Beseda 11
BESEDA 11.
Izrečena u Boju oko kamile, kada je Zapovednik vernika dao zastavu sinu svome Muhamedu ibn Hanefiji
تَزُولُ الجِبَالُ وَلاَ تَزُلْ! عَضَّ عَلَى نَاجِذِكَ، أَعِرِ اللهَ جُمجُمَتَكَ، تِدْ في الْأَرْضِ قَدَمَكَ، ارْمِ بِبَصَرِكَ أَقْصَى القَوْمِ، وَغُضَّ بَصَرَكَ، وَاعْلَمْ أَنَّ النَّصْرَ مِنْ عِنْدِ اللهِ سُبْحَانَهُ
I planine da se zatresu, ti se ne pomeraj! Zube svoje čvrsto stisni! Glavu svoju kao zajam Bogu poveri! Noge svoje čvrsto u zemlju kao klin usadi! Pogled svoj na neprijatelju najudaljenijem zadrži (kako bi dopreo do njega), prizore koji bude strah zanemari i pred njima oči zatvori, i budi siguran da je pobeda samo od Boga Uzvišenog!
