Uzoriti putnik

Uzoriti putnik

Zuhri kaže:

Jedne kišne noći, dok je tama vladala svuda oko nas, sa svojim slugom sam žurno išao ulicama Medine. Odjedanput sam ugladao Alija ibn Husejna, a.s., kako na leđima nosi torbak pun brašna i nešto drva. Ostao sam zatečen kada sam ga vidio i u sebi sam se pitao šta on radi i gdje ide u ta doba noći sa tim teretom. Upitao sam ga:

“O sine Božijeg poslanika, šta to nosiš?”

Odgovorio mi je:

“Namjeravam ići na putovanje, a ovo mi je putna opskrba koju ću ponijeti, pa hoću da je ostavim na sigurno mjesto.”

Rekao sam:
“Ovaj moj sluga je tu. Dozvolite da on krene sa vama i da vam ponese teret.”

Imam Sedžad, a.s., nije dopustio. Pomislio sam da možda  ne želi da uznemirava slugu, pa sam rekao:

“Dopustite da vam ja ponesem.”

Imam je odgovorio:

“Ja ne bježim od onoga što me spašava na putovanju.”

Kada je Imam vidio koliko insistiram rekao mi je:
“Zuhri, tako ti Allaha, idi za svojim poslom i pusti me.”

Ja sam se oprostio sa njim i otišao. Poslije nekolika dana vidio sam Imama u Medini. Iznenađeno sam mu rekao:

“O sine Božijeg poslanika, ne bi ništa od putovanja?”

On je odgovorio:

“O Zuhri, ja nisam mislio na ono na što si ti pomislio kada sam govorio o putovanju. Namjera mi je bila putovanje ka smrti i ja sebe spremam za to putovanje. Spremnost za smrt se ne može postići osim udaljavanjem od grijeha, udjeljivanjem i dobročinstvom.”