Priče iz života Imama Reze, a.s.

Priče iz života Imama Reze, a.s.

1. Zaštitnik srne

Jednoga dana je jedan lovac u krenuo u šumu u lov.  Sasvim slučajno se Imam Reza, a.s. našao u istoj šumi. Lovac je ugledao srnu i krenuo je za njom. Kada je srna primjetila lovca došla je kod Imama Reze da nađe utočište kod njega. Imam je htio platiti lovcu cijenu srne samo da je pusti ali lovac nije pristao. U tom trenutku je srna progovorila i obratila se Imamu Rezi, a.s. riječima:

“O Imam Reza, ja imam dvoje mladunčadi koji su gladni i koji me čekaju. Ti budi jamac ovom lovcu da ću se ja vratiti čim ih nadojim i da ću mu se predati.”

Imam je pristao i srna se poslije nekog vremena vratila. Kada je lovac vidio ovu srninu vjernost i odanost srce mu se smekšalo i oslobodio ju je.

 

2. Imamova košulja

 

Nekom čovjeku je imam Reza poklonio košulju kad mu ju je ovaj pohvalio. Čovjek je bio neizmjerno zahvalan.

Jednom je tokom izraza zahvalnosti rekao:

»Hvala ti za onu košulju, ali kad sam je oprao ostala je neka fleka.«

Imam je upitao:

»Jesi li skontao od čega je?«

»Nisam.«
»Ta fleka je ostala zato što mi uvijek sa sobom nosimo malo turbeta Imama Husejna!«

 

3. Samo ove četiri su Poslanikove!

Čovjek koji je bio potomak jednog od ensarija došao je kod Imama Reze. Sa sobom je nosio srebrenu kutiju. Uručio ju je Imamu i rekao:

“Gospodine, donio sam vam poklon kakav vam niko do sad nije donio.”

Potom je otvorio poklopac kutije i iz nje izvadio nekolike dlake.

“Ovih sedam dlaka su Poslanikove dlake. Do mene su došle preko mojih djedova.”

Imam Reza, a.s. je uzeo dlake i odvojio četiri.

“Samo ove četiri su Poslanikove.” – rekao je.

Čovjek je začuđeno i pomalo zabrinuto gledao u Imama, ali nije ništa govorio. Kada je Imam primjetio njegovu zabrinutost uzeo je te tri dlake i zapalio ih. Sve tri su izgorile. Potom je uzeo preostale četiri, ali kada su došle u kontakt sa vatrom počele su da isijavaju takvu svjetlost da je obasjala lice tog arapa.

 

4. Uplašeni vrabac

Sulejman, jedan od ashaba imama Reze, kaže:

Imam Reza je imao vrt izvan grada. Ponekad bi išao da se odmori. Jednog dana sam zajedno sa Imamom otišao u vrt. Bližilo se vrijeme podneva kada je sa grane doletio jedan mali uplašeni vrabac. Mahao je krilima i sletio pored Imama. Stalno je otvarao i zatvarao kljun, a do mojih ušiju  je dolazio neki nerazumljiv zvuk. Kako da je svojim cvrkutom nešto govorio.

Imam se okrenuo prema meni i rekao:

“Sulejmane, ovaj vrabac ima gnijezdo ispod te i te nastrešice. Zmija otrovnica je napala njegove mlade vrapčiće. Požuri, pomozi im.”

Čuvši te Imamove riječi ostao sam začuđen, ali sam ustao, uzeo dugačak štap i što sam mogao brže otrčao do nastrešice i spasio vrapčiće.

Kada sam se vratio upitao sam Imama:

“Otkud ste vi znali šta govori onaj vrabac?”

Imam, a. s. je odgovorio:

“Ja sam dokaz Božiji, zar to nije dovoljno?!”

 

5. Obaveza pokoravanja

Jedan od prijatelja Ibn Ebi Kesira kaže:

“Nakon šehadeta Imama Kazima ljudi su bili zapali u sumnju ko je Imam poslije njega. Te godine sam otišao u Mekku da zijaretim Božiju kuću i obiđem rodbinu. Jednog dana sam pored Kabe vidio Imama Rezu, a. s. U sebi sam pomislio:

“Da li postoji neko kome se ja moram pokoravati?”

Još nisam završio razmišljanje o tome kada se Imam okrenuo prema meni i rekao:

“Tako mi Allaha, ja sam onaj kome se treba pokoravati.”

Ja sam se zaledio. Prvo sam pomislio da ja nisam bio svjestan da naglas razmišljam, ali kad sam malo bolje razmislio shvatio sam da nisam pomjerio usne. Stidljivo sam pogledao Imama i rekao:

“Gospodine učinio sam grijeh, oprostite. Sad sam vas spoznao.«

 

6. Zašto Imam Reza nosi nadimak zadovoljni?

Čovjek je rekao Imamu Dževadu, a.s.:

“Neki kažu da je Me’mun dao tvom ocu nadimak Rida (zadovoljni), onda kada je postao zadovoljan položajem prestolonasljednika.”

