Besede Zapovednika vernika, a.s.

Beseda 108

Share

Beseda 108.

O moći Božijoj

Božija moć

كُلُّ شَيْ‏ءٍ خَاشِعٌ لَهُ، وَكُلُّ شَيْ‏ءٍ قَائِمٌ بِهِ، غِنَى كُلِّ فَقِيرٍ، وَعِزُّ كُلِّ ذَلِيلٍ، وَقُوَّةُ كُلِّ ضَعِيفٍ، وَمَفْزَعُ كُلِّ مَلْهُوفٍ، مَنْ تَكَلَّمَ سَمِعَ نُطْقَهُ، وَمَنْ سَكَتَ عَلِمَ سِرَّهُ، وَمَنْ عَاشَ فَعَلَيْهِ رِزْقُهُ، وَمَنْ مَاتَ فَإِلَيْهِ مُنْقَلَبُهُ، لَمْ تَرَكَ الْعُيُونُ فَتُخْبِرَ عَنْكَ، بَلْ كُنْتَ قَبْلَ الْوَاصِفِينَ مِنْ خَلْقِكَ، لَمْ تَخْلُقِ الْخَلْقَ لِوَحْشَةٍ، وَلَا اسْتَعْمَلْتَهُمْ لِمَنْفَعَةٍ، وَلَا يَسْبِقُكَ مَنْ طَلَبْتَ، وَلَا يُفْلِتُكَ مَنْ أَخَذْتَ، وَلَا يَنْقُصُ سُلْطَانَكَ مَنْ عَصَاكَ، وَلَا يَزِيدُ فِي مُلْكِكَ مَنْ أَطَاعَكَ، وَلَا يَرُدُّ أَمْرَكَ مَنْ سَخِطَ قَضَاءَكَ، وَلَا يَسْتَغْنِي عَنْكَ مَنْ تَوَلَّى عَنْ أَمْرِكَ، كُلُّ سِرٍّ عِنْدَكَ عَلَانِيَةٌ، وَكُلُّ غَيْبٍ عِنْدَكَ شَهَادَةٌ، أَنْتَ الْأَبَدُ فَلَا أَمَدَ لَكَ، وَأَنْتَ الْمُنْتَهَى فَلَا مَحِيصَ عَنْكَ، وَأَنْتَ الْمَوْعِدُ فَلَا مَنْجَى مِنْكَ إِلَّا إِلَيْكَ، بِيَدِكَ نَاصِيَةُ كُلِّ دَابَّةٍ، وَإِلَيْكَ مَصِيرُ كُلِّ نَسَمَةٍ، سُبْحَانَكَ مَا أَعْظَمَ شَأْنَكَ! سُبْحَانَكَ مَا أَعْظَمَ مَا نَرَى مِنْ خَلْقِكَ! وَمَا أَصْغَرَ كُلَّ عَظِيمَةٍ فِي جَنْبِ قُدْرَتِكَ! وَمَا أَهْوَلَ مَا نَرَى مِنْ مَلَكُوتِكَ! وَمَا أَحْقَرَ ذَلِكَ فِيمَا غَابَ عَنَّا مِنْ سُلْطَانِكَ! وَمَا أَسْبَغَ نِعَمَكَ فِي الدُّنْيَا! وَمَا أَصْغَرَهَا فِي نِعَمِ الْآخِرَةِ

Sve je potčinjeno Njemu i sve postoji po Njemu. On je zadovoljstvo siromaha svakog, dostojanstvo svakog poniženog, snaga svakog slabog i utočište svakog potlačenog. On sluša govor svakoga koji govori, On zna tajnu svakog koji ćuti, od Njega je opskrba za svakog ko živi i Njemu se vraća svako ko umre. Oči Te nisu videle da bi obavestile o Tebi, ali Ti jesi pre opisivača stvorenja Tvojih. Ti nisi stvorio stvorenja usled usamljenosti, niti si ih upotrebio radi dobiti neke. Onaj kojeg Ti tražiš ne može se udaljiti od Tebe, a onaj kojeg Ti držiš ne može Ti izmaći. Onaj koji Ti se ne pokorava ne umanjuje vlast Tvoju, a onaj koji Ti se pokorava ne uvećava moć Tvoju. Onaj ko protivreči odredbi Tvojoj ne može je preokrenuti, a onaj ko se okreće od naredbe Tvoje nije nezavistan od Tebe. Tajna svaka pred Tobom je raskrivena, a svaki odsutan za Tebe je prisutan. Ti si Večni, Tebi nema kraja. Ti si cilj krajnji, od Tebe nema bekstva. Ti si obećano mesto povratka, i osim kod Tebe nema zaklona od Tebe. U Tvojoj je Ruci sudbina stvorenja svakog i Tebi se vraća živo biće svako. Slava Tebi! Kako je veliko stvaranje Tvoje koje vidimo, ali kako je mala ta veličina pored moći Tvoje! Kako je ispunjeno strahopoštovanjem kraljevstvo Tvoje koje opažamo, ali kako je to neznatno prema onome što nam je skriveno od vlasti Tvoje! Kako su prostrane blagodati Tvoje na svetu ovom, ali kako su one male prema blagodatima sveta onog!

