Besede Zapovednika vernika, a.s.

Beseda 215

Share

Beseda 215.

Izrečena u Bici na Sifinu

أَمَّا بَعْدُ، فَقَدْ جَعَلَ اللهُ سُبْحَانَهُ لِي عَلَيْكُمْ حَقًّا بِوِلَايَةِ أَمْرِكُمْ، وَلَكُمْ عَلَيَّ مِنَ الْحَقِّ مِثْلُ الَّذِي لِي عَلَيْكُمْ، فَالْحَقُّ أَوْسَعُ الْأَشْيَاءِ فِي التَّوَاصُفِ، وَأَضْيَقُهَا فِي التَّنَاصُفِ، لَا يَجْرِي لِأَحَدٍ إِلَّا جَرَى عَلَيْهِ، وَلَا يَجْرِي عَلَيْهِ إِلَّا جَرَى لَهُ، وَلَوْ كَانَ لِأَحَدٍ أَنْ يَجْرِيَ لَهُ وَلَا يَجْرِيَ عَلَيْهِ لَكَانَ ذَلِكَ خَالِصًا للهِ سُبْحَانَهُ دُونَ خَلْقِهِ، لِقُدْرَتِهِ عَلَى عِبَادِهِ، وَلِعَدْلِهِ فِي كُلِّ مَا جَرَتْ عَلَيْهِ صُرُوفُ قَضَائِهِ، وَلَكِنَّهُ سُبْحَانَهُ جَعَلَ حَقَّهُ عَلَى الْعِبَادِ أَنْ يُطِيعُوهُ، وَجَعَلَ جَزَاءَهُمْ عَلَيْهِ مُضَاعَفَةَ الثَّوَابِ تَفَضُّلًا مِنْهُ، وَتَوَسُّعًا بِمَا هُوَ مِنَ الْمَزِيدِ أَهْلُهُ

A potom, Bog Uzvišeni mi je, postavivši me nad poslovima vašim, dao pravo nad vama, a vi takođe imate pravo kod mene kao što ja imam kod vas. Pravo je vrlo opsežno u opisu, ali vrlo usko u pravičnosti delovanja. Ono ne dolazi osobi nijednoj sve dok ne dođe i protiv nje. I pravo ne dolazi protiv osobe neke sve dok ne dođe i u korist njenu. Ako postoji pravo neko koje je samo u korist nekoga, a koje istovremeno nije i protiv njega, ono je samo za Boga Uzvišenog, a ne i za stvorenja Njegova, na osnovu moći Njegove nad robovima Njegovim i na osnovu pravde Njegove, koja prožima sve odredbe Njegove. Svakako, Uzvišeni je odredio pravo Svoje nad robovima Svojim da Mu budu pokorni, a preuzeo je na Sebe da ih nagradi nadoknadom mnogostrukom kao znakom dobrote Svoje i preobilja koji Njemu dolikuju.

