Besede Zapovednika vernika, a.s.

Beseda 83

Share

Beseda 83.

O Božijim znakovima

عَجَبًا لِابْنِ النَّابِغَةِ، يَزْعُمُ لِأَهْلِ الشَّامِ أَنَّ فِيَّ دُعَابَةً، وَأَنِّي امْرُؤٌ تِلْعَابَةٌ، أُعَافِسُ وَأُمَارِسُ، لَقَدْ قَالَ بَاطِلًا وَنَطَقَ آثِمًا، أَمَا وَشَرُّ الْقَوْلِ الْكَذِبُ، إِنَّهُ لَيَقُولُ فَيَكْذِبُ، وَيَعِدُ فَيُخْلِفُ، وَيُسْأَلُ فَيَبْخَلُ، وَيَسْأَلُ فَيُلْحِفُ، وَيَخُونُ الْعَهْدَ وَيَقْطَعُ الْإِلَّ، فَإِذَا كَانَ عِنْدَ الْحَرْبِ فَأَيُّ زَاجِرٍ وَآمِرٍ هُوَ مَا لَمْ تَأْخُذِ السُّيُوفُ مَآخِذَهَا، فَإِذَا كَانَ ذَلِكَ كَانَ أَكْبَرُ [أَكْبَرَ] مَكِيدَتِهِ أَنْ يَمْنَحَ الْقَرْمَ سَبَّتَهُ، أَمَا وَاللهِ، إِنِّي لَيَمْنَعُنِي مِنَ اللَّعِبِ ذِكْرُ الْمَوْتِ، وَإِنَّهُ لَيَمْنَعُهُ مِنْ قَوْلِ الْحَقِّ نِسْيَانُ الْآخِرَةِ، إِنَّهُ لَمْ يُبَايِعْ مُعَاوِيَةَ حَتَّى شَرَطَ أَنْ يُؤْتِيَهُ أَتِيَّةً، وَيَرْضَخَ لَهُ عَلَى تَرْكِ الدِّينِ رَضِيخَةً

Čudim se tome što sin Nabige govori među Sirijcima da sam lakrdijaš i zauzet besposlicom i zabavom. On je izgovorio neistinu i govorio je grešno. Znajte da je laž govor najgori. On govori i laže, obećava i krši obećanja, kada moli – navaljuje, ali kad neko moli od njega – škrtari, izneverava zavete i kida veze rodbinske. Kada je u borbi bodri jezikom dižući halabuku, ali samo dok sablje ne izađu iz korica. A kada sablje prorade, najveća majstorija njegova je u tome da podigne haljinu svoju i pokaže stidna mesta svoja.* Boga mi, sećanje na smrt odvraća me od šale i zabave, dok je njega zaborav sveta budućeg odvratio od govorenja istine. On se nije zakleo Muaviji na vernost bez namere, već je unapred dobio pristanak njegov da će morati da plati cenu za nju i dati mu nagradu za napuštanje vere.

 

 

—————————————–

* Zapovednik vernika u ovoj besedi se poziva na događaj koji se desio tokom Bitke na Sifinu. Tada je ispred njega na megdan izašao Amr ibn As ne znajući da mu je protivnik imam Ali a.s. koji je bio maskiran, jer su njegova izvanredna snaga i veština bile isuviše poznate i ulivale strah neprijateljima da se malo ko usuđivao da mu se suprotstavi. Amr ibn As je istupio nekoliko koraka, a pošto se Ali a.s. pretvarao da ga se uplašio, to ga je ohrabrilo da krene napred. Kada se Amr približio, izrecitovao je nekoliko stihova hvaleći se da će desetkovati i poraziti neprijatelje, pa čak i da je među njima hiljadu ljudi poput Alija a.s. Ali a.s. je odvratio rečima koje su otkrile njegov identitet, a Amr se dao u panično bekstvo. Imam Ali a.s. je bacio koplje čiji je vrh prošao kroz Amrov oklop i on se srušio na tlo prilikom čega su se otkrila njegova stidna mesta. Ali a.s. je okrenuo glavu od tog prizora što je Amru omogućilo da pobegne i sačuva život. Amr ibn As nije bio prvi koji je primenio ovakvo postupanje u okršaju protiv imama Alija a.s. Pre njega to je uradio Talha ibn Abu Talha koji je u bici na Uhudu istupio nag ispred Alija a.s. i na taj način izvukao živu glavu, a posle njega i Bust ibn Artat koji se istim trikom spasao Alijeve a.s. sablje.

  • 5 Marta, 2019

Oznake:

Možda će vas zanimati