Imam Hasan, a.s., i Muavijina smutnja

Kretanje Muavije prema Iraku i stav Imama Hasana, a.s.

Muavija je počeo spremati vojsku i pisati svojim namjesnicima da mu se pridruže u napadu na Irak. U nekim njegovim pismima upućenim namjesnicima spominje se da su mu pisali neki od Kufljanskih uglednika i poglavara tražeći od njega zaštitu za sebe i svoja plemena. Ako bi ovo bila istina, to bi bila prva iznevjera stanovnika Kufe prema Imamu Hasanu. U jednoj bilješci koju je Muavija s istim sadržajem uputio svim namjesnicima, pisalo je: „A zatim, sva hvala pripada Allahu koji vas je oslobodio tereta vašeg neprijatelja i ubice vašeg halife, jer je doista Allah svojom milošću odredio od svojih robova jednog čovjeka da izvrši napad na Alija ibn Ebu Taliba i ubio ga je i ostavio je njegove ashabe rastrgane međusobnim razilaženjima, a nama su stigla pisma njihovih uglednika i poglavara u kojima traže zaštitu za sebe i svoja plemena, pa krenite prema meni kada vam dođe ovo moje pismo svim svojim mogućnostima, vojskom i dobrom opremom. Doista ste postigli, hvala Allahu, odmazdu i ostvarili ste želju, a neka Allah upropasti pripadnike nepravde i neprijateljstva…“[1]

Kada je ovo pismo stiglo njegovim namjesnicima i službenicima, svi su se dali u podsticanje i pokretanje ljudi te spremanje za borbu protiv Poslanikovog mirisnog cvijeta i unuka. U najkraćem roku velike snage su mu pristigle tako da mu nije nedostajalo ni ljudi ni opreme.

Kada mu se sabralo toliko snaga od obmanutih i ljudi od interesa, pokrenuo ih je prema Iraku i sam preuzeo komandu nad vojskom, a u Damasku ostavio Dahhaka ibn Kajsa el-Fihrija da ga mijenja. Broj vojnika je bio 60 hiljada, a spominje se i više, ali bez obzira na broj, oni su bili poslušni, izvršavali njegove zapovijedi i ostvarivali njegove želje… Muavija je s ogromnom vojskom prešao pustinju i kada je stigao u Džisr Menbidž,[2] zadržao se da rasporedi jedinice i učvrsti stanje…[3]

Saznavši da je Muavija krenuo prema Iraku, Imam Hasan, a.s., je počeo pozivati Kufljane u džihad i borbu protiv Muavije. Poslao je Hudžra ibn Adija da naredi namjesniku i narodu da budu spremni za polazak. Glasnik je pozvao na okupljanje u džamiji pa su ljudi sa svih strana nagrnuli. Imam Hasan, a.s., je rekao glasniku da ga obavijesti kada se ljudi okupe u džamiji i Sa'id ibn Kajs el-Hemdani je došao i pozvao ga. Imam Hasan, a.s., je zatim izašao, popeo se na minber, zahvalio se Allahu i veličao Ga, te rekao:[4]

أَمَّا بَعْدُ، فَإِنَّ اللهَ كَتَبَ‏ الْجِهَادَ عَلَى‏ خَلْقِهِ‏ وَسَمَّاهُ‏ كَرْهًا، ثُمَّ قَالَ لِأَهْلِ الْجِهَادِ مِنَ الْمُؤْمِنِينَ:‏ ﴿وَاصْبِرُوا إِنَّ اللهَ مَعَ الصَّابِرِينَ﴾، فَلَسْتُمْ أَيُّهَا النَّاسُ، نَائِلِينَ مَا تُحِبُّونَ إِلَّا بِالصَّبْرِ عَلَى مَا تَكْرَهُونَ، إِنَّهُ بَلَغَنِي أَنَّ مُعَاوِيَةَ بَلَغَهُ أَنَّا كُنَّا أَزْمَعْنَا عَلَى الْمَسِيرِ إِلَيْهِ، فَتَحَرَّكَ لِذَلِكَ، فَاخْرُجُوا رَحِمَكُمُ اللهُ إِلَى مُعَسْكَرِكُمْ بِالنُّخَيْلَةِ.

„… a zatim, doista, Allah je naredio džihad svojim stvorenjima, ali ga je nazvao mrskim, i rekao je za vjernike koji idu na džihad: Budite strpljivi, doista je Allah sa strpljivima, pa vi, o ljudi, nećete postići ono što želite ničim osim strpljivošću nad onim što ne volite. Stigla mi je vijest da je Muaviji došla vijest da smo mi odlučili da krenemo prema njemu pa je zato krenuo prema nama. Pa krenite i vi, neka vam se Allah smiluje, ka svojim kasarnama u Nuhejle.“ Međutim, Kufljani su ostali nijemi.[5]

[1] Mekatilut-Talibijin, str. 38-39.

[2] Menbidž: stari grad u Šamu.

[3] Hajatu el-imamil-Hasan, sv. 2, str. 71.

[4] Sulhul-Hasan, str. 65.

[5] E'januš-ši'e, sv. 4, str. 19.