Share

Beseda 1.

O stvaranju Zemlje i nebesa i nastanku Adama, mir neka je nad njim; u njoj je govorio i o hadžu

Veličanje Boga

الحَمْدُ للهِ الَّذِي لاَ يَبْلُغُ مِدْحَتَهُ القَائِلُونَ، وَلاِ يُحْصِي نَعْمَاءَهُ العَادُّونَ، ولاَ يُؤَدِّي حَقَّهُ الُمجْتَهِدُونَ، الَّذِي لاَ يُدْركُهُ بُعْدُ الهِمَمِ، وَلاَ يَنَالُهُ غَوْصُ الفِطَنِ، الَّذِي لَيْسَ لِصِفَتِهِ حَدٌّ مَحْدُودٌ، وَلاَ نَعْتٌ مَوْجُودٌ، وَلا وَقْتٌ مَعْدُودٌ، وَلا أَجَلٌ مَمْدُودٌ. فَطَرَ الْخَلائِقَ بِقُدْرَتِهَ، وَنَشَرَ الرِّيَاحَ بِرَحْمَتِهِ، وَوَتَّدَ بِالصُّخُورِ مَيَدَانَ أَرْضِهِ

Zahvalnost naročita pripada Bogu, Čiji hvalospev hvalitelji iskazati ne mogu, Čije blagoslove brojitelji izbrojati ne mogu, a Čije pravo ne mogu odužiti oni koji se trude, Koga umna odvažnost shvatiti ne može, a poimanja duboka dostići ne mogu. Onaj za Čija svojstva nemaju granice nikakve, niti opisa ikakva za savršenost osobina Njegovih, niti je za bit Njegovu određeno vreme ikakvo i utvrđeno trajanje ikakvo. On je stvorio stvorenja svemoćnošću Svojom, rasejao vetrove milošću Svojom, i Zemlju, koja se tresla, planinama utvrdio.

O spoznaji Boga

أَوَّلُ الدِّينِ مَعْرِفَتُهُ، وَكَمَالُ مَعْرِفَتِهِ التَّصْديقُ بِهِ، وَكَمَالُ التَّصْدِيقِ بِهِ تَوْحِيدُهُ، وَكَمَالُ تَوْحِيدِهِ الْإِخْلاصُ لَهُ، وَكَمَالُ الْإِخْلاصِ لَهُ نَفْيُ الصِّفَاتِ عَنْهُ، لِشَهَادَةِ كُلِّ صِفَةٍ أَنَّها غَيْرُ المَوْصُوفِ، وَشَهَادَةِ كُلِّ مَوْصُوفٍ أَنَّهُ غَيْرُ الصِّفَةِ

فَمَنْ وَصَفَ اللهَ سُبْحَانَهُ فَقَدْ قَرَنَهُ، وَ مَنْ قَرَنَهُ فَقَدْ ثَنَّاهُ، وَ مَنْ ثَنَّاهُ فَقَد جَزَّأَهُ، وَمَنْ جَزَّأَهُ فَقَدْ جَهِلَهُ، وَمَنْ جَهِلَهُ فَقَدْ أَشَارَ إِلَيْهِ، وَمَنْ أَشَارَ إِلَيْهِ فَقَدْ حَدَّهُ، وَمَنْ حَدَّهُ فَقَدْ عَدَّهُ

وَمَنْ قَالَ: «فِيمَ» فَقَدْ ضَمَّنَهُ، وَمَنْ قَالَ: «عَلاَمَ؟» فَقَدْ أَخْلَى مِنُهُ

كائِنٌ لاَ عَنْ حَدَث، مَوْجُودٌ لاَ عَنْ عَدَمٍ، مَعَ كُلِّ شَيْءٍ لاَ بِمُقَارَنَةٍ، وَغَيْرُ كُلِّ شَيءٍ لَا بِمُزَايَلَةٍ

فَاعِلٌ لا بِمَعْنَى الْحَرَكَاتِ وَالْآلَةِ، بَصِيرٌ إذْ لاَ مَنْظُورَ إلَيْهِ مِنْ خَلْقِهِ، مُتَوَحِّدٌ إذْ لاَ سَكَنَ يَسْتَأْنِسُ بهِ وَلاَ يَسْتوْحِشُ لِفَقْدِهِ

U veri je na prvom mestu spoznaja Njega, savršenost spoznaje Njega jeste posvedočiti Ga, savršenost svedočenja o Njemu jeste verovati u Jednost Njegovu, savršenost verovanja u Jednost Njegovu jeste smatrati Ga čistim, a savršenost čistote Njegove jeste poricati Mu svojstva, budući da je svako svojstvo dokaz da je ono različito od onoga čemu je pripisano, a sve ono čemu je nešto pripisano različito je od svojstva.

