Njegovo moljenje u iskanju oprosta
39
اللَّهُمَّ صَلِّ عَلَى مُحَمَّدٍ وَآلِهِ، وَاكْسِرْ شَهْوَتِي عَنْ كُلِّ مَحْرَمٍ، وَازْوِ حِرْصِي عَنْ كُلِّ مَأْثَمٍ، وَامْنَعْنِي عَنْ أَذَى كُلِّ مُؤْمِنٍ وَمُؤْمِنَةٍ، وَمُسْلِمٍ وَمُسْلِمَةٍ
اللَّهُمَّ وَأَيُّمَا عَبْدٍ نَالَ مِنِّي مَا حَظَرْتَ عَلَيْهِ، وَانْتَهَكَ مِنِّي مَا حَجَزْتَ عَلَيْهِ، فَمَضَى بِظُلَامَتِي مَيِّتاً، أَوْ حَصَلَتْ لِي قِبَلَهُ حَيّاً فَاغْفِرْ لَهُ مَا أَلَمَّ بِهِ مِنِّي، وَاعْفُ لَهُ عَمَّا أَدْبَرَ بِهِ عَنِّي، وَلَا تَقِفْهُ عَلَى مَا ارْتَكَبَ فِيَّ، وَلَا تَكْشِفْهُ عَمَّا اكْتَسَبَ بِي
وَاجْعَلْ مَا سَمَحْتُ بِهِ مِنَ الْعَفْوِ عَنْهُمْ، وَتَبَرَّعْتُ بِهِ مِنَ الصَّدَقَةِ عَلَيْهِمْ أَزْكَى صَدَقَاتِ الْمُتَصَدِّقِينَ، وَأَعْلَى صِلَاتِ الْمُتَقَرِّبِينَ وَعَوِّضْنِي مِنْ عَفْوِي عَنْهُمْ عَفْوَكَ، وَمِنْ دُعَائِي لَهُمْ رَحْمَتَكَ حَتَّى يَسْعَدَ كُلُّ وَاحِدٍ مِنَّا بِفَضْلِكَ، وَيَنْجُوَكُلٌّ مِنَّا بِمَنِّكَ
اللَّهُمَّ وَأَيُّمَا عَبْدٍ مِنْ عَبِيدِكَ أَدْرَكَهُ مِنِّي دَرَكٌ، أَوْ مَسَّهُ مِنْ نَاحِيَتِي أَذًى، أَوْ لَحِقَهُ بِي أَوْ بِسَبَبِي ظُلْمٌ فَفُتُّهُ بِحَقِّهِ، أَوْ سَبَقْتُهُ بِمَظْلِمَتِهِ، فَصَلِّ عَلَى مُحَمَّدٍ وَآلِهِ، وَأَرْضِهِ عَنِّي مِنْ وُجْدِكَ، وَأَوْفِهِ حَقَّهُ مِنْ عِنْدِكَ
ثُمَّ قِنِي مَا يُوجِبُ لَهُ حُكْمُكَ، وَخَلِّصْنِي مِمَّا يَحْكُمُ بِهِ عَدْلُكَ، فَإِنَّ قُوَّتِي لَا تَسْتَقِلُّ بِنَقِمَتِكَ، وَإِنَّ طَاقَتِي لَا تَنْهَضُ بِسُخْطِكَ، فَإِنَّكَ إِنْ تُكَافِنِي بِالْحَقِّ تُهْلِكْنِي، وَإِلَّا تَغَمَّدْنِي بِرَحْمَتِكَ تُوبِقْنِي
اللَّهُمَّ إِنِّي أَسْتَوْهِبُكَ يَا إِلَهِي مَا لَا يُنْقِصُكَ بَذْلُهُ، وَأَسْتَحْمِلُكَ، مَا لَا يَبْهَظُكَ حَمْلُهُ
أَسْتَوْهِبُكَ يَا إِلَهِي نَفْسِيَ الَّتِي لَمْ تَخْلُقْهَا لِتَمْتَنِعَ بِهَا مِنْ سُوءٍ، أَوْ لِتَطَرَّقَ بِهَا إِلَى نَفْعٍ، وَلَكِنْ أَنْشَأْتَهَا إِثْبَاتاً لِقُدْرَتِكَ عَلَى مِثْلِهَا، وَاحْتِجَاجاً بِهَا عَلَى شَكْلِهَا
وَأَسْتَحْمِلُكَ مِنْ ذُنُوبِي مَا قَدْ بَهَظَنِي حَمْلُهُ، وَأَسْتَعِينُ بِكَ عَلَى مَا قَدْ فَدَحَنِي ثِقْلُهُ
