Odgovor Abdullahu ibn Zubejru

Odgovor Abdullahu ibn Zubejru

Abdullah ibn Zubejr je bio još jedan od onih koji su tražili od Husejna da odustane od putovanja prema Iraku. On je bio jedan od protivnika Jezidove vlasti i zbog toga je pobjegao iz Medine tražeći utočište u Mekki. Nakon dolaska imama Husejna u Mekku, svaki ili svaki drugi dan, zajedno s ostalim muslimanima, dolazio je da posjeti Imama i druži se s njim. Kada je saznao za Imamovu odluku o putovanju prema Iraku, došao je kod njega i predložio mu da odustane od te namjere.

Prema navodima Belazurija i Taberija, Ibn Zubejrov govor je bio dvosmislen, jer je govorio:

“Sine Allahovog Poslanika, kada bih i ja imao u Iraku sljedbenike poput vaših, odabrao bih ga nad svim ostalim mjestima.”

Ali da bi izbjegao optužbe, svoj govor je nastavio ovako:

“Međutim, ako budete željeli da ostanete u Mekki i preuzmete vođstvo muslimana u ovom gradu, mi ćemo vam dati zavjet i koliko god mognemo, nećemo štediti nikakvu podršku.”

Imam Husejn mu je odgovorio:

“Doista, moj otac me je obavijestio da će u Mekki biti jedna poznata ličnost zbog koje će se okaljati svetost ovog grada, a ja ne želim da budem taj. Tako mi Allaha, draže mi je da budem ubijen jedan pedalj dalje od Mekke nego unutar nje i draže mi je da budem ubijen dva pedlja dalje od Mekke nego da budem udaljen jedan pedalj.” Potom je imam Husejn nastavio: “Tako mi Allaha, ako se sakrijem u rupu nekog od gmizavaca, oni će me tražiti sve dok me ne izvuku da ostvare svoje želje. Tako mi Allaha, oni će sa mnom preći sve granice kao što su jevreji prelazili subotom…”,

إِنَّ أَبِي حَدَّثَنِي أَنَّ بِمَكَّةَ كَبْشًا بِهِ تُستَحَلُّ حُرمَتُهَا، فَمَا أُحِبُّ أَنْ أَكُونَ أَنَا ذَلكَ الْكبْشَ. … وَ اللهِ، لَئِن أُقتَلُ خَارجًا مِنهَا بِشِبْرٍ أَحبُّ إِليَّ مِن أَن أُقتَلَ فِيهَا، وَ لَئِنْ أُقتَلْ خَارجًا مِنهَا بِشِبرينِ أَحَبُّ إِليَّ مِن أَن أُقتَلَ خَارِجًا مِنْها بِشِبْرٍ، وَ ايْمُ اللهِ، لَو كُنْتُ فِي جُحْرِ هَامَّةٍ مِن هَذهِ الهَوَامِّ لَاسْتخْرَجُونِي حَتَّى يَقْضُوا بِي حَاجَتَهُم! وَ الله لَيَعْتَدَنَّ عَلَيَّ كَما اعْتَدَتِ اليَهُودُ فِي السَّبْتِ

pa je dodao:

“Zubejrov sine, da budem ukopan na obalama Eufrata draže mi je nego da budem ukopan pored Kabe.”

يَا بنَ الزُّبَيرِ، لَئِنْ أُدْفَنَ بِشَاطِئِ الفُرَاتِ أَحَبُّ إِلَيَّ مِن أَنْ أُدْفَنَ بِفِنَاءِ الْكَعْبَةِ

Prema predaji Ibn Kulevejha, nakon što je Ibn Zubejr izašao iz Imamovog društva, Imam je rekao:

“Doista, ovaj meni preporučuje da budem jedan od haremskih golubova. Tako mi Allaha, draže mi je da budem ubijen i da između mene i područja harema udaljenost bude koliko jedan lakat nego da to bude jedan pedalj, i draže mi je da budem ubijen u području Taff nego u području harema.”

… إِنَّ هَذا يَقُولُ لِي: كُنْ حَمامًا مِنْ حَمَامِ الحَرَمِ! وَ لَئِنْ أُقتَلْ وَ بَينِي وَ بَينَ الحرَمِ بَاعٌ أَحَبُّ إِلَيَّ مِنْ أَنْ أُقتَلَ وَ بَينِي وَ بَينَهُ شِبْرٌ، وَ لَئِن أُقتَلْ بِالطَّفِّ أَحَبُّ إِلَيَّ مِن أَنْ أُقتَلَ بِالحَرَمِ

Po predajama Taberija i Ibn Esira, nakon što je Ibn Zubejr otišao, Imam se obratio svojim prijateljima:

“Doista, ovome ništa nije draže na Ovom svijetu od toga da ja napustim Hidžaz, jer on je svjestan da ljudi njega neće uporediti sa mnom. On želi da ja odem kako bi ljudi ostali uz njega.”[1]

إِنَّ هَذا لَيسَ شَي‏ءٌ مِنَ الدُّنْيَا أَحَبَّ إِلَيهِ مِنْ أَنْ أَخْرُجَ مِنَ الحِجَازِ، وَ قَد عَلِمَ أَنَّ النَّاسَ لَا يَعْدِلُونَهُ بِي فَوَدَّ أَنِّي خَرَجْتُ حَتَّى يِخْلُو لَهُ