Stoga, svako ko Bogu pripisuje svojstva, priznaje Njemu slično, a onaj ko priznaje Njemu slično, smatra Ga dvojnim, a onaj ko Ga smatra dvojnim, priznaje delove za Njega, a onaj ko priznaje delove za Njega, nije ga spoznao, a ko Ga nije spoznao, ukazuje na Njega, a ko ukazuje na Njega, određuje Mu granice, a ko Mu određuje granice – određuje Ga brojem.

Ko god kaže „gde se nalazi On?“, smatra da je On sadržan, a ko god pita „na čemu je On?“, smatra da On nije na još nečemu.

On je Onaj Koji postoji oduvek, ali ne kroz pojavu dolaženja u postojanje. On jeste, ali ne iz ne-jeste. On je sa svim, ali ne u bliskosti telesnoj. On je različit od svega, ali ne u odvojenosti telesnoj.

On deluje, ali ne u značenju kretanja i sredstava. On vidi čak i kada nema ništa za gledanje među stvorovima Njegovim. On je samo Jedan, tako da ne postoji niko s kim Se On može družiti ili koga On ne može opaziti u odsutnosti njegovoj.

Stvaranje svemira

أَنْشَأَ الخَلْقَ إنْشَاءً، وَابْتَدَأَهُ ابْتِدَاءً، بِلاَ رَوِيَّةٍ أَجَالَهَا، وَلاَ تَجْرِبَةٍ اسْتَفَادَهَا، وَلاَ حَرَكَةٍ أَحْدَثَهَا، وَلاَهَمَامَةِ نَفْسٍ اظْطَرَبَ فِيهَاأَحَالَ الْأَشيَاءَ لَأُوْقَاتِهَا، وَلْأَمَ بَيْنَ مُخْتَلِفَاتِهَا، وَغَرَّزَ غَرائِزَهَا، وَأَلزَمَهَا أَشْبَاحَهَا، عَالِماً بِهَا قَبْلَ ابْتِدَائِهَا، مُحِيطاً بِحُدُودِها وَانْتِهَائِهَا، عَارفاً بِقَرَائِنِها وَأَحْنَائِهَا

On je stvaranje pokrenuo iz početka i započeo ga sasvim izvorno, bez potrebe za razmišljanjem, bez korišćenja bilo kakvog ogleda, bez uvođenja kretanja ikakvog i bez namere pomešane sa strepnjom. On je svim stvorenjima dodelio vremena njihova, sastavio različitosti njihove, i u svakom od njih usadio naravi i osobene instinkte njihove, odredio, znajući ih, odlike njihove pre nego što ih je stvorio, obuhvatajući potpuno granice i krajeve njihove, znajući tajanstva unutrašnja i spoljašnja njihova.

ثُمَّ أَنْشَأَ ـ سُبْحَانَهُ ـ فَتْقَ الاَجْوَاءِ، وَشَقَّ الاَرْجَاءِ، وَسَكَائِكَ الَهوَاءِ، فأَجازَ فِيهَا مَاءً مُتَلاطِماً تَيَّارُه، مُتَراكِماً زَخَّارُهُ، حَمَلَهُ عَلَى مَتْنِ الرِّيحِ الْعَاصِفَةِ، وَالزَّعْزَعِ الْقَاصِفَةِ، فَأَمَرَها بِرَدِّهِ، وَسَلَّطَهَا عَلَى شَدِّهِ، وَقَرنَهَا إِلَى حَدِّهِ، الهَوَاءُ مِنْ تَحْتِها فَتِيقٌ، وَالمَاءُ مِنْ فَوْقِهَا دَفِيقٌ

Potom je Svemoćni razdelio slojeve atmosfere, rastvorio okolinu njenu i stvorio praznine, i u njima učinio da poteče voda čiji uzburkani talasi preskakahu jedni preko drugih, i njome opteretio vetar žestoki i uragane udarajuće naredivši mu da uzvraća poput kiše. Podario mu je vlast nad snagom njenom i upoznao je sa ograničenjima njenim; vetar je duvao ispod nje, dok je voda burno proticala iznad njega.

