Scroll to top
Podijeli

Život Imama Bakira, a.s. u pogledu ibadeta



13. Februara 2021.

Život Imama Bakira, a.s. u pogledu ibadeta

Osoba po imenu Aflah kaže:
U časnoj Mekki sam zajedno sa Imamom Bakirom ušao u Mesdžidu-l-haram. Čim je Imamov pogled pao na Božiju kuću Imam je glasno zaplakao i jecao je među okupljenim ljudima u Mesdžidu-l-haramu. Rekao sam:
“O sine Božijeg poslanika, bacite jedan pogled na ljude oko sebe i pogledajte kako oni gledaju na uvaženu i veliku ličnost kao što je Poslanikov unuk.”
Imam je odgovorio:
“O Aflah, teško tebi. Ljudi gledaju, pusti ih nek gledaju. Da Allah, ako Bog da, pogleda i ukabuli. Ja nemam posla sa ljudima.”
Potom je Imam pao na sedždu i glasno je jecajući plakao na sedždi. Kada se ustao sa sedžde vidio sam da je cijela njegova brada bila mokra.
Potom je Imam Bakir stavio naglasak na jednu stvar, a to je da čovjek ne treba padati pod uticaj pogleda ljudi i onoga što oni govore.
Čovjek po imenu Zarih Maharebi je ponekad pravio skupove u znak sjećanja na Imama Husejna, a njegova djeca su ga ismijavala i govorila mu ono što neki potomci intelektualaca govore: zaostao je!

Imam Sadik, a.s. mu je rekao:

“Pusti ljude nek idu gdje žele.”

Mi imamo neke crvene linije, imamo neka načela i imamo neke granice.

Ako radite u kancelariji nećete uzimati mito i kamatu i nećete šteliti drugima. Možda će vam vaši saradnici reći da ste staromodni. Neka kažu, vi niste na sebe stavili nikakav teret!

Pusti nek pričaju, mene ne briga šta oni govore.

Imam Sadik, a.s. u predaji u Biharu kaže:

Moj otac je mnogo činio zikr. Gdje god smo išli i na početku svakog posla učio je zikr. Čak i za sofrom i prilikom objedovanja. Čak i kada je razgovarao sa ljudima mislio je na Boga.

Moj otac nas je budio prije izlaska sunca. Do samog izlaska sunca smo morali učiti zikr. On je govorio:

Oni koji su u kući znaju (učiti) Kur’an.

Govorio je:

Trebate učiti Kur’an.

Oni koji nisu znali učiti morali su učiti zikr.

Između ostalog je govorio:

Treba se u porodici paziti na djecu.

Imam Sadik, a.s., kaže:

Kada bi moj otac, Imam Bakir, završio sa noćnim namazom spuštao bi glavu na sedždu i govorio:

Bože, Tebi se pokoravam, u Tebe vjerujem, na Tebe se oslanjam.

Imam Bakir, a.s., je bio privržen robovanju, namazu, pokoravanju uz zikr. Zar može neko sebe smatrati sljedbenikom vilajeta i Imama, a.s., a da nema vezu sa zikrom i dovom?

Povezani članci