Beseda 173

Što se mene tiče, nikada se neću plašiti borbe ili biti uplašen udaranjem, budući da sam postojan u onome što mi je Gospodar moj obećao kao pomoć. Tako mi Boga, on je požurio s izvlačenjem sablje radi osvete krvi Osmanove samo od straha da zahtev za krvlju Osmanovom ne bude iznet protiv njega, jer ljudi u tome misle na njega, pa je on, zapravo, najviše uznemiren među njima ubistvom njegovim. Zato je nastojao da izazove nesporazum okupljanjem snaga vojnih da bi zamrsio veze i ispleo sumnju. Boga mi, nije učinio u vezi s Osmanom ni jedno od troje. Ako je sin Afanov bio nepravedan kako on smatraše, nužno je bilo za njega da pomogne one koji su ga ubili ili da se drži daleko od pomagača njegovih. Ako je Osman bio taj kojem je nepravda učinjena, onda je on morao biti među onima koji su odbijali od njega ili iznosili opravdanje njemu u korist. Ako je bio u sumnji o tim dvema mogućnostima, onda je bio obavezan da ga napusti i da se povuče u stranu, i da ostavi te ljude s njim. Ali nije učinio  ni jedno od to troje i izašao je s onim u čemu nema dobrog, pa izgovori njegovi nisu prihvatljivi.