Imam Dževad je odgovorio:

“Lažu, mog oca je Bog nazvao Ridom (zadovoljnim) jer je prvo Bog bio zadovoljan njime, a zatim svi stanovnici nebesa i Zemlje, Božiji poslanik i Imami.”

“Zar ostali tvoji očevi nisu bili takvi da je Bog bio zadovoljan njima, a i Poslanik i imami, također?” – upitao je čovjek.

“Jesu.” – odgovorio je Imam, a.s.

“Pa zašto je onda samo on dobio taj nadimak?”

“Zato što su i neprijatelji bili naklonjeni njemu i samo je moj otac bio taj kojim su bili zadovoljni svi, i prijatelji i neprijatelji.”

 

7. Imamova preporuka

Čovjek porijeklom iz sela u blizini Isfahana, a koji je bio sunija, vodio je Imamovu kamilu od Medine do Horasana. Kada su došli u Horasan Imam mu je dao novac za uslugu. On se okrenuo prema Imamu i rekao:

“O sine Božijeg poslanika, možeš li mi napisati nešto svojom rukom da to odnesem u Isfahan kao nešto što donosi bereket?”

Imam, a.s. mu je napisao:

“Budi prijatelj Muhammedovim potomcima, bez obzira što prave greške. Voli naše prijatelje i sljedbenike ma koliko i oni bili grješni.”

 

8. Izliječenje putem sna

Drumski razbojnici su uhvatili čovjeka misleći da je bogati trgovac i da neće da kaže gdje skriva novac. Udarali su ga i mučili koliko su mogli. Usta su mu napunili snijegom. Poslije nekoliko sati jedan od njih se smilovao i pustio ga da bježi. Tako se on uspio spasiti, ali nije mogao više pričati. Kada je došao u Horasan čuo je da je Imam Reza u Nejsaburu. Od velikog umora ga je savladao san. U snu je čuo glas koji mu govori.

“Idi kod Imama Reze, on zna šta je lijek za tebe.”

Potom je u snu vidio Imama koji mu je rekao da uzme kumin, tamjan i so, da ih istuče i stavi na jezik.

“Kada to uradiš ozdravit ćeš.” – rekao mu je Imam, a.s.

Probudio se iz sna, ali nije obratio pažnju na ono što mu je Imam u snu rekao.

Nastavio je put prema svojoj kući u Nejsaburu.

Čuo je ljude kako govore da je Imam došao u obližnje mjesto.

Otišao je kod Imama da se požali na problem koji je imao.

Imam mu je rekao:

“Postupi po onome što sam ti rekao.”

“Šta si rekao?” – upitao je.

“Zaboravio si šta si sanjao. Rekao sam ti tri stvari, kumin, tamjan i so.”

 

9. Ispraćaj dženaze

Musa ibn Sejjar, jedan od prijatelja Imama Reze, kaže:

Jednoga dana sam bio sa Imamom, a.s. Kada smo se približili zidinama Tusa očuli smo plač. Pošao sam da nađem mjesto odakle je dopirao glas.

Odjedanput sam vidio dženazu. Imam je sišao sa jahalice i prišao dženazi. Zajedno sa ostalim ljudima je nosio tijelo preminulog. Imam se tijesno približio tabutu, poput djeteta koje se prilijepi uz svoju majku.

Potom se okrenuo prema meni i rekao:

“Ko god isprati i ukopa tijelo našeg prijatelja postaje čist od grijeha kao onog dana kada ga je majka donijela na ovaj svijet.”

Kada su spustili tabut pored mezara Imam je sjeo pored mejita, stavio svoju blagoslovljenu ruku na njegove grudi i rekao:

“O ti sine toga i toga, dajem ti radosnu vijest da poslije ovoga više nećeš biti nespokojan.”

Rekao sam:

“Žrtvovao bih se za tebe, zar ti poznaješ ovog čovjeka? On je živio u zemlji na koju vi nikada niste kročili.”

Imam je rekao:

“O Musa, zar ne znaš da nam se predočavaju djela naših sljedbenika jutrom i večeri?!”[1]

 

10. Nagrada oslobađanja roba

Muammer ibn Hallad kaže

Kada bi imam Reza htio jesti donosili bi mu veliku tacnu i prinijeli bi je sofri. On bi uzimao od svake hrane pomalo i stavljao bi na tu tacnu. Potom bi naredio da se odnese i podijeli siromašnim, a onda bi proučio ovaj ajet:

فَلَا اقْتَحَمَ الْعَقَبَةَ

I zašto čovjek nije na blagodatima zahvalan?[2]

U nastavku tog ajeta Uzvišeni kaže:

A šta ti misliš kako bi trebalo na blagodatima zahvalan biti? Roba iz ropstva osloboditi, ili, kad gladni dani haraju, nahraniti.[3]

Potom bi Imam rekao:

“Bog je znao da svi ljudi ne mogu osloboditi roba, zato im je putem davanja hrane omogućio put do Dženneta.”[4]

[1] Biharu-l-anvar, sv. 98, str. 49.

[2] Beled, 11.

[3] Beled, 12-14.

[4] Kafi, sv. 52, str. 4., Poglavlje o davanju hrane, hadis, 12.