فَصَلِّ عَلَى مُحَمَّدٍ وَآلِهِ، وَهَبْ لِنَفْسِي عَلَى ظُلْمِهَا نَفْسِي، وَوَكِّلْ رَحْمَتَكَ بِاحْتِمَالِ إِصْرِي، فَكَمْ قَدْ لَحِقَتْ رَحْمَتُكَ بِالْمُسِيئِينَ، وَكَمْ قَدْ شَمِلَ عَفْوُكَ الظَّالِمِينَ
فَصَلِّ عَلَى مُحَمَّدٍ وَآلِهِ، وَاجْعَلْنِي أُسْوَةَ مَنْ قَدْ أَنْهَضْتَهُ بِتَجَاوُزِكَ عَنْ مَصَارِعِ الْخَاطِئِينَ، وَخَلَّصْتَهُ بِتَوْفِيقِكَ مِنْ وَرَطَاتِ الْمُجْرِمِينَ، فَأَصْبَحَ طَلِيقَ عَفْوِكَ مِنْ إِسَارِ سُخْطِكَ، وَعَتِيقَ صُنْعِكَ مِنْ وَثَاقِ عَدْلِكَ
إِنَّكَ إِنْ تَفْعَلْ ذَلِكَ يَا إِلَهِي تَفْعَلْهُ بِمَنْ لَا يَجْحَدُ اسْتِحْقَاقَ عُقُوبَتِكَ، وَلَا يُبَرِّئُ نَفْسَهُ مِنِ اسْتِيجَابِ نَقِمَتِكَ
تَفْعَلْ ذَلِكَ يَا إِلَهِي بِمَنْ خَوْفُهُ مِنْكَ أَكْثَرُ مِنْ طَمَعِهِ فِيكَ، وَبِمَنْ يَأْسُهُ مِنَ النَّجَاةِ أَوْكَدُ مِنْ رَجَائِهِ لِلْخَلَاصِ، لَا أَنْ يَكُونَ يَأْسُهُ قُنُوطاً، أَوْ أَنْ يَكُونَ طَمَعُهُ اغْتِرَاراً، بَلْ لِقِلَّةِ حَسَنَاتِهِ بَيْنَ سَيِّئَاتِهِ، وَضَعْفِ حُجَجِهِ فِي جَمِيعِ تَبِعَاتِهِ
فَأَمَّا أَنْتَ يَا إِلَهِي فَأَهْلٌ أَنْ لَا يَغْتَرَّ بِكَ الصِّدِّيقُونَ، وَلَا يَيْأَسَ مِنْكَ الْمُجْرِمُونَ، لِأَنَّكَ الرَّبُّ الْعَظِيمُ الَّذِي لَا يَمْنَعُ أَحَداً فَضْلَهُ، وَلَا يَسْتَقْصِي مِنْ أَحَدٍ حَقَّهُ
تَعَالَى ذِكْرُكَ عَنِ الْمَذْكُورِينَ، وَتَقَدَّسَتْ أَسْمَاؤُكَ عَنِ الْمَنْسُوبِينَ، وَفَشَتْ نِعْمَتُكَ فِي جَمِيعِ الْمَخْلُوقِينَ، فَلَكَ الْحَمْدُ عَلَى ذَلِكَ يَا رَبَّ الْعَالَمِينَ
2 Bože, ako mi je ijedan od Tvojih robova učinio nepravdu u onome što si zabranio, ili me povredio u onome što si isključio, i s pritužbom mojom otišao u smrt, ili se ja požalio protiv njega dok je živ, oprosti mu ono što je učinio meni i oprosti mu ono čime se okrenuo od mene! Ne ispituj ga o onom što je učinio meni i ne izlaži ga onom što je mnome stekao! Učini moju darežljivost u praštanju takvim robovima i doprinos moj u dobroti prema njima najčistijom dobrotom dobrotvornog i najuzvišenijim darom za one koji traže bliskost s Tobom!
3 Za moje praštanje njima nadoknadi mi Tvojim praštanjem i za moje moljenje za njih Tvojom milošću, tako da svaki od nas zadobije sreću Tvojom dobrotom i svaki dostigne oslobođenje Tvojom blagošću.
