Scroll to top
Podijeli

Nadnaravna djela i kerameti Imama Askerija, a.s.


Autor teksta: Fadl ibn Hasan Et-Tabersi
Izvor: I'lamul-vera bi a'lamil-huda

13. Novembra 2021.

Nadnaravna djela i kerameti Imama Askerija, a.s.

1 – Ismail ibn Muhammed kaže: “Sjedio sam na putu kojim je prolazio Imam Ebu Muhammed, a.s., kada je prošao, ja sam mu se požalio tražeći od njega određenu količinu dirhema, i zakleo sam se da nemam ni za toliko da nabavim hranu za sebe.” On reče: “Kuneš se Bogom a zakopao si u zemlju 200 dinara!? No, neću te kazniti zbog izgovorene laži.” Tada je Imam naredio svome slugi da mi da sve što ima kod sebe. Sluga mi dade 100 dinara. Nakon toga mi je rekao: “One dinare koje si sakrio u zemlju ćeš izgubiti i kada ti budu trebali nećeš moći doći do njih.”

Ovaj čovjek dalje govori: “Imam je govorio istinu, potrošio sam novac koji mi je on dao, nakog toga sam bio mnogo uznemiren, i zatrebao mi je onaj novac koji sam sakrio, i kada sam otišao da ga iskopam, nisam ga našao. Ispostavilo se da je jedan od mojih sinova uzeo taj novac i pobjegao.”

2 – Ali ibn Zejd ibn Ali ibn Husejn, a.s., kaže: “Imao sam konja koji mi se mnogo sviđao, uvijek sam ga hvalio na skupovima i među ljudima. Jednog dana bio sam sa Imamom Ebu Muhammedom a on mi reče: “Gdje ti je konj?” Rekoh: “Sada je u vašoj kući.” On reče: “Ako možeš zamijeni ga prije nego padne noć! I nemoj odlagati.”

Prenosilac kaže: “U tom trenutku ulazi čovjek koji je prekinuo moj razgovor sa Imamom. Ja ustadoh sa svog mjesta i krenuh razmišljajući. Rekao sam svome bratu šta se desilo a on mi reče: “Ne mogu ti o tome ništa reći,” a meni je bilo žao da prodam svoga konja, jer nisam želio da ga vidim u tuđim rukama. Kada je stigla noć, i mi završili sa akšam namazom, čuvar konja dođe i reče: “O gospodine, vaš konj je lipsao.” To me mnogo rastužilo, i bio sam siguran da je Imam mislio upravo na ovo. Nakon toga sam otišao kod njega govoreći sam sebi: “Eh kad bi mi Imam dao konja.” Kad sam sjeo on reče: “Da, dat ćemo ti konja umjesto onog.” Tada je naredio svome slugi: “Daj mu moga konja.” A onda mi se obratio: “Ovaj konj je bolji, jer je i brz a i dugovječan.”

3 – Ebu Hašim govori: “Bio sam kod Imama Ebu Muhammeda, a.s., kad su tražili dozvolu da uđe jedan Jemenac. Nakon dobivene dozvole, iznenada uđe jedan visok, lijep i dobro građen čovjek, poselamio je Imama kao svoga zaštitnika, Imam mu je odgovorio i rekao mu da sjedne. On je sjeo pokraj mene. U sebi sam pomislio: “Kad bih znao ko je on.” Imam reče: “Ovo je onaj arap na čijem kamenčiću su moji očevi udarali svoj pečat.” Zatim je rekao: “Reci svoju potrebu.” On izvadi svoj kamenčić čija je jedna strana bila glatka. Imam Ebu Muhammed, a.s., ga uze, i udari na njega svoj pečat. Kao da sada gledam i čitam ono što na njemu piše: El-Hasan bin Ali. Tada sam rekao jemencu: „Jesi li ga do sada vidjeo? On reče: „Ne, kunem se Allahom, ima jedno vrijeme želio sam ga vidjeti, i sada mi dođe jedan mladić kojeg prije nisam vidjeo i reče: „Ustani i uđi.“ I ja sam ušao.

