Alijevi nadimci – Mjerila razumijevanja istine III

Alijevi nadimci – Mjerila razumijevanja istine III

Jedno od mjerila koje može biti pouzdana odrednica za preciziranje Poslanikovog halife jesu nadimci koje je Poslanik za života nadijevao pojedincima, a do čega se može doći koristeći historijske i hadiske knjige.

Nijedan ashab Božijeg poslanika nije se toliko okitio divnim nadimcima poput Emirul-mu'minina, a.s. Između nadimaka kojim ga je Poslanik nazivao možemo izdvojiti sljedeće:

 

Siddik, istinoljubivi[1]

Siddiku-ekber, najveći istinoljubljenik[2]

Sejjidu-l-‘Arab, velikodostojnik Arapa. Jednoga se dana Poslanik obratio Aiši riječima:

“Želiš li vidjeti velikodostojnika Arapa, gledaj u Alija.” Aiša upita: “O, Poslaniče, pa zar nisi ti velikodostojnik Arapa?” On reče: “Ja sam velikodostojnik čovječanstva, a on Arapa.”[3]

Sejjidu-l-muslimin (velikodostojnik muslimana) i

Imamu-l-muttekin (predvodnik bogobojaznih)[4]

Sejjidu-l-mu'minin (velikodostojnik vjernika),

Kaidu-l-garri-l-muhdžilin (oslonac proživljenih bijela obraza).

Poslanik, s.a.v.a., je rekao:

“U noći kada sam otišao na miradž, objavljene su mi tri stvari u vezi s Alijem ibn ebi Talibom. On je velikodostojnik vjernika, predvodnik bogobojaznih i oslonac proživljenih bijela obraza.”[5]

 

 

Ja'subu-l-mu'minin (upravitelj vjernika)[6]

Emiru-l-mu'minin, Vođa pravovjernih[7]

Sejjidu šebabi ehli-l-Dženneh, Velikodostojnik dženetske mladeži, [8]

U skladu s predajama, stanovnici Dženneta su svi mladi, što znači da će stariji ljudi, kada budu trebali kročiti u Džennet, biti podmlađeni. Iz ovog proizlazi da, ukoliko je neko velikodostojnik džennetske mladeži, to znači da je on velikodostojnik svih Džennetlija.

Hajru-l-berijje, najbolje stvorenje[9]

Toliko je bilo uobičajeno i poznato na koga se odnosi ovaj nadimak da su ashabi, kada bi on došao, imali običaj govoriti: “Došlo je najbolje stvorenje.”[10]

Hudžetullah, dokaz Božiji. Poslanik, s.a.v.a., je rekao:

 أَنَا وَ عَلِيٌّ حُجَّةُ اللّهِ عَلَى عِبَادِهِ

“Ja i Ali smo Božiji dokazi robovima Njegovim.”[11]

Enes ibn Malik pripovijeda:

“Kada je objavljena sura Nasr, shvatili smo da ona obavještava o skoroj smrti Poslanikovoj, pa smo rekli Selmanu Farsiju: ‘Pitaj Poslanika kome ćemo se nakon njega obraćati, ko će nam biti zaštitnik i koga voli više od svih.’ Selman je otišao Poslaniku i upitao ga ove stvari. Poslanik je okrenuo glavu ne davši odgovora. Selman je ponovio pitanja, ali Poslanik ponovo ne dade odgovora, okrenuvši glavu na drugu stranu. Selman se zabrinu da nije naljutio Poslanika jer je ponovio pitanje, pa više ništa ne reče. Nakon nekog vremena Poslanik upita Selmana: ‘Želiš li da odgovorim na tvoje pitanje?’ On reče: ‘Uplaših se da sam te naljutio, o, Poslaniče.’ Poslanik nastavi: ‘Nisi. Znaj da je moj brat, vezir, halifa, nasljednik iz moje porodice, najbolji čovjek koji ostaje nakon mene, koji će voditi moju religiju i moja obećanja sprovesti u praksu, Ali ibn Ebi Talib.’”[12]

Emirul-mu'minin, govoreći o ovoj svoj vrlini, rekao je:

“Ja sam brat i vezir Božijeg poslanika, niko prije mene ovo nije rekao i niko nakon mene ovo neće reći, osim da slaže.”[13]

 

[1] Kenzul-’ummal, tom XIII, str. 164.

[2] Sunenu Ibni Madže, tom I, poglavlje XI, str. 44, hadis 120; Faraidus-simtejn, tom I, poglavlje XLVIII, str. 248, hadis 192.

[3] Tarihu Demišk, tom II, str. 261, hadis 787-792; Es-Sava'iku el-muhrike, str. 188, hadis 4.

[4] Faraidus-simtejn, tom I, poglavlje XXV, str. 141, hadis 104.

[5] Ibid., str. 143, hadis 107.

[6] Tarihu Demišk, tom II, str. 260, hadis 785; Kenzul-’ummal, str. 119, hadis 363381 i 363382; Es-Sava'iku el-muhrike, str. 193, hadis 37.

[7] Tarihu Demišk, tom II, str. 259, hadis 783.

[8] Ibid., hadis 786.

[9] Faraidus-simtejn, tom I, poglavlje XXXI, str. 154, hadis 116.

[10] Ibid., str. 156, hadis 118; Tarihu Demišk, tom II, str. 442, hadis 958.

[11] Tarihu Demišk, tom II, str. 273, hadis 800-804; Manakibu Ibn Magazeli, str. 45, hadis 67.

[12] Tarihu Demišk, tom I, str. 130, hadis 155; slični ovom su i hadisi broj 157 i 158.

[13] Faraidus-simtejn, tom I, poglavlje LVII, str. 311, hadis 249; poglavlje LVIII, str. 315, hadis 250.