3 Bože, ako među Tvojim robovima ima ijedan rob kojeg zarad mene poseti zlo, iz mog pravca dotakne nepravda, ili mnome nadvlada nepravda ili zarad mene, pa propustim da se pobrinem o njegovom pravu ili pre njega odem u smrt s njegovom žalbom, blagoslovi Muhammeda i potomstvo njegovo, zadovolji ga prema meni Svojom imućnošću, i daj mu od Sebe njegovo puno pravo!
5 Zatim, zaštiti me od onog što određuje Tvoja odluka i izbavi me od onog što odlučuje Tvoja pravda, jer snaga moja Tvoju kaznu ne može da podnese i izdržljivost moja nasuprot Tvome nezadovoljstvu ne može da stane! Ako mi pravično nadoknadiš – uništićeš me, i ako me milošću Svojom ne obaspeš – upropastićeš me.
6 Bože, molim da mi daruješ, Bože moj, ono čije darivanje neće proizvesti umanjenje kod Tebe. Tražim da poneseš ono čije Te nošenje neće opteretiti.
7 Bože moj, ištem Ti da daruješ dušu moju, koju nisi stvorio da bi Se sačuvao od zla, niti da bi našao put dobiti. Ne, stvorio si je da pokažeš Svoju moć nad sličnoj njoj i pribaviš dokaz protiv slične njoj.
8 Tražim Ti da skineš one moje grehe čije me nošenje opterećuje i od Tebe pomoć tražim u onom čija me težina pritiska.
9 Zato blagoslovi Muhammeda i potomstvo njegovo, daruj mi dušu moju i pored njenog nepravednog činjenja,[1] i odredi Svoju milost da skine moje breme! Koliko je prestupnika preteklaTvoja Tvoja milost? Koliko je grešnika obuhvatio Tvoj oproštaj?
10 Zato blagoslovi Muhammeda i potomstvo njegovo, i učini me uzorom onome kojeg si podigao Svojom popustljivošću iz smrtne bolesti grešnika i izbavio Svojim davanjem uspeha iz zamršenih okolnosti prestupnika, tako da se Tvojim oproštajem podigao oslobođen od okova Tvoga nezadovoljstva, i izbavljen Tvojim dobročinstvom od omči Tvoje pravde!
11 Zaista, ako učiniš to, Bože moj, učinićeš to nekom ko ne poriče da je zaslužio Tvoju kaznu, niti poriče da je zaslužio Tvoju odmazdu.
12 Učini to, Bože moj, za onog čija je bojaznost od Tebe veća od njegovog traženja, čije je beznađe u oslobođenje postojanije od njegove nade za spasenje! A njegovo beznađe nije očaj, niti je zavarano njegovo očekivanje. Ne, nego je njegovih dobrih dela malo među njegovim lošim delima, a njegova su opravdanja krhka pred svime što potiče od dela njegovih.
13 Ali Ti si, Bože moj, dostojan da pravedni ne budu zavarani u vezi s Tobom a prestupnici ne izgube nadu u Tebe, jer Ti si Svemoćni Gospodar Koji Svoje obilje nikome ne uskraćuje i Svoje puno pravo ni od koga ne uzima.
14 Spomen Tvoj uzdignut je visoko iznad spominjanih! Imena Tvoja sveta su iznad opisanih! Dobrota Tvoja rasprostranjena je među svim stvorenjima! Zato je hvala Tebi, o Gospodaru svetova!
[1] Neki prevodioci preveli su ovaj stih kao ‘oprosti mi uprkos mojim prestupima protiv sebe’, a neki kao ‘ oprosti mojoj duši i pored toga što je radila na svoju štetu’; međutim, ovde je nagovešteno drugačije značenje, poput onog koji predlaže Sejjid Alihan: Duša se obavezala da ispuni ugovor koji je sklopila sa Bogom. Ovaj ugovor za koji ona postaje odgovorna dolaskom na ovaj svet, sastoji se u tome da se mora vratiti Bogu u stanju sigurnosti od Njegovog nezadovoljstva, izvršavati Njegove naredbe i izbegavati koračanje drugim stazama mimo Njegove staze koju je On ustanovio kroz jezik Svog Poslanika s.a.v.a.; kao što je Uzvišeni Bog rekao: A ko ispuni ono šta je od sebe obećao Allahu, pa daće mu nagradu veličanstvenu. (48:10). Ali ako prekrši ugovor i bude činio ono što je zabranjeno, on se obavezuje na ono što je Bog rekao: Svaka duša je onom što je zaslužila – zalog. (74: 38) Prema tome, imam u ovom stihu moli svog Gospodara da prema njemu bude blag tako što će da oslobodi svoju dušu od svog zaloga i daruje mu je.