ثُمَّ أَنْشَأَ سُبْحَانَهُ رِيحاً اعْتَقَمَ مَهَبَّهَا، وَأَدَامَ مُرَبَّهَا، وَأَعْصَفَ مَجْرَاها، وَأَبْعَدَ مَنْشَاهَا، فَأَمَرَها بِتَصْفِيقِ المَاءِ الزَّخَّارِ، وَإِثَارَةِ مَوْجِ البِحَارِ، فَمَخَضَتْهُ مَخْضَ السِّقَاءِ، وَعَصَفَتْ بهِ عَصْفَهَا بِالفَضَاءِ، تَرُدُّ أَوَّلَهُ عَلَى آخِرِهِ، وَسَاجِيَهُ عَلَى مَائِرِهِ، حَتَّى عَبَّ عُبَابُهُ، وَرَمَى بِالزَّبَدِ رُكَامُهُ، فَرَفَعَهُ فِي هَوَاء مُنْفَتِق، وَجَوٍّ مُنْفَهِق، فَسَوَّى مِنْهُ سَبْعَ سَموَات، جَعَلَ سُفْلَاهُنَّ مَوْجًا مَكْفُوفا، وَعُلْيَاهُنَّ سَقْفًا مَحْفُوظًا، وَسَمْكًا مَرْفُوعًا، بِغَيْر عَمَد يَدْعَمُهَا، وَلا دِسَار يَنْظِمُها. ثُمَّ زَيَّنَهَا بِزينَةِ الكَوَاكِبِ، وَضِياءِ الثَّوَاقِبِ، وَأَجْرَى فِيها سِرَاجًا مُسْتَطِيرا، وَقَمَرًا مُنِيرًا: في فَلَك دَائِر، وَسَقْف سَائِر، وَرَقِيم مَائِر

Onda je Svemoćni podigao vetar i učinio mu kretanje neplodnim, odredio mu položaj, osnažio zamah i rasprostro ga nadaleko i naširoko. Potom je On naredio vetru da uzdigne vodu duboku i da osnažuje talase mora golemih. Tako je vetar uspenio vodu kao mleko zgrušano, te je silovito poterao u nebo, bacajući prednji deo njen na zadnji i stajući na tekući, sve dok nivo njen ne bejaše uzdignut a površina ispunjena penom. Potom je Svemoćni uzdigao penu na vetru otvorenom i nebu širokom, i od tog stvorio sedam nebesa, pa donje učinio poput talasa nepokretnog, a gornje poput svoda zaštitnog i zdanja visokog bez podupirača ikakva koji bi ga podupirao ili klina koja bi ga održavao spojenim. Onda je donje nebo ukrasio zvezdama blistavim, i obesio Sunce sjajno i Mesec svetleći ispod nebesa obrćućeg, svoda u pokretu i neba koje se okreće.

Stvaranje meleka

ثُمَّ فَتَقَ مَا بَيْنَ السَّمَواتِ العُلَا، فَمَلَأَهُنَّ أَطْوارًا مِنْ مَلائِكَتِهِ: مِنْهُمْ سُجُودٌ لاَيَرْكَعُونَ، وَرُكُوعٌ لاَ يَنْتَصِبُونَ، وَصَافُّونَ لاَ يَتَزَايَلُونَ، وَمُسَبِّحُونَ لاَ يَسْأَمُونَ، لاَ يَغْشَاهُمْ نَوْمُ العُيُونِ، وَلاَ سَهْوُ العُقُولِ، وَلاَ فَتْرَةُ الْأَبْدَانِ، ولاَ غَفْلَةُ النِّسْيَانِ

Onda je On rastvorio nebesa visoka, i ispunio ih vrstama meleka Svojih. Neki od njih neprestano su položeni ničice i ne vraćaju se u položaj sagibanja, drugi su sagnuti i ne ustaju, neki su od njih u redovima i ne menjaju položaj svoj. Drugi stalno veličaju Boga i nikad se ne umaraju. Njih ne obuzima ni snenost oka, ni omaška razuma, ni malaksalost telesna, ni dejstvo zaboravljanja.

