Beseda 43
Beseda 43.
Održana kada je Muavija odbio njegovog izaslanika Džerira ibn Abdulaha Bedželija*, a neki od drugova njegovih predložili pripremu borbe s njim
إِنَّ اسْتِعْدَادِي لِحَرْبِ أَهْلِ الشَّامِ، وَجَرِيرٌ عِنْدَهُمْ، إِغْلَاقٌ لِلشَّامِ وَصَرْفٌ لِأَهْلِهِ عَنْ خَيْرٍ إِنْ أَرَادُوهُ، وَلَكِنْ قَدْ وَقَّتُّ لِجَرِيرٍ وَقْتاً لَا يُقِيمُ بَعْدَهُ إِلَّا مَخْدُوعاً أَوْ عَاصِياً، وَالرَّأْيُ عِنْدِي مَعَ الْأَنَاةِ، فَأَرْوِدُوا وَلَا أَكْرَهُ لَكُمُ الْإِعْدَادَ، وَلَقَدْ ضَرَبْتُ أَنْفَ هَذَا الْأَمْرِ وَعَيْنَهُ وَقَلَّبْتُ ظَهْرَهُ وَبَطْنَهُ، فَلَمْ أَرَ لِي فِيهِ إِلَّا الْقِتَالَ أَوِ الْكُفْرَ بِمَا جَاءَ مُحَمَّدٌ، صَلَّى اللهُ عَليهِ وَآلِهِ، إِنَّهُ قَدْ كَانَ عَلَى الْأُمَّةِ وَالٍ أَحْدَثَ أَحْدَاثاً وَأَوْجَدَ النَّاسَ مَقَالًا فَقَالُوا، ثُمَّ نَقَمُوا فَغَيَّرُوا
* Pošto je saznao za nemire u Siriji, imam Ali je u januaru 657. godine, još jednom pokušao da pribegne mirnim sredstvima kako bi rešio situaciju, šaljući Muaviji poglavicu plemena Badžila koji se zvao Džarir, a koji se u tom trenutku nalazio u Kufi, nakon što je dobio poziv da položi zakletvu na vernost novom halifi. Bio je poznat po svojim prijateljskim odnosima sa Muavijom. Njegov povratak u Kufu je očekivan sa strepnjom. Konačno, nakon tri meseca odsustva, on se vratio sa usmenom porukom od Muavije koja je glasila da bi on mogao položiti zakletvu na vernost pod uslovom da Osmanove ubice budu kažnjene. Malik Aštar je optužio glasnika da je izgubio vreme na razna zadovoljstva u Muavijinom društvu, koji ga je namerno zadržavao koliko god je duže mogao kako bi dovršio svoje neprijateljske planove. Pretvarajući se da je uvređen ovom optužbom, Džarir je napustio Kufu i pridružio se Muaviji.