Prava vladara i prava podanika

ثُمَّ جَعَلَ سُبْحَانَهُ مِنْ حُقُوقِهِ حُقُوقًا افْتَرَضَهَا لِبَعْضِ النَّاسِ عَلَى بَعْضٍ، فَجَعَلَهَا تَتَكَافَأُ فِي وُجُوهِهَا، وَيُوجِبُ بَعْضُهَا بَعْضًا، وَلَا يُسْتَوْجَبُ بَعْضُهَا إِلَّا بِبَعْضٍ، وَأَعْظَمُ مَا افْتَرَضَ سُبْحَانَهُ مِنْ تِلْكَ الْحُقُوقِ حَقُّ الْوَالِي عَلَى الرَّعِيَّةِ، وَحَقُّ الرَّعِيَّةِ عَلَى الْوَالِي، فَرِيضَةٌ فَرَضَهَا اللهُ سُبْحَانَهُ لِكُلٍّ عَلَى كُلٍّ، فَجَعَلَهَا نِظَامًا لِأُلْفَتِهِمْ، وَعِزًّا لِدِينِهِمْ، فَلَيْسَتْ تَصْلُحُ الرَّعِيَّةُ إِلَّا بِصَلَاحِ الْوُلَاةِ، وَلَا تَصْلُحُ الْوُلَاةُ إِلَّا بِاسْتِقَامَةِ الرَّعِيَّةِ، فَإِذَا أَدَّتْ الرَّعِيَّةُ إِلَى الْوَالِي حَقَّهُ، وَأَدَّى الْوَالِي إِلَيْهَا حَقَّهَا عَزَّ الْحَقُّ بَيْنَهُمْ، وَقَامَتْ مَنَاهِجُ الدِّينِ، وَاعْتَدَلَتْ مَعَالِمُ الْعَدْلِ، وَجَرَتْ عَلَى أَذْلَالِهَا السُّنَنُ، فَصَلَحَ بِذَلِكَ الزَّمَانُ، وَطُمِعَ فِي بَقَاءِ الدَّوْلَةِ، وَيَئِسَتْ مَطَامِعُ الْأَعْدَاءِ، وَإِذَا غَلَبَتِ الرَّعِيَّةُ وَالِيَهَا، أَوْ أَجْحَفَ الْوَالِي بِرَعِيَّتِهِ، اخْتَلَفَتْ هُنَالِكَ الْكَلِمَةُ، وَظَهَرَتْ مَعَالِمُ الْجَوْرِ، وَكَثُرَ الْإِدْغَالُ فِي الدِّينِ، وَتُرِكَتْ مَحَاجُّ السُّنَنِ، فَعُمِلَ بِالْهَوَى، وَعُطِّلَتِ الْأَحْكَامُ، وَكَثُرَتْ عِلَلُ النُّفُوسِ، فَلَا يُسْتَوْحَشُ لِعَظِيمِ حَقٍّ عُطِّلَ، وَلَا لِعَظِيمِ بَاطِلٍ فُعِلَ، فَهُنَالِكَ تَذِلُّ الْأَبْرَارُ، وَتَعِزُّ الْأَشْرَارُ، وَتَعْظُمُ تَبِعَاتُ اللهِ سُبْحَانَهُ عِنْدَ الْعِبَادِ، فَعَلَيْكُمْ بِالتَّنَاصُحِ فِي ذَلِكَ، وَحُسْنِ التَّعَاوُنِ عَلَيْهِ، فَلَيْسَ أَحَدٌ، وَإِنِ اشْتَدَّ عَلَى رِضَا اللهِ حِرْصُهُ وَطَالَ فِي الْعَمَلِ اجْتِهَادُهُ، بِبَالِغٍ حَقِيقَةَ مَا اللهُ سُبْحَانَهُ أَهْلُهُ مِنَ الطَّاعَةِ لَهُ، وَلَكِنْ مِنْ وَاجِبِ حُقُوقِ اللهِ عَلَى عِبَادِهِ النَّصِيحَةُ بِمَبْلَغِ جُهْدِهِمْ، وَالتَّعَاوُنُ عَلَى إِقَامَةِ الْحَقِّ بَيْنَهُمْ، وَلَيْسَ امْرُؤٌ، وَإِنْ عَظُمَتْ فِي الْحَقِّ مَنْزِلَتُهُ وَتَقَدَّمَتْ فِي الدِّينِ فَضِيلَتُهُ، بِفَوْقِ أَنْ يُعَانَ عَلَى مَا حَمَّلَهُ اللهُ مِنْ حَقِّهِ، وَلَا امْرُؤٌ، وَإِنْ صَغَّرَتْهُ النُّفُوسُ وَاقْتَحَمَتْهُ الْعُيُونُ، بِدُونِ أَنْ يُعِينَ عَلَى ذَلِكَ، أَوْ يُعَانَ عَلَيْهِ

