Ehli bejt u predajama
U koliko značenja je riječ Ehli bejt korištena u hadisima?
Riječ ehli bejt je u Poslanikovim, s.a.v.a., hadisima korištena u četiri različita značenja koja se mogu nazvati: najširim, širim, užim i najužim.
- Ovaj termin u najširem značenju obuhvata čak i osobe koje nemaju nikakvu vezu ni srodstvo s Poslanikom, ni krvno ni tazbinsko. To su muslimani koji su iskreni i postojani u slijeđenju Poslanika, s.a.v.a. Tako je Poslanik, s.a.v.a., Selmana Farisija[1]i Ebu Zerra Gifarija[2]ubrojao u svoj ehli bejt. U nekim predajama se izraz ehli bejt koristi i za neke druge osobe. Neke od njih su Usama ibn Zejd[3] i Vasile ibn Aska’.[4]
- Termin ehli bejt u širem značenju obuhvata sve Poslanikove srodnike, tj. osobe kojima je zabranjeno da primaju vadžib sadaku (zekat).[5] U jednom drugom hadisu izraz ehli bejt se koristi samo za Abbasa, Poslanikovog amidžu i njegove potomke.[6]
- Ovaj termin u užem značenju odnosi se na Poslanikove, s.a.v.a., supruge. Bez sumnje, u skladu s lingvističkim i općeprihvaćenim shvatanjem, Poslanikove supruge su Poslanikov ehli bejt. Ovdje se pod izrazom bejt (kuća) misli na kuću u kojoj se stanuje, a ne kuću koja se odnosi na srodnike ili na vjerovjesništvo.
- Termin ehli bejt u vrlo uskom značenju odnosi se na skupinu Poslanikovih, s.a.v.a., članova porodice koji imaju odliku bezgrešnosti. U predajama vezanim za ajete Tathir[7] i Mubahele[8] i osobe ispod ogrtača, ti članovi su Ali, Fatima, Hasan i Husejn, mir s njima.[9] U hadisima kao što su hadis Sekalejn i hadis Safine i njima sličnim, koji upućuju na postojanje ehli bejta u svakom vremenu, pored onih ispod ogrtača – Ashaba kisa'a, bezgrešni imami iz Husejnove loze također su pripadnici ehli bejta.
[1]Menakib Ibn Šehr Ašub, sv. 1, str. 85; Es-Savaiku-l-muhrike, str. 281.
[2]Mekarimu-l-ahlak, str. 459.
[3]Es-Savaiku-l-muhrike, str. 281.
[4]Tefsir-t-Taberi, sv. 22, str. 12.
[5]Sahih Muslim, sv. 4, str. 1873; Babu fadailu Ali ibn Ebi Talib, hadis 7.
[6]Es-Savaik, str. 281.
[7]El-Ahzab, 33.
[8]Ali Imran, 61.
[9]Muškilu-l-asar, sv. 1, str. 332–339; Es-Savaiku-l-muhrike, str. 281.