Nakon ovog mladi jemenac je ustao i rekao: „Nek su nad vama Ehli bejtom blagodati i milost Uzvišenog i Hvaljenog Allaha. Pripadnici porodice koji dolaze jedan za drugim i međusobno se ne razlikuju, svjedočim da je tvoje pravo stroga obaveza, upravo kao što je pravo Zapovjednika vjernika i njegovih sinova, a.s., bilo stroga dužnost. Sada ti je stigla mudrost i imamet i ti si Božiji evlija, i nikome neće biti prihvaćen izgovor.“

Ebu Hašim kaže: „Upitao sam ga za ime i on reče: „Ja sam Mehdž ibn Salt ibn Ukbe ibn Sem’an ibn Umm Ganim. A to je ona arapkinja na čiji kamenčić je Zapovjednik vjernika, Ali, a.s., udario svoj pečat.“

Ebu Hašim kaže: „Ova Umm Ganim nije Ummun-Neda Hababe Valebije, isto tako nije ni Umm Selim na čiji kamenčić su Poslanik, s.a.v.a., i Zapovjednik vjernika, a.s., udarili svoj pečat. O svakoj od spomenutih postoje vijesti koje su spomenute na svom mjestu.

4 – Ebu Hašim kaže: „Požalio sam se Imamu Ebu Muhammedu, a.s., zbog tijesnog zatvora i teških okova. Imam mi je napisao: „Danas ćeš podne namaz obaviti u svojoj kući.“ Kada je stiglo podne, pustili su me iz zatvora i kao što je i rekao, podne sam klanjao u kući.“

Također je rekao: „Život mi je postao težak i htio sam napisati pismo Imamu da mi da malo dinara, međutim, spriječio me stid da kažem svoju potrebu. Kada sam ušao u kuću on mi je poslao 100 dinara i napisao mi: „Kada god imaš potrebu nemoj se stidjeti, već reci ono što ti treba, da se izbaviš iz životnih teškoća.“

Prenosilac kaže: „Mu’taz, abasijski halifa je Ebu Hašima bacio u zatvor sa grupom ljudi iz porodice Ebu Talibove sa Imamom Askerijem, a.s., godine 258.“

5 – Ali ibn Ibrahim kaže: „Ebu Hašim Davud ibn Kasim kaže: „Ja i grupa ljudi između ostalog i Hasan ibn Muhammed Akiki i Muhammed ibn Ibrahim Amri smo bili u zatvoru Saliha ibn Vasifa Ahmera. Tada su Ebu Muhammed, a.s., i njegov brat Džafer uvedeni u zatvor. Mi se okupismo oko njega i bili smo se spremili da mu budemo na usluzi, a Salih ibn Vasif je bio njegov čuvar. U zatvoru je bio čovjek kojeg su zvali Džemhi, ali on je govorio: „Ja sam Alevija.“ Prenosilac kaže: „Imam Askeri, a.s., je rekao: „Da među vama nije stranac rekao bih vam kada ćete biti oslobođeni iz zatvora. Tada je pokazao na Džemhija da se udalji od njih i on je izišao, nakon toga je rekao: „Ovaj čovjek nije od vas, čuvajte ga se, jer sada kod sebe ima sakriven papir na kojem je napisao vaše razgovore i želi o tome obavjestiti suca.“

Jedan od zatvorenika je odmah ustao, i pretražio njegovu odjeću, i ispostavilo se da je bilježio sve što su zatvorenici govorili i to spremio da preda. Ebu Hašim kaže: „Imam Ebu Muhammed, a.s., je u zatvoru danju postio, iftar mu je donosio sluga iz kuće i ja sam postio, a za iftar bismo sjeli oko njega i jeli njegovu hranu.“