Zaključak

Imam Husejn se u ovom govoru nije osvrnuo na Ibn Zubejrovu prošlost, njegov stav naspram vlasti imama Alija, niti na Bitku na kamili, bitku vođenu s ciljem uklanjanja imama Alija u kojoj je Ibn Zubejr bio jedan od glavnih učesnika, ali je kroz nekoliko rečenica prikazao i svoju budućnost i ono što čeka Ibn Zubejra. Što se tiče njega samog, rekao je da, bio on u Mekki ili bilo gdje, čak i u rupi nekog gmizavca, vlasti od njega neće odustati niti će se on pomiriti s vlašću, jer oni od njega traže ono na što on nikada neće pristati, a on od njih traži ono što mu oni nikada neće dati. U svom govoru spominje i obalu Eufrata i područje Taff kao mjesto svoje pogibije. S druge strane, Ibn Zubejra upozorava da ga je njegov otac obavijestio da će čast Božije Kuće i svetog harema biti oskrnavljena zbog neke poznate ličnosti i da on ne želi da bude ta ličnost pa da se zbog njegove krvi se povrijedi čast Kabe i harema. Time je Ibn Zubejru dao do znanja da ni on ne treba u budućnosti zbog svoje zaštite oskrnaviti svetost harema.

Obistinjenje Imamovog nagovještaja

Ibn Zubejr nije ovaj govor i upozorenje shvatio ozbiljno pa je zbog njega u skoroj budućnosti, u narednih trinaest godina, Božija kuća u dva navrata bivala zasuta kamenjem i zapaljena te se tako porušila, čime je bio obistinjen nagovještaj Zapovjednika vjernih i njegovog sina.

Prvi put je časna Kaba obeščašćena tri godine nakon pogibije imama Husejna, i to trećeg rebiul-evela 64. h. g. kada je Jezidova vojska nakon masakra u mjestu Harre u Medini i pljačkanja njenog naroda, da bi ugušila Ibn Zubejrovu pobunu, došla u Mekku i opkolila grad. Kada je Ibn Zubejr, u želji da sačuva svoj život, potražio utočište u Kabi, vojska je suzila obruč i s planine Ebu Kubejs gađala Mesdžidu-l-haram i časnu Kabu katpultovima te bacala zapaljene tkanine na nju, usljed čega se dio časne Kabe obrušio, prekrivač i krov izgorjeli, a rogovi ovna koji je bio zaklan umjesto hazreti Ismaila, a.s., zapalili se i nestali. U toku ovog zločinačkog napada u Mekku je stigla vijest o Jezidovoj smrti pa su se njegovi vojnici rasuli. Domalo je Ibn Zubejr pristupio obnovi časne Kabe.

Drugi put se Kaba obeščastila kada je, nakon Jezidove smrti, Ibn Zubejr pozvao narod da njemu dadne prisegu za hilafet, što su neki muslimani i učinili, do 73. h. g. kada je Abdulmelik ibn Mervan poslao Hadždžadža ibn Jusufa da uništi Ibn Zubejrovu vlast. On je onda uz pomoć više hiljada vojnika opkolio časnu Mekku. Opsada je trajala više mjeseci kada je Ibn Zubejr ponovo potražio utočište u Kabi. I ponovo, ovaj put po Hadždžadžovoj zapovijedi, s pet položaja katapultovima je gađan Mesdžidu-l-haram i časna Kaba, što ju je oštetilo toliko da je, po navodima nekih historičara, bila potpuno srušena. Ibn Zubejr je u ovom ratu ubijen, a Hadždžadž je obnovio Kabu.[2]

Uzeti islam kao štit ili biti štit za islam

Jedna važna i pažnje vrijedna tačka koju možemo izvući iz razgovora imama Husejna s Ibn Zubejrom i uporedbe njegove metode s Ibn Zubejrovom jeste prepoznavanje ključnih razlika među različitim ustancima i borbama u toku historije. Mogu dvije ličnosti istovremeno i u jednom društvu tvrditi da se bore protiv nepravde i pokvarenosti naizgled sličnim tvrdnjama, i mogu oba pružati podršku islamu i islamskim vrijednostima i kretati iz Medine u Mekku, ali vrijeme i razvoj dešavanja pokazuju da jedan od njih na putu postizanja položaja i očuvanja svog ličnog interesa uzima časnu Kabu kao štit za sebe, dok drugi sebe, svoju porodicu i prijatelje postavlja kao štit za časnu Kabu, jedan žrtvuje islam za svoju ličnost, a drugi sebe žrtvuje za islam, jedan poziva ka sebi, a drugi ka Bogu. Ovo je vrlo zanimljiva i suptilna stvar, a istovremeno temeljna razlika koju mnogi naivni i kratkovidni ljudi tokom historije nisu mogli zapaziti. Nisu mogli procijeniti na kakvim temeljima je bilo zasnovano suprotstavljanje ljudi poput Ibn Zubejra, a kakve ciljeve je pratilo suprotstavljanje ljudi poput Husejna, iako su se naizgled obojica suprotstavljala Jezidu i jezidovcima i borila na putu islama.

Da su ljudi poput Ibn Zubejra bili iskreni u svojim tvrdnjama i borili se za islam, a ne za svoj položaj i čuvanje svog statusa, oni bi ispred ličnosti poput imama Husejna krenuli u borbu protiv neprijatelja, a ne bi, kako je to imam Husejn okarakterisao, sebe činili haremskim golubovima i žudili za tim da imam Husejn napusti područje Hidžaza, jer inače na političkoj sceni niko neće obratiti pažnju na njih.

 

---

[1] Ensabu-l-ešraf, sv. 3, str. 164; Tarihe Taberi, sv. 5, str. 383; El-Kamil fi-t-tarih, sv. 4, str. 38; Kamilu-z-zijarat, str. 72.

[2] Skraćena predaja iz knjige El-Kamil fi-t-tarih, El-Bidajetu ve-n-nihaje i Tarihu-l-hulefa.