Beseda 139

Oni koji ne čine grehe i kojima je zaštita darovana trebalo bi da se saosećaju sa grešnima i neposlušnima. Zahvalnost bi trebalo da bude glavni otkup njihov i to bi ih trebalo sačuvati od drugih. A šta tek s klevetnikom koji kudi brata svoga i prebacuje mu za nevolju njegovu !? Zar se ne priseća da je Bog sakrio greh njegov koji je veći od greha tog za koji ga on grdi?! Kako može da ga grdi za greh kada je možda i sam sličan počinio? Pa čak i ako nije počinio greh isti, možda je bio neposlušan Bogu u nečem drugom što je veće od toga. Boga mi, ako Mu i nije bio neposlušan u velikom, već Mu je bio neposlušan u malom, spremnost njegova da grdi ljude zaista je greh veći od toga. O, robe Božiji! Ne žuri u grđenju bilo koga za greh njegov, jer možda mu je oprošteno. Ali ne budi sam siguran ni radi greha malog, jer ćeš možda biti kažnjen za njega. Prema tome, svako od vas koji sazna za nedostatak drugog, ne treba da ga otkriva, s obzirom na ono što zna o nedostacima svojim; i neka bude zaokupljen zahvaljivanjem, kako bi se izbavio od onoga čime je drugi stavljen na iskušenje.