Plemeniti meleki

مِنْ مَلَائِكَةٍ أَسْكَنْتَهُمْ سَمَاوَاتِكَ، وَرَفَعْتَهُمْ عَنْ أَرْضِكَ، هُمْ أَعْلَمُ خَلْقِكَ بِكَ، وَأَخْوَفُهُمْ لَكَ، وَأَقْرَبُهُمْ مِنْكَ، لَمْ يَسْكُنُوا الْأَصْلَابَ، وَلَمْ يُضَمَّنُوا الْأَرْحَامَ، وَلَمْ يُخْلَقُوا مِنْ مَاءٍ مَهِينٍ، وَلَمْ يَتَشَعَّبْهُمْ رَيْبُ الْمَنُونِ، وَإِنَّهُمْ عَلَى مَكَانِهِمْ مِنْكَ، وَمَنْزِلَتِهِمْ عِنْدَكَ، وَاسْتِجْمَاعِ أَهْوَائِهِمْ فِيكَ، وَكَثْرَةِ طَاعَتِهِمْ لَكَ، وَقِلَّةِ غَفْلَتِهِمْ عَنْ أَمْرِكَ، لَوْ عَايَنُوا كُنْهَ مَا خَفِيَ عَلَيْهِمْ مِنْكَ لَحَقَّرُوا أَعْمَالَهُمْ، وَلَزَرَوْا عَلَى أَنْفُسِهِمْ، وَلَعَرَفُوا أَنَّهُمْ لَمْ يَعْبُدُوكَ حَقَّ عِبَادَتِكَ، وَلَمْ يُطِيعُوكَ حَقَّ طَاعَتِكَ

Ti si nastanio anđele na nebesima Svojim i smestio ih visoko iznad zemlje Svoje. Oni imaju najveće znanje o Tebi i stvaranju Tvom svekolikom, najviše Te se plaše i Tebi su najbliži. Nikada nisu bili u slabinama, niti su se zadržavali u utrobama. Nisu stvoreni od biti tečnosti neznatne. Ne raspršuju se nestalnošću vremena. Na položajima su istaknutim od Tebe i na mestima svojim do Tebe. Želje su Njihove usmerene ka Tebi. Oni su Ti veoma poslušni i nisu nemarni prema naredbi Tvojoj. Ako bi se osvedočili u ono što im je o Tebi skriveno, sasvim sigurno bi smatrali dela svoja neznatnim, sebe bi prekorili, shvatili bi da Ti zaista ne služe onako kako Ti zaslužuješ i da Ti nisu pokorni koliko bi trebali da budu.

