Beseda 3.
Poznat kao beseda Šikšikije
أَمَا وَالله لَقَدْ تَقَمَّصَها فُلانٌ، وَإِنَّهُ لَيَعْلَمُ أَنَّ مَحَلِّيَ مِنهَا مَحَلُّ القُطْبِ مِنَ الرَّحَا، يَنْحَدِرُ عَنِّي السَّيْلُ، وَلا يَرْقَى إِلَيَّ الطَّيْرُ، فَسَدَلْتُ دُونَهَا ثَوْبًا، وَطَوَيْتُ عَنْهَا كَشْحًا، وَطَفِقْتُ أَرْتَئِي بَيْنَ أَنْ أَصُولَ بِيَد جَذَّاءَ، أَوْ أَصْبِرَ عَلَى طَخْيَة عَمْيَاءَ، يَهْرَمُ فيهَا الكَبيرُ، وَيَشِيبُ فِيهَا الصَّغِيرُ، وَيَكْدَحُ فِيهَا مُؤْمِنٌ حَتَّى يَلْقَى رَبَّهُ
Pazite! Tako mi Boga, sin Abu Kuhafe (Ebu Bekr) odenuo je ogrtač halifata, a dobro je znao da je položaj moj naspram njega kao položaj osovine u odnosu na mlin oko kojeg se okreće. Znao je da iz mene bujica znanja teče, a dugoleta ptica misli ne doleće do mene. Stavio sam zastor između hilafeta i sebe i lice svoje okrenuo od njega. Potom sam utonuo u misli da li da praznih ruku ustanem u odbranu prava svoga? Ili da se strpim u tom stanju gušenja i pomrčine u kojem su odrasli malaksali, mladi ostareli, a vernik trpi patnju do susreta s Bogom.
Prednost strpljenja
فَرَأَيْتُ أَنَّ الصَّبْرَ عَلَى هَاتَا أَحْجَى، فَصَبَرتُ وَفي الْعَيْنِ قَذىً، وَفي الحَلْقِ شَجًا، أرى تُرَاثي نَهْبًا، حَتَّى مَضَى الاَْوَّلُ لِسَبِيلِهِ، فَأَدْلَى بِهَاإِلَى فلان بَعْدَهُ
Uvideo sam da je strpljenje u takvom stanju razumnije. Usvojio sam, zato, strpljenje, iako bejah poput nekoga koga bocka u oku i guši u grlu; gledao sam očima svojim otimanje nasledstva moga, sve dok je halifa prvi išao putem svojim, i hilafet nakon sebe poverio sinu Hatabovom.
ثم تمثل بقول الاعشى
شَتَّانَ مَا يَوْمِي عَلَى كُورِهَا وَيَوْمُ حَيَّانَ أَخِي جَابِرِ
Na ovom mestu imam a.s. naveo je Ašaove stihove
Golema je razlika između moga života na grbi kamile,
I života brata Džabirovog, Hajana, u veselju provedenom.
فَيَا عَجَبًا!! بَيْنَا هُوَ يَسْتَقِيلُها في حَيَاتِهِ إِذْ عَقَدَهَا لاخَرَ بَعْدَ وَفَاتِهِ ـ لَشَدَّ مَا تَشَطَّرَا ضَرْعَيْهَا! ـ فَصَيَّرَهَا في حَوْزَة خَشْنَاءَ، يَغْلُظُ كَلْمُهَا، وَيَخْشُنُ مَسُّهَا، وَيَكْثُرُ العِثَارُ [فِيهَا] وَالاْعْتَذَارُ مِنْهَا، فَصَاحِبُهَا كَرَاكِبِ الصَّعْبَةِ، إِنْ أَشْنَقَ لَهَا خَرَمَ، وَإِنْ أَسْلَسَ لَهَا تَقَحَّم، فَمُنِيَ النَّاسُ ـ لَعَمْرُ اللهِ ـ بِخَبْط وَشِمَاس، وَتَلَوُّن وَاعْتِرَاض
Čudno je to kako je prvi (Ebu Bekr) za života svoga tražio od ljudi da prihvate opravdanje njegovo da odustane od hilafeta, ali ga je ugovorio za drugoga posle smrti svoje! Pogledajte kako su ta dvojica delila vime njegovo među sobom i muzli mleko njegovo! Naposletku, prvi je stavio hilafet u poprište surovo, i predao ga drugome (Omeru) koji je bio skup okrutnosti, strogosti, propusta i izgovora za njih. Posednik položaja toga bio je poput onoga ko je uzjahao kamilu jogunastu, kojoj bi, ako pritegne povodac njen, zasekao nosnicu njenu, a ako ga popusti, bio bi zbačen. Tako mi Boga! Ljudi su tako bili uvučeni u zabludu, nespokoj i skretanje s puta Božijeg.