وَمِنْهُمْ أُمَنَاءُ عَلَى وَحْيِهِ، وأَلسِنَةٌ إِلَى رُسُلِهِ، وَمُخْتَلِفُونَ بِقَضَائِهِ وَأَمْرهِ. وَمِنْهُمُ الْحَفَظَةُ لِعِبَادِهِ، وَالسَّدَنَةُ  لِأَبْوَابِ جِنَانِهِ. وَمِنْهُمُ الثَّابِتَةُ في الْأَرَضِينَ السُّفْلَى أَقْدَامُهُمْ، وَالمَارِقَةُ مِنَ السَّماءِ الْعُلْيَا أَعْنَاقُهُمْ، والخَارجَةُ مِنَ الْأَقْطَارِ أَرْكَانُهُمْ، وَالْمُنَاسِبَةُ لِقَوَائِمِ الْعَرْشِ أَكْتَافُهُمْ، نَاكِسَةٌ دُونَهُ أَبْصارُهُمْ، مُتَلَفِّعُونَ تَحْتَهُ بِأَجْنِحَتِهِمْ، مَضْرُوبَةٌ بَيْنَهُمْ وَبَيْنَ مِنْ دُونَهُمْ حُجُبُ الْعِزَّةِ، وَأسْتَارُ الْقُدْرَةِ، لاَ يَتَوَهَّمُونَ رَبَّهُمْ بالتَّصْوِيرِ، وَلاَ يُجْرُونَ عَلَيْهِ صِفَاتِ الْمَصْنُوعِينَ، وَلاَ يَحُدُّونَهُ بِالْأَمَاكِنِ، وَلاَ يُشِيرُونَ إِلَيْهِ بِالنَّظَائِرِ

Među njima su i čuvari pouzdani objave Njegove i donosioci poruke Njegove poslanicima i oni koji raznose tamo i ovamo naredbe i naloge Njegove. Među njima su zaštitnici stvorova Njegovih i stražari vrata bašti dženetskih; stopala nekih od njih pričvršćena su na zemlji, ali im se vratovi protežu u nebesa; udovi njihovi izlaze na sve strane, ramena njihova podudaraju se sa stupovima Prestola Božijeg, pred kojim su glave njihove oborene i pod kojim su krila njihova svijena. Između sebe i svih drugih koji su na položajima nižim povučene su koprene slave i razastrti zakloni moći. Nikada Stvoritelja svoga ne predstavljaju zamišljanjem, ne pripisuju Mu svojstva stvorenog, ne ograničavaju Ga u prebivalište neko i okom ne ne ukazuju na Njega.

Stvaranje Adema

ثُمَّ جَمَعَ سُبْحَانَهُ مِنْ حَزْن الْأَرْضِ وَسَهْلِهَا، وَعَذْبِهَا وَسَبَخِهَا ، تُرْبَةً سَنَّهَا بالمَاءِ حَتَّى خَلَصَتْ، وَلاَطَهَا بِالبَلَّةِ  حَتَّى لَزَبَتْ ،فَجَبَلَ مِنْها صُورَةً ذَاتَ أَحْنَاءٍ وَ وُصُولٍ، وَ أَعْضَاءٍ وَ فُصُولٍ : أَجْمَدَهَا حَتَّى اسْتَمْسَكَتْ، وَأَصْلَدَهَا حَتَّى صَلْصَلَتْ، لِوَقْتٍ مَعْدُودٍ، وَأجَلٍ مَعْلُومٍ، ثُمَّ نَفَخَ فِيها مِنْ رُوحِهِ فَمَثُلَتْ إِنْساناً ذَا أَذْهَانٍ يُجيلُهَا، وَفِكَرٍ يَتَصَرَّفُ بِهَا، وَ جَوَارِحَ يَخْتَدِمُهَا، وَ أَدَوَاتٍ يُقَلِّبُهَا، وَ مَعْرِفَةٍ يَفْرُقُ بِهَا بَيْنَ الْحَقِّ وَالْبَاطِلِ، والأَذْوَاقِ والْمَشَامِّ، وَالْأَلْوَانِ وَالْأَجْنَاسِ، مَعْجُوناً بطِينَةِ الْأَلْوَانِ الْمُخْتَلِفَةِ، وَالْأَشْبَاهِ الْمُؤْتَلِفَةِ، وَالْأَضْدَادِ الْمُتَعَادِيَةِ ،والْأَخْلاطِ المُتَبَايِنَةِ، مِنَ الْحَرِّ والْبَرْدِ، وَالْبَلَّةِ وَالْجُمُودِ

Zatim je Uzvišeni od zemlje grube i nežne, slatke i slane, uzeo ilovaču, koju je utapao u vodu sve dok nije postala čista i ujednačena, pa je mešao vlaženjem sve dok nije postala lepljiva. Od nje je izvajao oblik sa udovima, člancima i spojevima. Zatim ga je očvršćavao dok nije čvrst i sušio u vremenu određenom i trajanju znanom. Onda je u njega udahnuo od Duha Svoga, na šta je on poprimio oblik bića ljudskog s umom koji upravlja njime i promišljanjem kojim se koristi; podario mu udove koji mu služe i delove tela koji menjaju položaj njegov, oštroumnost kojom prepoznaje istinu od neistine, ukuse i mirise, boje i vrste. On je mešavina ilovače boja različitih, tvari usklađenih, sila oprečnih i svojstava raznovrsnih, kao što su toplota i hladnoća, vlažnost i suvoća (i žalost i sreća).