Neposlušnost stvorenja

سُبْحَانَكَ خَالِقًا وَمَعْبُودًا، بِحُسْنِ بَلَائِكَ عِنْدَ خَلْقِكَ خَلَقْتَ دَارًا، وَجَعَلْتَ فِيهَا مَأْدُبَةً مَشْرَبًا وَمَطْعَمًا وَأَزْوَاجًا وَخَدَمًا وَقُصُورًا وَأَنْهَارًا وَزُرُوعًا وَثِمَارًا، ثُمَّ أَرْسَلْتَ دَاعِيًا يَدْعُو إِلَيْهَا، فَلَا الدَّاعِيَ أَجَابُوا، وَلَا فِيمَا رَغَّبْتَ رَغِبُوا، وَلَا إِلَى مَا شَوَّقْتَ إِلَيْهِ اشْتَاقُوا، أَقْبَلُوا عَلَى جِيفَةٍ قَدِ افْتَضَحُوا بِأَكْلِهَا، وَاصْطَلَحُوا عَلَى حُبِّهَا، وَمَنْ عَشِقَ شَيْئًا أَعْشَى بَصَرَهُ، وَأَمْرَضَ قَلْبَهُ، فَهُوَ يَنْظُرُ بِعَيْنٍ غَيْرِ صَحِيحَةٍ، وَيَسْمَعُ بِأُذُنٍ غَيْرِ سَمِيعَةٍ، قَدْ خَرَقَتِ الشَّهَوَاتُ عَقْلَهُ، وَأَمَاتَتِ الدُّنْيَا قَلْبَهُ، وَوَلِهَتْ عَلَيْهَا نَفْسُهُ، فَهُوَ عَبْدٌ لَهَا، وَلِمَنْ فِي يَدَيْهِ شَيْ‏ءٌ مِنْهَا، حَيْثُمَا زَالَتْ زَالَ إِلَيْهَا، وَحَيْثُمَا أَقْبَلَتْ أَقْبَلَ عَلَيْهَا، لَا يَنْزَجِرُ مِنَ اللهِ بِزَاجِرٍ، وَلَا يَتَّعِظُ مِنْهُ بِوَاعِظٍ، وَهُوَ يَرَى الْمَأْخُوذِينَ عَلَى الْغِرَّةِ، حَيْثُ لَا إِقَالَةَ وَلَا رَجْعَةَ، كَيْفَ نَزَلَ بِهِمْ مَا كَانُوا يَجْهَلُونَ، وَجَاءَهُمْ مِنْ فِرَاقِ الدُّنْيَا مَا كَانُوا يَأْمَنُونَ، وَقَدِمُوا مِنَ الْآخِرَةِ عَلَى مَا كَانُوا يُوعَدُونَ، فَغَيْرُ مَوْصُوفٍ مَا نَزَلَ بِهِمْ، اجْتَمَعَتْ عَلَيْهِمْ سَكْرَةُ الْمَوْتِ وَحَسْرَةُ الْفَوْتِ، فَفَتَرَتْ لَهَا أَطْرَافُهُمْ، وَتَغَيَّرَتْ لَهَا أَلْوَانُهُمْ، ثُمَّ ازْدَادَ الْمَوْتُ فِيهِمْ وُلُوجًا، فَحِيلَ بَيْنَ أَحَدِهِمْ وَبَيْنَ مَنْطِقِهِ، وَإِنَّهُ لَبَيْنَ أَهْلِهِ، يَنْظُرُ بِبَصَرِهِ، وَيَسْمَعُ بِأُذُنِهِ، عَلَى صِحَّةٍ مِنْ عَقْلِهِ، وَبَقَاءٍ مِنْ لُبِّهِ، يُفَكِّرُ فِيمَ أَفْنَى عُمُرَهُ، وَفِيمَ أَذْهَبَ دَهْرَهُ، وَيَتَذَكَّرُ أَمْوَالًا جَمَعَهَا أَغْمَضَ فِي مَطَالِبِهَا، وَأَخَذَهَا مِنْ مُصَرَّحَاتِهَا وَمُشْتَبِهَاتِهَا، قَدْ لَزِمَتْهُ تَبِعَاتُ جَمْعِهَا، وَأَشْرَفَ عَلَى فِرَاقِهَا، تَبْقَى لِمَنْ وَرَاءَهُ، يَنْعَمُونَ فِيهَا، وَيَتَمَتَّعُونَ بِهَا، فَيَكُونُ الْمَهْنَأُ لِغَيْرِهِ، وَالْعِبْ‏ءُ عَلَى ظَهْرِهِ، وَالْمَرْءُ قَدْ غَلِقَتْ رُهُونُهُ بِهَا، فَهُوَ يَعَضُّ يَدَهُ نَدَامَةً عَلَى مَا أَصْحَرَ لَهُ عِنْدَ الْمَوْتِ مِنْ أَمْرِهِ، وَيَزْهَدُ فِيمَا كَانَ يَرْغَبُ فِيهِ أَيَّامَ عُمُرِهِ، وَيَتَمَنَّى أَنَّ الَّذِي كَانَ يَغْبِطُهُ بِهَا وَيَحْسُدُهُ عَلَيْهَا قَدْ حَازَهَا دُونَهُ، فَلَمْ يَزَلِ الْمَوْتُ يُبَالِغُ فِي جَسَدِهِ، حَتَّى خَالَطَ لِسَانُهُ سَمْعَهُ، فَصَارَ بَيْنَ أَهْلِهِ لَا يَنْطِقُ بِلِسَانِهِ، وَلَا يَسْمَعُ بِسَمْعِهِ، يُرَدِّدُ طَرْفَهُ بِالنَّظَرِ فِي وُجُوهِهِمْ، يَرَى حَرَكَاتِ أَلْسِنَتِهِمْ، وَلَا يَسْمَعُ رَجْعَ كَلَامِهِمْ، ثُمَّ ازْدَادَ الْمَوْتُ الْتِيَاطًا بِهِ، فَقُبِضَ بَصَرُهُ كَمَا قُبِضَ سَمْعُهُ، وَخَرَجَتِ الرُّوحُ مِنْ جَسَدِهِ فَصَارَ جِيفَةً بَيْنَ أَهْلِهِ، قَدْ أَوْحَشُوا مِنْ جَانِبِهِ، وَتَبَاعَدُوا مِنْ قُرْبِهِ، لَا يُسْعِدُ بَاكِيًا، وَلَا يُجِيبُ دَاعِيًا، ثُمَّ حَمَلُوهُ إِلَى مَخَطٍّ فِي الْأَرْضِ، فَأَسْلَمُوهُ فِيهِ إِلَى عَمَلِهِ، وَانْقَطَعُوا عَنْ زَوْرَتِهِ

