Beseda 202
Beseda 202.
O prolaznosti sveta ovog i važnosti skupljanja opskrbe za svet budući
أَيُّهَا النَّاسُ، إِنَّمَا الدُّنْيَا دَارُ مَجَازٍ، وَالْآخِرَةُ دَارُ قَرَارٍ، فَخُذُوا مِنْ مَمَرِّكُمْ لِمَقَرِّكُمْ، وَلَا تَهْتِكُوا أَسْتَارَكُمْ عِنْدَ مَنْ يَعْلَمُ أَسْرَارَكُمْ، وَأَخْرِجُوا مِنَ الدُّنْيَا قُلُوبَكُمْ مِنْ قَبْلِ أَنْ تَخْرُجَ مِنْهَا أَبْدَانُكُمْ، فَفِيهَا اخْتُبِرْتُمْ وَلِغَيْرِهَا خُلِقْتُمْ، إِنَّ الْمَرْءَ إِذَا هَلَكَ قَالَ النَّاسُ: مَا تَرَكَ؟ وَقَالَتِ الْمَلَائِكَةُ، مَا قَدَّمَ؟ للهِ آبَاؤُكُمْ فَقَدِّمُوا بَعْضًا يَكُنْ لَكُمْ قَرْضًا، وَلَا تُخْلِفُوا كُلًّا فَيَكُونَ فَرْضًا عَلَيْكُمْ
O, ljudi, zaista svet ovaj je mesto prolaska, dok je svet onaj mesto boravka stalnog. Zato, od mesta prolaska uzmite za mesto boravka stalnog. Nemojte skidati zastore vaše pred Onim Koji zna tajne vaše. Otmite srca svoja od sveta ovoga pre nego što ga tela vaša napuste, jer ste u njemu stavljeni na iskušenje, budući da ste stvoreni za drugi, a ne za njega. Kad čovek umre, ljudi pitaju: „Šta je ostavio?“ A anđeli pitaju: „Šta je poslao ispred sebe?“ Bog vas blagoslovio! Zato, pošaljite ispred sebe deo koji će vam biti zajam, a ne ostavite sve iza sebe, pa da to bude breme na vama.
