Beseda 147
Beseda 147.
O Talhi i Zubejru i ljudima Basre
كُلُّ وَاحِدٍ مِنْهُمَا يَرْجُو الْأَمْرَ لَهُ وَيَعْطِفُهُ عَلَيْهِ دُونَ صَاحِبِهِ، لَا يَمُتَّانِ إِلَى اللهِ بِحَبْلٍ وَلَا يَمُدَّانِ إِلَيْهِ بِسَبَبٍ، كُلُّ وَاحِدٍ مِنْهُمَا حَامِلُ ضَبٍّ لِصَاحِبِهِ، وَعَمَّا قَلِيلٍ يُكْشَفُ قِنَاعُهُ بِهِ، وَاللهِ، لَئِنْ أَصَابُوا الَّذِي يُرِيدُونَ لَيَنْتَزِعَنَّ هَذَا نَفْسَ هَذَا، وَلَيَأْتِيَنَّ هَذَا عَلَى هَذَا، قَدْ قَامَتِ الْفِئَةُ الْبَاغِيَةُ فَأَيْنَ الْمُحْتَسِبُونَ، فَقَدْ سُنَّتْ لَهُمُ السُّنَنُ، وَقُدِّمَ لَهُمُ الْخَبَرُ، وَلِكُلِّ ضَلَّةٍ عِلَّةٌ، وَلِكُلِّ نَاكِثٍ شُبْهَةٌ، وَاللهِ، لَا أَكُونُ كَمُسْتَمِعِ اللَّدْمِ يَسْمَعُ النَّاعِيَ، وَيَحْضُرُ الْبَاكِيَ، ثُمَّ لَا يَعْتَبِرُ
Svaki od te dvojice želi halifat za sebe i povlače ga prema sebi, kao što suprotno čini drug njegov. Oni ne potežu uže za vezu s Bogom, niti napreduju prema Njemu sredstvom ikakvim. Svaki od njih dvojice gaji zlobu protiv drugoga. Uskoro će zakon njegov nad tim biti podignut. Boga mi, ako postignu ono što smeraju, jedan od njih ubiće drugoga i jedan će uništiti drugoga. Stranka pobunjenička se podigla. Gde su tražitelji vrline? Jer putevi su već određeni, i njima je vest saopštena. Za zavođenje svako postoji uzrok, i za svako raskidanje zaveta postoji iznošenje pogrešno. Boga mi, neću biti kao onaj koji se udara po prsima i licu, čuje onog koji oglašava smrt i posećuje ožalošćenoga, a ipak ne izvlači pouku.