Slavljen si Ti i kao Stvoritelj i kao Onaj Kojem se robuje radi blagodati Tvojih prema stvorenjima Svojim. Ti si stvorio kuću (raj) i obezbedio u njoj gošćenje pićem, hranom, suprugama, poslugom, palatama, rekama, zasadima i plodovima. A onda si Ti poslao onoga koji joj poziva, ali ljudi se nisu odazvali pozivatelju i nisu žudeli za onim za čim si im Ti budio želju, niti su čeznuli za onim za što si im Ti stvarao čeznju. Bacali su se na lešinu, osramotili se jedući je i ujedinili se u ljubavi prema njoj. Kad neko nešto voli, to ga oslepi i srce njegovo oboli. Onda on gleda, ali okom bolesnim, i sluša, ali ušima gluvim. Požude razdiru razum njegov, a svet ovaj umrtvljuje srce njegovo, dok duša njegova sasvim čezne za njim. On postaje rob njegov, kao i rob onoga koji ima u ruci svojoj nešto od njega. Gde god se okrene, okreće se njemu i bilo gde da krene, kreće njemu. Nije uzdržan ni jednim uzdržavateljem od Boga, niti prihvata opomenu od propovednika ijednog. Vidi one koji su uhvaćeni nemarom od čega im nema ni odvajanja ni povratka. I zadesilo ih je ono što su zanemarivali; rastavljanje s onim od sveta ovog u čemu su se osećali sigurnim, tako da su dobili na svetu drugom ono čime im je prećeno. Ono što ih je snašlo ne može biti opisano. Njih je istovremeno obuzeo strah smrtni i žalost za onim što im izmiče. Zato, udovi njihovi postaju mlitavi, a boje kože njihove se menjaju. Potom ih smrt opkoli mukama svojim. Kod nekoga ona stoji između njega i njegove moći govorenja, iako on leži među rođacima svojim, gledajući očima svojim, slušajući ušima svojim, pri svesti i pameti punoj. Onda on razmišlja o tome u šta je potrošio život svoj i kako je proveo vreme svoje. Priziva u sećanje imetak koji je skupljao kada je oslepeo tragajući za njim, te ga sticao iz izvora dozvoljenih i sumnjivih. A sada su ga stigle posledice sakupljanja njegovog i primakao se odlazak njegov. On će ostati onima koji su iza njega. Oni će uživati u njemu i koristiti ga. On će biti dobitak lak za druge, ali breme na leđima njegovim, i čovek ga ne može stresti. On će na to gristi ruke svoje, kajući se za ono što mu je pokazano o poslovima njegovim u vreme smrti njegove. Mrzeće ono za čim je čeznuo u danima života svoga i želeće da je sve to zgrnuo umesto njega onaj koji mu je zavideo na tome i bio ljubomoran prema njemu. Smrt će delovati na telo njegovo sve dok se uši njegove ne budu ponašale kao i jezik njegov. Tako će on ležati među svojima, niti govoreći jezikom svojim, niti slušajući ušima svojim. On će kružiti pogledom svojim po licima njihovim, posmatrajući kretanje jezika njihovih, ali ne čujući govor njihov. A onda će smrt uvećati vlast svoju nad njim i pogled njegov biće ščepan kao što je ščepan sluh njegov i duša će se rastati s telom njegovim. Postaće, onda, lešina među svojima. Oni će osećati otuđenost od njega i udaljavati se iz blizine njegove. On neće pomoći uplakanom, niti se odazvati onome ko ga poziva. A onda će ga odneti do mesta malog u zemlji i izručiti ga u njemu delima njegovim i prestati da ga posećuju.

