U razgovoru s Omerom ibn Sa'dom
U razgovoru s Omerom ibn Sa'dom
Prema Harazmijevoj predaji, Husejn ibn Ali, s.a., je po svom ashabu, koji se zvao Amr ibn Kareze el-Ensari, poslao poruku Omeru ibn Sa'du predloživši mu da se susretnu i porazgovaraju. Omer je prihvatio prijedlog pa je navečer imam Husejn u pratnji dvadeseterice prijatelja otišao do šatora koji je bio postavljen između dvije neprijateljske vojske. S njim u šator su ušli njegov brat Abbas i sin Ali Ekber, dok su ostali čekali ispred šatora. Omer ibn Sa'd je također stigao uz dvadeset svojih ljudi, a s njim su ušli njegov sin Hafs i sluga. Na ovom sastanku imam Husejn je rekao Omeru ibn Sa'du:
“Sa'dov sine, ti hoćeš da ratuješ protiv mene, a znaš ko sam ja i ko je moj otac? Zar se ne bojiš Allaha, kojem se moraš vratiti? Zar ne želiš da budeš uz mene i da se udaljiš od ovih (Beni Umejje)? To je Allahu bliže, a i tebi je bolje.”
Omer ibn Sa'd je u odgovoru izrazio bojazan da će mu srušiti kuću u Kufi, a Imam mu je na to rekao: “Ja ću ti napraviti kuću.” Zatim je rekao da se boji da će mu oteti bašču i palme, a Imam mu je obećao: “Ja ću ti u Hidžazu dati bolju bašču i palme od ovih što imaš u Kufi.” Napokon je rekao: “Žena i djeca su mi u Kufi i bojim se da će ih pobiti”, a imam Husejn, uvidjevši da izgovorima nema kraja, izgubio je nadu da će se Ibn Sa'd pokajati i vratiti se pa je ustao s mjesta govoreći: “Zašto se toliko uporno pokoravaš šejtanu? Neka te Allah zakolje u postelji i neka ti ne oprosti na Sudnjem danu. Tako mi Allaha, ne mislim da ćeš pojesti još puno iračke pšenice.” Izrugujući se Imamovim riječima on je rekao: “Dovoljan je meni i irački ječam.”[1]
فَقَالَ لَهُ الْحُسَيْنُ عَلَيهِ السَّلامُ، وَيْلَكَ، يَا ابْنَ سَعْدٍ، أَ مَا تَتَّقِي اللَّهَ الَّذِي إِلَيْهِ مَعَادُكَ؟ أَ تُقَاتِلُنِي، وَ أَنَا ابْنُ مَنْ عَلِمْتَ؟ ذَرْ هَؤُلَاءِ الْقَوْمَ وَ كُنْ مَعِي، فَإِنَّهُ أَقْرَبُ لَكَ إِلَى اللَّهِ تَعَالَى! فَقَالَ عُمَرُ بْنُ سَعْدٍ: أَخَافُ أَنْ يُهْدَمَ دَارِي! فَقَالَ الْحُسَيْنُ، عَلَيهِ السَّلامُ: أَنَا أَبْنِيهَا لَكَ! فَقَالَ: أَخَافُ أَنْ تُؤْخَذَ ضَيْعَتِي! فَقَالَ الْحُسَيْنُ، عَلَيهِ السَّلامُ: أَنَا أُخْلِفُ عَلَيْكَ خَيْراً مِنْهَا مِنْ مَالِي بِالْحِجَازِ. فَقَالَ: لِي عِيَالٌ وَ أَخَافُ عَلَيْهِمْ! ثُمَّ سَكَتَ وَ لَمْ يُجِبْهُ إِلَى شَيْءٍ، فَانْصَرَفَ عَنْهُ الْحُسَيْنُ، عَلَيهِ السَّلامُ، وَ هُوَ يَقُولُ: مَا لَكَ؟ ذَبَحَكَ اللَّهُ عَلَى فِرَاشِكَ عَاجِلًا وَ لَا غَفَرَ لَكَ يَوْمَ حَشْرِكَ، فَوَ اللَّهِ، إِنِّي لَأَرْجُو أَنْ لَا تَأْكُلَ مِنْ بُرِّ الْعِرَاقِ إِلَّا يَسِيراً! فَقَالَ ابْنُ سَعْدٍ: فِي الشَّعِيرِ كِفَايَةٌ عَنِ الْبُرِّ! مُسْتَهْزِئاً بِذَلِكَ الْقَوْلِ
Zaključak
Iz govora imama Husejna možemo zaključiti dvije zanimljive stvari. Prva je to da je, kako vidimo, imam Husejn želio dobro čak i svojim najtvrđim i najkrvoločnijim neprijateljima poput Omera ibn Sa'da i pokušavao ga je savjetovanjem i uputom izbaviti od pada u ponor nesreće. Kada ovaj izmišlja izgovore i priča o kući i bašči, imam Husejn i mu daje riječ da će mu pomoći i nadoknaditi sve njegove štete. Drugo je to što je imam Husejn, s.a., kada je izgubio nadu da će izbaviti Omera ibn Sa'da, nagovijestio njegov nesretan kraj i rekao mu da neće imati dug život niti će postići neki položaj.
[1] Mektelu-l-Husejn, sv. 1, str. 245.