وَاسْتَأْدَى اللهُ سُبْحَانَهُ الْمَلائِكَةَ وَدِيعَتَهُ لَدَيْهِمْ، وَعَهْدَ وَصِيَّتِهِ إِلَيْهمْ، في الْإِذْعَانِ بالسُّجُودِ لَهُ، وَالخُنُوعِ لِتَكْرِمَتِهِ، فَقَالَ سُبْحَانَهُ

اسْجُدُوا للآِدَمَ فَسَجَدُوا إِلاَّ إِبْلِيسَ

اعْتَرَتْهُ الْحَمِيَّةُ، وَغَلَبَتْ عَلَيْهِمُ الشِّقْوَةُ، وَتَعَزَّزَ بِخِلْقَةِ النَّارِ، وَاسْتَوْهَنَ خَلْقَ الصَّلْصَالِ، فَأَعْطَاهُ اللهُ النَّظِرَةَ اسْتِحْقَاقًا لِلسُّخْطَةِ، وَاسْتِتْمامًا لِلْبَلِيَّةِ، وَإِنْجَازًا لِلْعِدَةِ، فَقَالَ: (إنَّكَ مِنَ المُنْظَرِينَ إِلَى يَوْمِ الْوَقْتِ الْمَعْلُومِ)

Potom je Bog Uzvišeni zatražio od meleka da ispune poverenje koje im je ukazao i ugovor koji se s njima sklopio, da ga priznaju padanjem ničice pred njim i odaju počast položaju njegovom. Bog je zato naredio:

Učinite sedždu Ademu!” Tad padoše na sedždu, izuzev Iblisa. (2: 31)

Gordost zadrža Iblisa i u njemu prevlada zloba. Obuze ga oholost stvaranjem svojim od vatre i s prezirom se ponese prema stvoru od ilovače. Bog mu zato dodeli rok kako bi dopustio da sasvim zasluži srdžbu Njegovu, upotpuni iskušenje (čoveka) i ispuni obećanje (koje je dao Iblisu). Tako On reče: „Uistinu, daje ti se rok do Dana već određenog“. (Kur’an, 15: 38)

ثُمَّ أَسْكَنَ سُبْحَانَهُ آدَمَ دَاراً أَرْغَدَ فِيهَا عَيْشَهُ، وَآمَنَ فِيهَا مَحَلَّتَهُ، وَحَذَّرَهُ إِبْلِيسَ وَعَدَاوَتَهُ، فَاغْتَرَّهُ عَدُوُّهُ نَفَاسَةً عَلَيْهِ بِدَارِ الْمُقَامِ، وَمُرَافَقَةِ الْأَبْرَارِ، فَبَاعَ الْيَقِينَ بِشَكِّهِ، وَالْعَزِيمَةَ بِوَهْنِهِ، وَاسْتَبْدَلَ بِالْجَذَلِ وَجَلًا، وَبِالْإِغْتِرَارِ نَدَمًا. ثُمَّ بَسَطَ اللهُ سُبْحَانَهُ لَهُ في تَوْبَتِهِ، وَلَقَّاهُ كَلِمَةَ رَحْمَتِهِ، وَوَعَدَهُ الْمَرَدَّ إِلَى جَنَّتِهِ، وَأَهْبَطَهُ إِلَى دَارِالَبَلِيَّةِ، وَتَنَاسُلِ الذُّرِّيَّةِ

Uzvišeni je potom naselio Adema u kući u kojoj mu je učinio život prijatnim, a boravak sigurnim i upozorio ga je na Iblisa i neprijateljstvo njegovo. Zatim ga taj neprijatelj zavede jer bejaše zavidan na boravak njegov u raju i druženje s dobrima. Adem uverenje svoje zameni za sumnju, a odlučnost za slabost, radost preinači u strah, a oholost i nadmenost u žaljenje i kajanje. Onda je Bog Uzvišeni otvorio Ademu vrata pokajanja, poučio ga rečima milosti Svoje, obećao mu povratak u raj i spustio ga na mesto iskušavanja i rađanja potomaka.