Sudni dan

حَتَّى إِذَا بَلَغَ الْكِتَابُ أَجَلَهُ، وَالْأَمْرُ مَقَادِيرَهُ، وَأُلْحِقَ آخِرُ الْخَلْقِ بِأَوَّلِهِ، وَجَاءَ مِنْ أَمْرِ اللهِ مَا يُرِيدُهُ مِنْ تَجْدِيدِ خَلْقِهِ، أَمَادَ السَّمَاءَ وَفَطَرَهَا، وَأَرَجَّ الْأَرْضَ وَأَرْجَفَهَا، وَقَلَعَ جِبَالَهَا وَنَسَفَهَا، وَدَكَّ بَعْضُهَا بَعْضاً مِنْ هَيْبَةِ جَلَالَتِهِ، وَمَخُوفِ سَطْوَتِهِ، وَأَخْرَجَ مَنْ فِيهَا، فَجَدَّدَهُمْ بَعْدَ إِخْلَاقِهِمْ، وَجَمَعَهُمْ بَعْدَ تَفَرُّقِهِمْ، ثُمَّ مَيَّزَهُمْ لِمَا يُرِيدُهُ مِنْ مَسْأَلَتِهِمْ عَنْ خَفَايَا الْأَعْمَالِ وَخَبَايَا الْأَفْعَالِ، وَجَعَلَهُمْ فَرِيقَيْنِ، أَنْعَمَ عَلَى هَؤُلَاءِ، وَانْتَقَمَ مِنْ هَؤُلَاءِ، فَأَمَّا أَهْلُ الطَّاعَةِ فَأَثَابَهُمْ بِجِوَارِهِ، وَخَلَّدَهُمْ فِي دَارِهِ، حَيْثُ لَا يَظْعَنُ النُّزَّالُ، وَلَا تَتَغَيَّرُ بِهِمُ الْحَالُ، وَلَا تَنُوبُهُمُ الْأَفْزَاعُ، وَلَا تَنَالُهُمُ الْأَسْقَامُ، وَلَا تَعْرِضُ لَهُمُ الْأَخْطَارُ، وَلَا تُشْخِصُهُمُ الْأَسْفَارُ، وَأَمَّا أَهْلُ الْمَعْصِيَةِ فَأَنْزَلَهُمْ شَرَّ دَارٍ، وَغَلَّ الْأَيْدِيَ إِلَى الْأَعْنَاقِ، وَقَرَنَ النَّوَاصِيَ بِالْأَقْدَامِ، وَأَلْبَسَهُمْ سَرَابِيلَ الْقَطِرَانِ، وَمُقَطَّعَاتِ النِّيرَانِ، فِي عَذَابٍ قَدِ اشْتَدَّ حَرُّهُ، وَبَابٍ قَدْ أُطْبِقَ عَلَى أَهْلِهِ، فِي نَارٍ لَهَا كَلَبٌ وَلَجَبٌ، وَلَهَبٌ سَاطِعٌ وَقَصِيفٌ هَائِلٌ، لَا يَظْعَنُ مُقِيمُهَا، وَلَا يُفَادَى أَسِيرُهَا، وَلَا تُفْصَمُ كُبُولُهَا، لَا مُدَّةَ لِلدَّارِ فَتَفْنَى، وَلَا أَجَلَ لِلْقَوْمِ فَيُقْضَى