Ebu Hašim kaže: „Jednog dana sam bio slab i prekinuo sam post. Iftario sam se keksom u drugoj ćeliji i samo sam ja znao za to. Izišao sam iz ćelije i sjedoh pored Imama. Imam Askeri, a.s., je rekao svome slugi: „Ebu Hašim danas ne posti, daj mu da jede.“ Ebu Hašim kaže: “Tada sam se nasmješio.” Imam, a.s., je rekao: „Zašto se smiješ? O Ebu Hašime, kad želiš da ojačaš jedi meso, keks nije hranjiv.“ Ja rekoh: „Istinu kažete.“ Tada sam malo jeo, a on reče: „Što se (dobrovoljnog) posta tiče preskoči svaki treći dan, da ne bi oslabio.“

Na dan kada je Imam trebao izići iz zatvora, došao je njegov sluga i rekao: „Da donesem iftar? On je rekao: „Donesi, ali ja neću jesti te hrane.“ U podne mu je donesena hrana za iftar, a poslije podne istog dana pušten je iz zatvora, a on je postio. Pri izlasku iz zatvora je rekao: „Pojedite ovo i nek vam je prijatno.“

6 – Ebu Hašim kaže: „Bio sam sa Imamom Ebu Muhammedom, a.s., kada je rekao: „Kada iziđe Kaim, a.s., naredit će da se sruše minberi i raskošne džamije.“ Pomislio sam u sebi: „Zašto li ovo treba biti uništeno.“ Imam reče: „Zbog toga što je to novotarija, izgrađeni su bez naredbe Poslanika i dokaza.“

7 – Ebu Hašim kaže: „Fahfeki je pitao Imama Askrija, a.s., zašto žena nasljeđuje jedan a muškarac dva dijela? Imam mu reče: „Žena nije obavezana džihadom, udjeljivanjem, davanjem krvarine i novčane kazne, takve stvari je muškarac dužan obavljati.“ Prenosilac kaže: „Pomislio sam u sebi: „Ibn ebil-‘Avdža’ je isto ovo pitanje postavio Imamu Sadiku, a.s., i on mu je dao isti ovaj odgovor.“

Imam Ebu Muhammed, a.s., okrenu svoje lice prema meni i reče: „Da, isto ovo pitanje je pitanje Ibn ebil-‘Avdža’a, a naš odgovor je isti, i kada god je pitanje isto i odgovor će biti isti, bilo da se pita prvi ili pak posljednji Imam. I prvi i posljednji od nas su isti u znanju, međutim, Poslanik, s.a.v.a., i Zapovjednik vjernika, a.s., imaju i druge odlike.

8 – Ebu Hašim kaže: „Jedan od sljedbenika Imama Askerija, a.s., je u pismu zamolio da ga poduči dovi. Imam mu je napisao da uči ovu dovu: „O Ti koji najbolje čuješ od onih koji čuju, o Ti koji najbolje proviđaš od onih koji proviđaju, o Ti koji najbolje vidiš od onih koji vide, o Ti koji najbrže sviđaš račune, o Najmilostiviji od milostivih, o najbolji Suče, blagoslovi Muhammeda i njegovu porodicu, proširi moju opskrbu, učini mi život dugim, podari mi dobro milošću svojom, učini me od onih kojima pomažeš Svoju vjeru i nemoj me zamjeniti nekim drugim.“

يا أسمع السامعين و يا أبصر المبصرين، و يا أنظر الناظرين، و يا أسرع الحاسبين، و يا أرحم الراحمين، و يا أحكم الحاكمين، صلّ على محمّد و آل محمّد، و أوسع لى في رزقى، و مدّ لى في عمرى و امنن عليّ برحمتك، و اجعلنى ممّن تنتصر به لدينك و لا تستبدل به غيرى.

Ebu Hašim kaže: U sebi rekoh: „Bože uvrsti me u Svoju stranku i u Svoju skupinu.“ Imam, a.s., je rekao: „U slučaju kada vjeruješ u Boga i Poslanika i kada potvrđuješ njihove riječi i kada slijediš Božije evlije i kada spoznaš njihovo pravo, sam po sebi ćeš biti u njihovoj partiji i skupini.“