Bog odabira verovesnike Svoje

وَاصْطَفى سُبْحَانَهُ مِنْ وَلَدَهِ أَنْبيَاءَ أَخَذَ عَلَى الْوَحْيِ مِيثَاقَهُمْ ، وَعَلَى تَبْليغِ الرِّسَالَةِ أَمَانَتَهُمْ، لَمَّا بَدَّلَ أَكْثَرُ خَلْقِهِ عَهْدَ اللهِ إِلَيْهِمْ، فَجَهِلُوا حَقَّهُ، واتَّخَذُوا الْأَنْدَادَ مَعَهُ، وَاجْتَالَتْهُمُ الشَّيَاطِينُ عَنْ مَعْرفَتِهِ، وَاقتَطَعَتْهُمْ عَنْ عِبَادَتِهِ، فَبَعَثَ فِيهمْ رُسُلَهُ، وَوَاتَرَ إِلَيْهِمْ أَنْبِياءَهُ، لِيَسْتَأْدُوهُمْ  مِيثَاقَ فِطْرَتِهِ، وَيُذَكِّرُوهُمْ مَنْسِيَّ نِعْمَتِهِ، وَيَحْتَجُّوا عَلَيْهِمْ بَالتَّبْلِيغِ، وَيُثِيرُوا لَهُمْ دَفَائِنَ الْعُقُولِ، وَيُرُوهُمْ آيَاتِ الْمَقْدِرَةِ: مِنْ سَقْفٍ فَوْقَهُمْ مَرْفُوعٍ، وَمِهَادٍ تَحْتَهُمْ مَوْضُوعٍ، وَمَعَايِشَ تُحْيِيهِمْ، وَآجَال تُفْنِيهمْ، وَأَوْصَاب ٍ تُهْرِمُهُمْ، وَأَحْدَاثٍ تَتَابَعُ عَلَيْهِمْ

Iz potomstva njegovog (Ademovog) Bog je izabrao verovesnike i uzeo jemstvo njihovo za objavu Svoju i za nošenje poruke Božije kao obavezu njihovu u vreme kada većina ljudi izneveri poverenje Božije, zanemari pravo Njegovo, pripiše mu partnera, a šejtani ih odvrate od spoznaje Njega i udalje od robovanja i služenja Njemu. Onda im je Bog uputio poslanike Svoje i niz verovesnika Svojih da bi ispunili zavet stvaranja Njegovog, da bi ih podsetili na blagodati Njegove zaboravljene i dostavljanjem zapovesti Božijih upotpunili dokaz Njegov nad njima, da bi im otkrili skrivene riznice umova njihovih i pokazali im znake svemoći Njegove: visoki svod nebeski uzdignut nad njima, zemlju rasprostrtu pod njima, sredstva za život kojima su opskrbljeni, smrt koja čini da nestanu, teškoće i patnje od kojih staraju i nezgode koje im se nad glavama smenjuju.

وَلَمْ يُخْلِ اللهُ سُبْحَانَهُ خَلْقَهُ مِنْ نَبِيٍّ مُرْسَلٍ، أَوْ كِتَابٍ مُنْزَلٍ، أَوْ حُجَّةٍ لاَزِمَة، أَوْ مَحَجَّةٍ قَائِمَةٍ، رُسُلٌ لاتُقَصِّرُ بِهِمْ قِلَّةُ عَدَدِهِمْ، وَلاَ كَثْرَةُ المُكَذِّبِينَ لَهُمْ: مِنْ سَابِقٍ سُمِّيَ لَهُ مَنْ بَعْدَهُ، أَوْ غَابِرٍ عَرَّفَهُ مَنْ قَبْلَهُ. عَلَى ذْلِكَ نَسَلَتِ القُرُونُ، وَمَضَتِ الدُّهُورُ، وَسَلَفَتِ الْآبَاءُ، وَخَلَفَتِ الْأَبْنَاءُ

Bog nije nikada dopustio da robovi Njegovi ostanu bez verovesnika poslanog ili bez knjige spuštene ili bez dokaza odlučujućeg ili puta pravog i jasnog. Ti poslanici bejahu takvi da se ne osećahu slabima zato što ih bejaše malo, a poricatelja i neprijatelja njihovih mnogo. Među njima je bio ili prethodnik koji bi imenovao sledećeg, ili sledeći kojega je predstavio prethodnik.

Poslanstvo Muhamedovo, s.a.v.a.

