Beseda 169.
Istina se mora slijediti kada se argument utvrdi
كلّم به بعض العرب وَقَدْ أَرْسَلَهُ قَوْمٌ مِنْ أَهْلِ الْبَصْرَةِ لَمَّا قَرُبَ، عَلَيهِ السَّلامُ، مِنْهَا لِيَعْلَمَ لَهُمْ مِنْهُ حَقِيقَةَ حَالِهِ مَعَ أَصْحَابِ الْجَمَلِ لِتَزُولَ الشُّبْهَةُ مِنْ نُفُوسِهِمْ فَبَيَّنَ لَهُ، عَلَيهِ السَّلامُ، مِنْ أَمْرِهِ مَعَهُمْ مَا عَلِمَ بِهِ أَنَّهُ عَلَى الْحَقِّ ثُمَّ قَالَ لَهُ: بَايِعْ، فَقَالَ: إِنِّي رَسُولُ قَوْمٍ وَلَا أُحْدِثُ حَدَثًا حَتَّى أَرْجِعَ إِلَيْهِمْ، فَقَالَ، عَلَيهِ السَّلامُ
Kada se Zapovednik vernika, mir neka je nad njim, približio Basri, u susret mu izađe neki Arapin i reče kako ga je poslala grupa ljudi iz Basre da u ime njihovo zatraži od njega stav o ljudima oko Kamile kako bi nestala sumnja iz srca njihovih. On, mir neka je nad njim, iznese stav svoj o njima, na osnovu čega se taj Arapin uveri da je Zapovednik vernika u pravu. I potom mu reče: „Zakuni se na vernost!“ Ali mu ovaj odgovori: „Ja sam samo izaslanik jedne grupe ljudi i ne mogu uraditi ništa sve dok im se ne vratim.“ Na to mu on, mir neka je nad njim, reče:
أَرَأَيْتَ لَوْ أَنَّ الَّذِينَ وَرَاءَكَ بَعَثُوكَ رَائِدًا تَبْتَغِي لَهُمْ مَسَاقِطَ الْغَيْثِ فَرَجَعْتَ إِلَيْهِمْ وَأَخْبَرْتَهُمْ عَنِ الْكَلَإِ وَالْمَاءِ فَخَالَفُوا إِلَى الْمَعَاطِشِ وَالْمَجَادِبِ، مَا كُنْتَ صَانِعًا؟ قَالَ: كُنْتُ تَارِكَهُمْ وَمُخَالِفَهُمْ إِلَى الْكَلَإِ وَالْمَاءِ، فَقَالَ، عَلَيهِ السَّلامُ: فَامْدُدْ إِذًا يَدَكَ، فَقَالَ الرَّجُلُ: فَوَاللهِ مَا اسْتَطَعْتُ أَنْ أَمْتَنِعَ عِنْدَ قِيَامِ الْحُجَّةِ عَلَيَّ، فَبَايَعْتُهُ، عَلَيهِ السَّلامُ
Zamisli da su te oni, koji su iza tebe, poslali kao prethodnika da bi za njih potražio područje natapano kišom, pa im se ti vratio i obavestio ih o ispaši i vodi, ali se nisu složili s tobom, pa su otišli prema sušnom i nerodnom zemljištu. Šta bi ti onda učinio? On odgovori: „Napustio bih ih i krenuo prema ispaši i vodi.“ Tada Zapovednik vernika, mir neka je nad njim, reče: „Onda, ispruži ruku svoju!“ Taj čovek je posle rekao: „Boga mi, nisam se mogao uzdržati nakon što mi je pružen dokaz ovaj, već se njemu, mir neka je nad njim, zakleh na vernost.“
وَالرَّجُلُ يُعْرَفُ بِكُلَيْبٍ الْجَرْمِيِّ
Taj čovek bejaše poznat pod imenom Kulejb el-Džarmi.