Kad ono što je zapisano dostigne rok svoj, stvari upotpune svoje granice određene, stvor poslednji se priključi prvom, i sve što Bog hoće dogodi se u obliku proživljenja stvorova Njegovih, tada će On smotati nebesa i pocepati ih, zatresti i zaljuljati Zemlju, počupati planine i razbacati ih, i one će zdrobiti jedna drugu iz straha pred slavom Njegovom i iz straha pred silom Njegovom. On će izvaditi sve one koji su u njoj. I On će ih oživeti nakon što su bili satruli i sabraće ih nakon što su bili razbacani. Onda će ih On odvojiti za ispitivanje o delima skrivenim i postupcima tajnim. Zatim će ih podeliti na dve grupe, nagrađujući jednu i kažnjavajući drugu. Što se tiče ljudi poslušnih Njemu, On će ih nagraditi blizinom Svojom i zauvek će ih držati u kući Svojoj, iz koje se oni koji se nasele u njoj neće iseljavati. Položaj njihov neće podlegati promeni, strah ih neće pogađati, bolesti ih neće napadati, opasnostima se neće izlagati, a putovanja ih neće uznemiravati. Što se tiče grešnika, On će ih naseliti na mesto najgore, gde će im zavezati ruke uz vratove, pričvrstiti uvojke čeone za stopala i navući im košulju od katrana i odeću iskomadanu ognjevima. Oni će biti u kazni čija će vrelina biti žestoka, vrata će biti zatvorena za stanovnike u vatri punoj povika i jaukanja, i plamena sukljajućih, i glasova strašnih. Stanari njeni se neće iseliti iz nje, zatočenici njeni se ne mogu osloboditi otkupom, i lanci njeni ne mogu se pokidati. Nema vremena određenog za tu kuću, da bi se moglo da se potroši, niti razdoblja za postojanje njeno koje bi moglo da prođe.

Verovesnikovo suztezanje od sveta ovog

قَدْ حَقَّرَ الدُّنْيَا وَصَغَّرَهَا، وَأَهْوَنَ بِهَا وَهَوَّنَهَا، وَعَلِمَ أَنَّ اللهَ زَوَاهَا عَنْهُ اخْتِيَارًا، وَبَسَطَهَا لِغَيْرِهِ احْتِقَارًا، فَأَعْرَضَ عَنِ الدُّنْيَا بِقَلْبِهِ، وَأَمَاتَ ذِكْرَهَا عَنْ نَفْسِهِ، وَأَحَبَّ أَنْ تَغِيبَ زِينَتُهَا عَنْ عَيْنِهِ، لِكَيْلَا يَتَّخِذَ مِنْهَا رِيَاشًا، أَوْ يَرْجُوَ فِيهَا مَقَامًا، بَلَّغَ عَنْ رَبِّهِ مُعْذِرًا، وَنَصَحَ لِأُمَّتِهِ مُنْذِرًا ،وَدَعَا إِلَى الْجَنَّةِ مُبَشِّرًا، وَخَوَّفَ مِنَ النَّارِ مُحَذِّرًا

On se odnosio prema svetu ovom s prezirom i smatrao ga niskim. Držao ga je bezvrednim i mrzeo ga. Shvatio je da je Bog izborom Svojim držao svet ovaj udaljenim od njega i da ga je rasprostro radi drugoga, omalovaživši ga. Zato je srcem svojim ostao udaljen od njega, izbacio spominjanje njegovo iz duše svoje, i voleo da ukrasi njegovi budu odsutni iz oka njegovog, tako da se ne bi ogrtao njima ili nadao da će ostati na njemu. Od Gospodara svoga preneo je pozive, savetovao je sledbenike svoje kao upozorivač na Božiju kaznu i pozivao u raj kao prenosilac vesti dobrih.

Ehli bejt

نَحْنُ شَجَرَةُ النُّبُوَّةِ، وَمَحَطُّ الرِّسَالَةِ، وَمُخْتَلَفُ الْمَلَائِكَةِ، وَمَعَادِنُ الْعِلْمِ، وَيَنَابِيعُ الْحُكْمِ، نَاصِرُنَا وَمُحِبُّنَا يَنْتَظِرُ الرَّحْمَةَ، وَعَدُوُّنَا وَمُبْغِضُنَا يَنْتَظِرُ السَّطْوَةَ

Mi smo stablo poslanstva, postojano mesto poruke Božije, mesto spuštanja anđela, rudnici znanja i vrela mudrosti. Onaj koji nas pomaže i onaj koji nas voli očekuje milost, dok neprijatelj naš i onaj koji nas mrzi očekuje gnev.
  • 6 Marta, 2019

Oznake:

Možda će vas zanimati