Onda je Uzvišeni iz prava Svojih dao prava izvesna ljudima nekim nad drugima. On ih je učinio takvim da su izjednačena međusobno, da jedna nalažu druga i da nastaju samo jedna s drugim. Najveće od prava tih koje je Uzvišeni naložio jeste pravo vladara kod podanika i pravo podanika kod vladara. To je obaveza koju je Bog Uzvišeni postavio na uzajamnosti. On je to učinio osnovom međusobne ljubavi njihove i čašću za veru njihovu. Podanici zato ne mogu biti onakvi kakvi bi trebalo da budu ako vladari nisu onakvi kakvi bi trebalo da budu, dok vladari ne mogu biti dobri ukoliko podanici nisu dobri. Ako podanici izvršavaju prava vladara, a vladar izvršava prava njihova, onda je pravo učvršćeno među njima, putevi vere bivaju uspostavljeni, znaci pravde postaju utvrđeni i sunet postiže svoje rasprostiranje. Tada će vreme biti kako valja, biće željena dugotrajnost države, a nastojanja neprijatelja osujećena. Ali, ako podanici nadvladaju vladara svoga ili vladar ugnjetava podanike svoje, onda se pojavi razilaženje, znaci tlačenja se pokažu, zloba ulazi u veru, pa sunet biva napušten. Tada je postupanje po strasti, propisi su zapostavljeni, bolesti duše se umnožavaju tako da se ne oseća žalost čak ni prema zanemarivanju prava znatnog ili prema činjenju nepravde velike. U okolnostima takvim čestiti bivaju poniženi a pokvareni uzvišeni, pa se nad ljudima uvećaju kazne Boga Uzvišenog. Dužnost vam je, zato, da se međusobno savetujete i dobro potpomažete u tome. Koliko god neko bio uporan u traženju zadovoljstva Božijeg i koliko god se mnogo trudio radi toga, ne može izvršiti obavezu prema Bogu Uzvišenom kakva Mu se uistinu duguje. To je pravo nezaobilazno Boga nad ljudima, da se oni moraju međusobno savetovati na najbolji mogući način i međusobno potpomagati radi postavljanja istine među njima. Ni jedan čovek, ma kako bio visok položaj njegov u vezi s istinom i ma kako bila istaknuta vrsnoća njegova u veri, nije nezavistan od pomoći u izvršenju prava Božijeg kojim ga je On zadužio. I ponovno, ni jedan čovek, ma kako ga malim smatrali drugi i ma kako bio ponizan u očima, nije takav da ne može pomoći ili da mu ne treba pomoć u tome.

 

فَأَجَابَهُ، عَلَيهِ السَّلامُ، رَجُلٌ مِنْ أَصْحَابِهِ بِكَلَامٍ طَوِيلٍ يُكْثِرُ فِيهِ الثَّنَاءَ عَلَيْهِ وَيَذْكُرُ سَمْعَهُ وَطَاعَتَهُ لَهُ، فَقَالَ، عَلَيهِ السَّلامُ

Jedan od drugova njegovih odgovorio mu je govorom dugim, u kojem ga je mnogo hvalio i spomenuo da ga je sam slušao i pokoravao mu se, a na to je on, mir neka je nad njim, rekao:

إِنَّ مِنْ حَقِّ مَنْ عَظُمَ جَلَالُ اللهِ سُبْحَانَهُ فِي نَفْسِهِ، وَجَلَّ مَوْضِعُهُ مِنْ قَلْبِهِ، أَنْ يَصْغُرَ عِنْدَهُ لِعِظَمِ ذَلِكَ كُلُّ مَا سِوَاهُ، وَإِنَّ أَحَقَّ مَنْ كَانَ كَذَلِكَ لَمَنْ عَظُمَتْ نِعْمَةُ اللهِ عَلَيْهِ، وَلَطُفَ إِحْسَانُهُ إِلَيْهِ، فَإِنَّهُ لَمْ تَعْظُمْ نِعْمَةُ اللهِ عَلَى أَحَدٍ إِلَّا ازْدَادَ حَقُّ اللهِ عَلَيْهِ عِظَماً، وَإِنَّ مِنْ أَسْخَفِ حَالَاتِ الْوُلَاةِ عِنْدَ صَالِحِ النَّاسِ أَنْ يُظَنَّ بِهِمْ حُبُّ الْفَخْرِ، وَيُوضَعَ أَمْرُهُمْ عَلَى الْكِبْرِ، وَقَدْ كَرِهْتُ أَنْ يَكُونَ جَالَ فِي ظَنِّكُمْ أَنِّي أُحِبُّ الْإِطْرَاءَ، وَاسْتِمَاعَ الثَّنَاءِ، وَلَسْتُ بِحَمْدِ اللهِ كَذَلِكَ، وَلَوْ كُنْتُ أُحِبُّ أَنْ يُقَالَ ذَلِكَ لَتَرَكْتُهُ انْحِطَاطًا للهِ سُبْحَانَهُ عَنْ تَنَاوُلِ مَا هُوَ أَحَقُّ بِهِ مِنَ الْعَظَمَةِ وَالْكِبْرِيَاءِ، وَرُبَّمَا اسْتَحْلَى النَّاسُ الثَّنَاءَ بَعْدَ الْبَلَاءِ، فَلَا تُثْنُوا عَلَيَّ بِجَمِيلِ ثَنَاءٍ لِإِخْرَاجِي نَفْسِي إِلَى اللهِ سُبْحَانَهُ وَإِلَيْكُمْ مِنَ التَّقِيَّةِ فِي حُقُوقٍ لَمْ أَفْرُغْ مِنْ أَدَائِهَا، وَفَرَائِضَ لَا بُدَّ مِنْ إِمْضَائِهَا، فَلَا تُكَلِّمُونِي بِمَا تُكَلَّمُ بِهِ الْجَبَابِرَةُ، وَلَا تَتَحَفَّظُوا مِنِّي بِمَا يُتَحَفَّظُ بِهِ عِنْدَ أَهْلِ الْبَادِرَةِ، وَلَا تُخَالِطُونِي بِالْمُصَانَعَةِ، وَلَا تَظُنُّوا بِي اسْتِثْقَالًا فِي حَقٍّ قِيلَ لِي، وَلَا الْتِمَاسَ إِعْظَامٍ لِنَفْسِي، فَإِنَّهُ مَنِ اسْتَثْقَلَ الْحَقَّ أَنْ يُقَالَ لَهُ، أَوِ الْعَدْلَ أَنْ يُعْرَضَ عَلَيْهِ، كَانَ الْعَمَلُ بِهِمَا أَثْقَلَ عَلَيْهِ، فَلَا تَكُفُّوا عَنْ مَقَالَةٍ بِحَقٍّ، أَوْ مَشُورَةٍ بِعَدْلٍ، فَإِنِّي لَسْتُ فِي نَفْسِي بِفَوْقِ أَنْ أُخْطِئَ، وَلَا آمَنُ ذَلِكَ مِنْ فِعْلِي، إِلَّا أَنْ يَكْفِيَ اللهُ مِنْ نَفْسِي مَا هُوَ أَمْلَكُ بِهِ مِنِّي، فَإِنَّمَا أَنَا وَأَنْتُمْ عَبِيدٌ مَمْلُوكُونَ لِرَبٍّ لَا رَبَّ غَيْرُهُ، يَمْلِكُ مِنَّا مَا لَا نَمْلِكُ مِنْ أَنْفُسِنَا، وَأَخْرَجَنَا مِمَّا كُنَّا فِيهِ إِلَى مَا صَلَحْنَا عَلَيْهِ، فَأَبْدَلَنَا بَعْدَ الضَّلَالَةِ بِالْهُدَى، وَأَعْطَانَا الْبَصِيرَةَ بَعْدَ الْعَمَى