9 – Ebu Hašim kaže: „Čuo sam Imama Ebu Muhammeda, a.s., da govori: „Od neoprostivih grijeha je i to da čovjek kaže kamo sreće da osim ovog nemam drugog grijeha zbog kojeg bih odgovarao.“ Ja u sebi rekoh: „Ovo je precizno i dostoji čovjeku da pazi na ovo kako ne bi postao ohol.“ Tada se Imam okrenu prema meni i reče: „Shvatio si, a sada pažljivo poslušaj ono što si čuo od mene, jer je širk kod ljudi tako skriven da je skriveniji od hodanja mrava po kamenu u tami noći.“

10 – Ebu Hašim kaže: „Čuo sam Imama Askerija, a.s., da je govorio: „U Džennetu ima kapija, koja se zove babul-ma’ruf, i na njih ulaze samo dobročinitelji, zahvalan sam Allahu i radostan zbog toga što se zarad ispunjenja potreba ljudi zalažem i trpim teškoće.“ Imam se tada okrenu prema meni i reče: „Da, znam tvoja stanja, i oni koji su na ovom svijetu od dobročinitelja oni će na ahiretu biti od dobročinitelja, o Ebu Hašime, znaj da te Allah učinio od njih i da te obuhvatio svojom milošću.“

11 – Ebu Hašim kaže: „Došao sam kod Imama Ebu Muhammeda, a.s., s namjerom da od njega uzmem dragi kamen pa da mi draguljar izradi prsten i da od njega tražim da ga blagoslovi. Kada sam stigao kod njega i sjeo, zaboravio sam na dragi kamen i prsten. Kada sam želio otići on mi dobaci prsten i reče: „Htio si od mene uzeti neki prosti dragi kamen pa da izradiš prsten, a sada uzmi ovaj pečatni prsten, i nemoj se mučiti sa izradom prstena.“ Prenosilac kaže: „Začudih se i rekoh: „O velikanu moj ti si Božiji evlija i moj Imam, u pokornosti i poslušnosti tebi postao sam pobožan.“ Imam reče: „Nek ti se Allah smiluje.“

Ovo je bio samo djelić onog što je Ebu Hašim vidio od njega. On je govorio: „Kad god sam bio kod Imama Askerija, a.s., vidio bih dokaz i uputu.“

12 – Ahmed ibn Muhammed kaže: „Napisao sam Imamu Askeriju, a.s., kada je Muhtedi ubijao Imamove sljedbenike: „O moj poglavaru, zahvalan sam Allahu kada ga je učinio zauzetim i to ga je odvratilo od vas, jer čuo sam da vam je halifa prijetio i da je govorio: „Tako mi Boga protjerat ću ga odavde.“ Imam je u odgovoru napisao: „Njegov život je kraći od toga, on će za šest dana će biti ubijen nakon što će biti žestoko ponižen.“ Bilo je tako kako je Imam rekao.

13 – Nasir Hadim kaže: „Stalno sam slušao od Imama Askerija, a.s., da je sa rimskim, turskim i slavenskim slugama razgovarao na njihovim jezicima. To me čudilo, jer on je rođen u Medini, i do tada nije vidio nikog ko govori tim jezikom. Razmišljao sam o tome kad se on iznanada okrenu prema meni i reče: „Allah, dž.š., Svoj dokaz odvaja od ostalih ljudi i daje mu poznavanje svih stvari. Božiji dokaz zna sve jezike, rodoslovlja, određena vremena i događaje, da nije tako, on se ne bi razlikovao od drugih ljudi.“

14 – Hasan ibn Zarif kaže: „Na pamet mi padoše dvije stvari koje sam htio pitati Imama Askerija, a.s. Pitao sam ga da kada ustane Kaim, kako će suditi, i gdje će biti centar njegove vlasti? Također sam ga htio pitati o groznici, ali dok sam pisao svoja pitanja to sam zaboravio.

Nakon nekog vreman stigao je odgovor da će Kaim kada ustane ljudima suditi svojim znanjem, kao što je Davud, a.s., među ljudima sudio svojim sudom. A sada na papir napiši ajet O vatro budi hladna i spasonosna i da to bolesnik nosi na sebi. Prenositelj kaže: „Postupio sam po Imamovoj instrukciji, i naš bolesnik je ozdravio.“

Povezani članci