Lijepo mišljenje o Allahu
Lijepo mišljenje o Allahu
Lijepo mišljenje o Allahu ogranak je same spoznaje Allaha. Uzvišeni Allah daruje ljudima u skladu s njihovim lijepim mišljenjem o Njemu te njihovom uvjerenošću u sveobuhvatnost Njegove milosti i plemenitosti.
U hadisu kudsi stoji: “Ja sam kod pomisli Mog roba o Meni, pa neka o Meni ne misli ništa osim dobro!”[1]
A od Poslanika, s.a.v.a., prenose se ove riječi: “Molite Ga dovom, čvrsto vjerujući da će vam se odazvati!”
Uzvišeni Allah objavio je Musau, a.s.: “Dok god Me zazivaš i nadaš Mi se, Ja te čujem!”
Od Ebu Abdullaha Sadika, a.s., prenosi se da je rekao: “Kad upućuješ dovu srcem, okreni se Allahu i smatraj da je ispunjenje tvoje potrebe već pred vratima!”[2]
Od njega, a.s., također se prenosi i ovo: “Kad dovu činiš, srcem se predaj, a zatim uvjeren budi u odgovor!”[3]
Sasvim nasuprot ovom leži gubljenje nade u Božiju milost i u odaziv na dovu, a to je jedan od uzroka udaljavanja čovjeka od Božije milosti. Nekad čovjek zatraži nešto dovom od Allaha, pa se Allah odmah ne odazove, i to zbog razloga koji ide u korist samom čovjeku, a da on to i ne zna, dok Allah zna, pa tad čovjek počne loše misliti o Bogu i izgubi nadu u Njegovu milost – Uzvišen neka je On! – te ga ovo gubljenje nade i razočarenje udalje od Božije milosti.
Od Imama Sadika, a.s., prenosi se da je rekao: “Čovjek će biti u dobru, nadi i milosti od Allaha Uzvišenog sve dok ne bude požurivao, pa nadu izgubio, te dovu napustio!” Upitaše ga: “A kako požuruje?”, i on im je rekao: “Da kaže: ‘Učio sam dove još tad i tad, a još ne vidjeh da mi se ispunilo!’”[4]
Od Ahmeda ibn Muhammeda ibn Ebu Nasra prenosi se sljedeće: “Rekao sam Ebul-Hasanu, a.s.: ‘Sve bih za te dao, ja sam Allaha molio za nešto prije više godina, a zbog kašnjenja odgovora moje srce obuzelo je neko osjećanje?!’, a on mi je rekao: ‘O Ahmede! Dobro se čuvaj da šejtan ne nađe kakvog načina da ti napakosti, pa da te u očaj odvede! Reci mi, ako ti nešto kažem, hoćeš li se pouzdati u mene?’ Rekao sam: ‘Sve bih za te dao, ako nemam pouzdanja u tvoje riječi, u čije ću onda imati, a ti si Božiji dokaz nad Njegovim stvorenjima?’ ‘Onda imaj u Allaha još više pouzdanja’, rekao je on, ‘jer ti si u dogovoru s Bogom Uzvišenim, a zar Allah ne kaže:
A kad te Moji robovi za Mene upitaju, reci da sam Ja blizu i da se odazivam molbi molitelja kada Me pozove.[5]
I zar nije rekao:
I nemojte gubiti nadu u Allahovu milost! [6]
I rekao je:
A Allah vam obećava od Sebe oprost i izobilje.[7]
Zato imaj pouzdanja u Allaha više nego što ga imaš u druge, i u sebe pohranjujte samo dobro, jer On vama prašta!’”[8]
Od Ebu Abdullaha Sadika, a.s., prenosi se da je rekao: “Uistinu, kad čovjek požuri, pa ustane zbog svoje potrebe (odnosno kad napusti dovu i ne istraje u moljenju i stajanju pred Allahom tražeći ispunjenje svoje potrebe), Allah Uzvišeni kaže: ‘Zar rob Moj ne zna da sam Ja uistinu Allah Koji ispunjava potrebe?!’”[9]
Od Hišama ibn Salima od Ebu Abdullaha Sadika, a.s., prenosi se sljedeće: “Između Božijih riječi:
Odazvao sam se molbi vas dvojice (odnosno Musau i Harunu, a.s.; Junus, 88), i kažnjavanja faraona prošlo je četrdeset godina!”[10]
Ishak ibn Ammar kaže: “Upitao sam Ebu Abdullaha, a.s.: ‘Da li se događa da čovjeku dova bude primljena, ali da se odgodi?’, i on je rekao: ‘Da, i dvadeset godina!’”[11]
[1] El-Mizan, sv. 2, str. 37.
[2] Usulu-l-Kafi, str. 519; Vesailu-š-ši‘a, sv. 4, str. 1105.
[3] Usulu-l-Kafi, Babu-l-ikbali ‘aled-du‘a.
[4] Usulu-l-Kafi, str, 527; Vesailu-š-ši‘a, sv. 4, str. 1107.
[5] El-Bekare, 185.
[6] Ez-Zumer, 52.
[7] El-Bekare, 267.
[8] Kurbu-l-isnad, str. 171.
[9] Vesailu-š-ši‘a, sv. 4, str.1106.
[10] Usulu-l-Kafi, str. 562.
[11] Usulu-l-Kafi, str. 562.