 عَلَى ذْلِكَ نَسَلَتِ القُرُونُ، وَمَضَتِ الدُّهُورُ، وَسَلَفَتِ الْآبَاءُ، وَخَلَفَتِ الْأَبْنَاءُ إِلَى أَنْ بَعَثَ اللهُ سُبْحَانَهُ مُحَمَّدًا رَسُولَ الله صَلَّى الله عَلَيْهِ وَآلِهِ لِإَنْجَازِ عِدَتِهِ وَإِتَمامِ نُبُوَّتِهِ، مَأْخُوذًا عَلَى النَّبِيِّينَ مِيثَاقُهُ، مَشْهُورَةً سِمَاتُهُ، كَرِيمًا مِيلادُهُ. وَأهْلُ الْأَرْضِ يَوْمَئِذ مِلَلٌ مُتَفَرِّقَةٌ، وَأَهْوَاءٌ مُنْتَشِرَةٌ، وَطَرَائِقُ مُتَشَتِّتَةٌ، بَيْنَ مُشَبِّهٍ للهِ بِخَلْقِهِ، أَوْ مُلْحِدٍ في اسْمِهِ، أَوْ مُشِير إِلَى غَيْرهِ، فَهَدَاهُمْ بهِ مِنَ الضَّلاَلَةِ، وَأَنْقَذَهُمْ بمَكانِهِ مِنَ الْجَهَالَةِ

ثُمَّ اخْتَارَ سُبْحَانَهُ لِمُحَمَّد صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَ سَلَّمْ لِقَاءَهُ، وَرَضِيَ لَهُ مَا عِنْدَهُ، وَ أَكْرَمَهُ عَنْ دَارِالدُّنْيَا، وَرَغِبَ بِهَ عَنْ مُقَامِ البَلْوَى، فَقَبَضَهُ إِلَيْهِ كَرِيماً رَسُولَ الله صَلَّى الله عَلَيْهِ وَآلِهِ

I tako protekoše vremena i prođoše doba; očevi su odlazili, a sinovi ih smenjivali, sve dok Bog Uzvišeni nije poslao Muhameda, neka je blagoslov Božiji nad njim i njegovim potomstvom, kao verovesnika Svoga za ispunjenje obećanja datog i okončanje ciklusa verovesničkog. Zavetovanje njemu bilo je uzeto od svih verovesnika, crte njegove dobro poznate, a rođenje njegovo časno. Ljudi na Zemlji u to doba bejahu razasuti na vere različite, težnje im bejahu protivrečne, a putevi mnogostruki; neki su upoređivali Boga sa stvorovima Njegovim, neki izopačili imena Njegova, neki se obraćali drugima pored Njega. Preko njega On ih je spasao zablude i izvukao iz neznanja.

Potom je Bog Uzvišeni odabrao Muhameda, Bog blagoslovio njega i potomstvo njegovo, za susret sa Sobom i dodelio mu ono što je kod Njega, počastio ga odlaskom sa sveta ovog i ostavljanjem mesta iskušavanja. On ga je  zato povukao Sebi s počašću. Neka Bog blagoslovi njega i potomstvo njegovo.

Kur´an Časni i sunet

وَخَلَّفَ فِيكُمْ مَا خَلَّفَتِ الْأَنْبيَاءُ في أُمَمِها، إذْ لَم يَتْرُكُوهُمْ هَمَلًا، بِغَيْر طَريقٍ واضِحٍ، ولاَعَلَمٍ  قَائِمٍ. كِتَابَ رَبِّكُمْ فِيكُمْ: مُبَيِّنًا حَلَالَهُ وَحَرامَهُ، وَفَرَائِضَهُ وَفَضَائِلَهُ، وَنَاسِخَهُ وَمَنْسُوخَهُ، وَرُخَصَهُ وَعَزَائِمَهُ، وَخَاصَّهُ وَعَامَّهُ، وَعِبَرَهُ وَأَمْثَالَهُ، وَمُرْسَلَهُ وَمَحْدُودَهُ، وَمُحْكَمَهُ وَمُتَشَابِهَهُ، مُفَسِّرًا مُجْمَلَهُ، وَمُبَيِّنًا غَوَامِضَهُ

بَيْنَ مَأْخُوذٍ مِيثَاقُ عِلْمِهِ، وَمُوَسَّعٍ عَلَى العِبَادِ في جَهْلِهِ ، وَبَيْنَ مُثْبَت في الكِتابِ فَرْضُهُ، وَمَعْلُوم في السُّنَّهِ نَسْخُهُ، وَوَاجب في السُّنَّةِ أَخْذُهُ، وَمُرَخَّصٍ في الكِتابِ تَرْكُهُ، وَبَيْنَ وَاجِب بِوَقْتِهِ، وَزَائِل في مُسْتَقْبَلِهِ، وَمُبَايَنٌ بَيْنَ مَحَارِمِهِ، مِنْ كَبير أَوْعَدَ عَلَيْهِ نِيرَانَهُ، أَوْ صَغِيرٍ أَرْصَدَ لَهُ غُفْرَانَهُ، وَبَيْنَ مَقْبُولٍ في أَدْنَاهُ، ومُوَسَّعٍ في أَقْصَاهُ

Ali, on je vama ostavio isto što su drugi verovesnici ostavljali narodima svojim, jer ih verovesnici ne ostavljahu zanemarane i bez čuvara, bez puta jasnoga i znanja postojanog. Ostavio vam je Knjigu od Stvoritelja vašeg, u kojoj su objašnjena pravila dozvoljenog i zabranjenog, obaveznog i preporučenog, opozivajuće i opozvane naredbe njene, dopuštene stvari i obaveze stroge, posebno i opšte, pouke i primere njene, potpunosti i delimičnosti njene, jasnosti i nejasnosti njene, potanko objašnjavajući sažetosti i rasvetljavajući sve nejasnoće.