Zaista, ako neko u svesti svojoj drži da je slava Božija visoka i veruje u srcu svome da je stupanj Božiji uzvišen, onda je pravo njegovo da na osnovu veličine toga sve ostalo drži malim. Među osobama takvim, onaj prema kojem je blagodat Božija velika i dobročinstvo Božije obilno ima obavezu veću, jer se blagodat Božija prema bilo kojoj osobi ne uvećava, a da se ne uvećava pravo Božije nad njom. U pogledu ljudi čestitih, najgori položaj vladara je onaj da se o njima može misliti da vole slavu, a da se poslovi njihovi uzimaju kao da su osnovani na oholosti. Zaista mrzim da se u svesti vašoj javi pomisao da volim slušati hvale i pohvale velike. Hvala Bogu, nisam takav! Kada bih voleo da budem spominjan na taj način, odrekao bih se toga u poniznosti pred Bogom Uzvišenim radije nego što bih prihvatio veličinu i uzvišenost koje Njemu najviše priliče. Ljudima uopšteno prija pohvala nakon naprezanja. Ali meni ne iskazujte pohvale lepe za obaveze koje ispunjavam prema Bogu i prema vama, jer strah me je onih obaveza koje nisam izvršio i dužnosti koje su morale biti ispunjene. I ne oslovljavajte me onako kako su silnici oslovljavani, ne izbegavajte me onako kako su izbegavani ljudi na položajima, ne susrećite me ulagujući se i nemojte misliti da ću uzeti za zlo ako mi je istina rečena. Jer osoba koja se oseća ogorčenom kada joj se kaže istina ili se pravedna stvar pred njom izloži, teško da će moći raditi u skladu s istinom i pravdom. Ne odustajte zato od kazivanja istine ili savetovanja u vezi s pravdom, jer ne držim sebe iznad mogućnosti grešenja, niti sam siguran od toga u delima svojim, osim ako Bog pomogne duši mojoj nadmoćnošću Svojom. Ja i vi smo uistinu samo robovi u vlasti Gospodara, pored Koga nema gospodara drugog. On vlada i nad onim u nama nad čime mi nemamo vlast. On nas je izveo iz onoga gde smo bili u ono za što nas je učinio prikladnijim. On nam je zabludu zamenio uputom i podario nam vid nakon slepila.

  • 1 Maja, 2019

Možda će vas zanimati