِمْ لَمَا اخْتَلَفَ فِي اللهِ تَعَالَى إِثْنَانِ، وَلَوَرِثَهَا سَلَفٌ عَنْ سَلَفٍ، وَخَلَفٌ بَعْدَ خَلَفٍ، حَتَّى يَقُومَ قَائِمُنَا التَّاسِعُ مِنْ وُلْدِ الْحُسَينِ، وَلَكِنْ قَدَّمُوا مَنْ أَخَّرَهُ اللهُ وَأَخَّرُوا مَنْ قَدَّمَهُ اللهُ، حَتَّى إِذَا أَلْحَدُوا الْمَبْعُوثَ وَأَوْدَعُوهُ الْجَدَثَ وَاخْتَارُوا شَهْوَتَهُمْ وَعَمِلُوا بِرَأْيِهِمْ تَبًّا لَهُم، أَلَمْ يَسْمَعُوا اللهَ يَقُولُ: ﴿وَرَبُّكَ يَخْلُقُ ما يَشاءُ وَ يَخْتارُ مَا كانَ لَهُمُ الْخِيَرَةُ﴾، بَلْ سَمِعُوا وَلَكِنَّهُمْ كَمَا قَالَ اللهُ تَبَارَكَ وَتَعَالَى: ﴿فَإِنَّها لا تَعْمَى الْأَبْصارُ وَلكِنْ تَعْمَى الْقُلُوبُ الَّتِي فِي الصُّدُورِ﴾ هَيْهَاتَ، بَسَطُوا فِي الدُّنْيَا آمَالَهُمْ وَنَسَوا آجَالَهُمْ، فَتَعْسًا لَهُم وَأَضَلَّ أَعْمَالَهُم، أَعُوذُ بِكَ يَا رَبِّ مِنَ الْجَورِ بَعْدَ الْكَورِ

‘O Ebu Omere, Božiji Poslanik je rekao: Primjer Imama je poput primjera Ka’be kojoj ljudi dolaze, a on ne ide njima – ili je rekao primjer Alija.’ Zatim je rekla: ‘Tako mi Allaha, da su pravo ostavili onima kojima pripada i da su slijedili Poslanikovu porodicu, ni dvije osobe se ne bi međusobno razišle u mišljenjima o pitanju naredbi Božijih. Imamet će nasljeđivati jedan za drugim sve dok se ne pojavi naš Kaim, deveti potomak Imama Husejna, a.s. Međutim, postaviše na čelo onoga koga je Gospodar ostavio na kraju i staviše na kraj onog koga je Allah postavio na čelo, pa makar i ako su prkosili Izaslaniku, birali su prema svojim strastima i postupali prema svom mišljenju. Smrt ih zadesila. Zar nisu čuli Allahove riječi: Gospodar tvoj stvara šta hoće, i On odabira. Oni nemaju pravo birati.[1] Da, čuli su, ali oni su primjer Gospodarevih riječi kada kaže: Pa uistinu, to nisu slijepe oči, nego su slijepa srca u grudima.[2]

Daleko bilo, oni su pružili svoje nade u svijetu ovom, a zaboravili su smrt. Bog će ih uništiti i u poslovima ih u zabludu odvesti. Gospodaru! Utječem se Tebi od malog broja pomagača nakon postignute velike pobjede.’“[3]

U odgovoru Aiši, Talhinoj kćerki, ovako je rekla: „Da li me pitaš o tuzi i gorkoj nedaći koja se uzlijetanjem ptica posvuda raširila? Prašina ove tuge se digla do neba, a tmina joj je obavila zemlju. Tejjim, pleme Ebu Bekra ibn Ebu Kuhafe je jedno od najnižih plemena, a Adi, pleme Omera ibn Hattaba, koje je najnasilnije arapsko pleme učinilo je nasilje Aliju, a.s., i u tome su se međusobno nadmetali kako bi pretekli Alija, a.s., ali kako nisu uspjeli, svoje neprijateljstvo i zlobu su krili u srcu.

Onda kada se svjetlo vjere počelo gasiti i kada je Božiji Poslanik otišao s ovoga svijeta, ta neprijateljstva i zlobe su postali očiti. Uzjahali su na jahalicu želja i otele Fedek. Kakvi su sve vladari imali u posjedu Fedek, ali od njih nije ostalo ni traga. Fedek je bio Božiji poklon koji je poklonio svom Poslaniku. Poštovani Poslanik mi ga je dao da bi osigurao život mojim potomcima. To se odvijalo uz Božiju naredbu, Božije znanje i svjedočenje povjerljivog Džibrila. Prema tome, ako su Ebu Bekr i Omer to nasilno oteli i ukinuli sredstva za život mojih potomaka, strpit ću se nad ovom nedaćom sjećanjem na Sudnji dan. Oni koji budu jeli imetak s Fedeka uskoro će gledati Božiju kaznu u Džehenemu.“[4]

[1] El-Kasas, 68.

[2] El-Hadždž, 46.

[3] Avalimul-me’arif, sv. 11, str. 444.

[4] Rijahinuš-šeri’ah, sv. 2, str. 41; Emalit-Tusi, str. 204, medžlis 7, hadis 350.

Povezani članci