U njoj postoje neki ajeti čije je poimanje obavezujuće i neki čije je nepoznavanje dopušteno ljudima. Sadrži i ono što je, po njoj, obavezno, a što je ukinuto praksom Poslanikovom, ili ono što je po praksi obavezno činiti, ali je ranije u Božijoj knjizi dozvoljeno napuštanje toga. Ili, postoji ono što je obavezno u određeno vreme, ali ne i posle toga vremena. Zabrane njene takođe se razlikuju; neke od njih su gresi veliki za koje je određena kazna vatrom, a neke su mali i za njih postoji verovatnoća da budu oprošteni. Postoje i oni čiji je i mali deo primljen kod Boga, ali se mogu povećati.

U istoj besedi on je govorio o hadžu

وَفَرَضَ عَلَيْكُمْ حَجَّ بَيْتِهِ الْحَرَامِ، الَّذِي جَعَلَهُ قِبْلَةً لِلْأَنَامِ، يَرِدُونَهُ وُرُودَ الْأَنْعَامِ، وَيأْلَهُونَ إِلَيْهِ وُلُوهَ الْحَمَامِ. جَعَلَهُ سُبْحَانَهُ عَلاَمَةً لِتَوَاضُعِهمْ لِعَظَمَتِهِ، وَإِذْعَانِهِمْ لِعِزَّتِهِ، وَاخْتَارَ مِنْ خَلْقِهِ سُمَّاعًا أَجَابُوا إِلَيْهِ دَعْوَتَهُ، وَصَدَّقُوا كَلِمَتِهُ، وَوَقَفُوا مَوَاقِفَ أَنْبِيَائِهِ، وَتَشَبَّهُوا بمَلاَئِكَتِهِ المُطِيفِينَ بِعَرْشِهِ، يُحْرِزُونَ الْأَرْبَاحَ فِي مَتْجَرِ عِبَادَتِهِ، وَيَتَبَادَرُونَ عِنْدَهُ مَوْعِدَ مَغْفِرَتِهِ. جَعَلَهُ سُبْحَانَهُ لِلْإِسْلامِ عَلَمًا، وَلِلْعَائِذِينَ حَرَمًا، فَرَضَ حَقَّه، وَأَوْجَبَ حَجَّهُ ُ، وَكَتَبَ عَلَيْكُمْ وِفَادَتَهُ، فَقَالَ سُبْحَانَهُ: (وَللهِ عَلَى النَّاسِ حِجُّ الْبَيْتِ مَنِ اسْتَطَاعَ إِلَيْهِ سَبِيلًا وَمَنْ كَفَرَ فَإِنَّ اللهَ غَنِيٌّ عَنِ العَالَمينَ

Bog vam je učinio obaveznim hodočašće svetoj Kući Njegovoj, koju je odredio tačkom okretanja za ljude koji idu ka njoj, kao što životinje hodeće ili golubovi idu ka izvoru vode. Bog Uzvišeni ga je učinio znamenjem poniznosti ljudi naspram veličine Svoje i znakom pokornosti njihove pred moći Svojom. On je od stvorenja Svojih odabrao one koji su Mu se, čuvši poziv Njegov, odazvali i reč Njegovu potvrdili. Oni su na položaju poput Verovesnika Njegovih i slični su melekima Njegovim koji kruže oko Prestola Njegovog, koji za sebe stiču koristi obilne od služenja Njemu i žure obećanom oproštaju Njegovom. Bog Uzvišeni učinio je Kuću Svoju barjakom islama i svetilištem sigurnim za one koji u njoj traže utočište, hodočašćenje njeno uvrstio je u obaveze i ispunjavanje prava njenog učinio obavezujućim, tako što je svima vama propisao da je hodočastite rekavši:

Svi ljudi koji su sposobni duguju Bogu hodočašćenje Hrama. A oni koji poriču istinu, zaista, Bog nema potrebu ni u čemu u svetovima svim“. (Kur'an, 3:96)

  • 22 Februara, 2019