فَصَبَرْتُ عَلَى طُولِ الْمُدَّةِ، وَشِدَّةِ الِمحْنَةِ، حَتَّى إِذا مَضَى لِسَبِيلِهِ جَعَلَهَا في جَمَاعَة زَعَمَ أَنَّي أَحَدُهُمْ. فَيَاللهِ وَلِلشُّورَى! مَتَى اعْتَرَضَ الرَّيْبُ فِيَّ مَعَ الْأَوَّلِ مِنْهُمْ، حَتَّى صِرْتُ أُقْرَنُ إِلَى هذِهِ النَّظَائِرِ! لكِنِّي أَسفَفْتُ إِذْ أَسَفُّوا، وَطِرْتُ إِذْ طَارُوا، فَصَغَا رَجُلُ مِنْهُمْ لِضِغْنِه، وَمَالَ الْآخَرُ لِصِهْرهِ، مَعَ هَنٍ وَهَنٍ
Ostao sam strpljiv tokom ovog dugog razdoblja iskušenja i patnje, dok i on (Omer) ne pohita na svet drugi, a hilafet predade na većanje grupi, smatrajući me jednim od članova njenih! O Bože, u Tebi utočište tražim od veća toga! Kada sam ja od strane prvoga od njih (halife) bio sumnjičen u pogledu odlika i položaja moga, pa da sada budem smatran jednakim članovima njenim? Ali, ponovo ostadoh uskraćen, ali se usaglasih sa njima, i (shodno interesima muslimana) bejah prisutan u veću njihovom. Jedan od njih (Sa’d b. Vakkas) koji beše gajio mržnju prema meni okrenu se protiv mene, dok je drugi (Abdurrahman b. Avf) dao prvenstvo zetu svome, a imena druge dvojice ružno je i pomenuti.
إِلَى أَنْ قَامَ ثَالِثُ القَوْمِ، نَافِجَاً حِضْنَيْهِ بَيْنَ نَثِيلهِ وَمُعْتَلَفِهِ، وَقَامَ مَعَهُ بَنُو أَبِيهِ يَخْضَمُونَ مَالَ اللهِ خَضْمَ الْإِبِل نِبْتَةَ الرَّبِيعِ، إِلَى أَنِ انْتَكَثَ عَلَيْهِ فَتْلُهُ، وَأَجْهَزَ عَلَيْهِ عَمَلُهُ، وَكَبَتْ بِهِ بِطْنَتُهُ
Naposletku, na vlast se uspe treći između tih ljudi (Osman b. Affan) kome jedino beše stalo da puni i prazni trbuh svoj, s njim se podigoše i potomci oca njegova od Banu Umeje, te zajedno s uživanjem pojedoše imetak Božiji kao što gladna kamila proždire lišće proletno. Na kraju se obelodanilo ono što je bilo izopačeno, postupci njegovi ga dokrajčiše, a proždljivost ga svali.
Izabranje njega za halife
فَمَا رَاعَنِي إلاَّ وَالنَّاسُ إليَّ كَعُرْفِ الضَّبُعِ، يَنْثَالُونَ عَلَيَّ مِنْ كُلِّ جَانِب، حَتَّى لَقَدْ وُطِىءَ الحَسَنَانِ، وَشُقَّ عِطْفَايَ، مُجْتَمِعِينَ حَوْلي كَرَبِيضَةِ الغَنَمِ.
فَلَمَّا نَهَضْتُ بِالاَْمْرِ نَكَثَتْ طَائِفَةٌ، وَمَرَقَتْ أُخْرَى، وَفَسَقَ [وقسط] آخَرُونَ كَأَنَّهُمْ لَمْ يَسْمَعُوا اللهَ سُبْحَانَهُ يَقُولُ: (تِلْكَ الدَّارُ الاخِرَةُ نَجْعَلُهَاِللَّذِينَ لاَ يُريدُونَ عُلُوًّا في الاَرْضِ وَلاَ فَسَادًا وَالعَاقِبَةُ لِلْمُتَّقِينَ)، بَلَى! وَاللهِ لَقَدْ سَمِعُوهَا وَوَعَوْهَا، وَلكِنَّهُمْ حَلِيَتَ الدُّنْيَا في أَعْيُنِهمْ، وَرَاقَهُمْ زِبْرِجُهَا
U tome času ništa me ne iznenadi do gomila koja navali na mene. Okružiše me sa strana svih, poput grive hijene, tako silno da su zgnječili dva sina moja i pocepali mi oba kraja ogrtača na plećima. Okupili su se oko mene poput stada ovaca. Ali, kada preuzeh uzde upravljanja hilafetom, jedna grupa prekrši zakletvu svoju i otcepi se, druga zastrani i tako izađe iz vere, dok treća započe da deluje nezakonito, kao da ne behu čuli reči Božije:
Ta kuća (život budući) – načinili smo je za one koji ne žele uznošenje na Zemlji, niti da šire smutnju i pokvarenost. A kraj je za bogobojažljive. (Kur’an, 28: 83)
Da, Boga mi, dobro su ih čuli i zapamtili, ali im je oči ispunio lažni sjaj i blještavilo sveta ovoga i zaveli su ih ukrasi njegovi.
أَمَا وَالَّذِي فَلَقَ الْحَبَّةَ، وَبَرَأَ النَّسَمَةَ، لَوْلاَ حُضُورُ الْحَاضِرِ، وَقِيَامُ الْحُجَّةِ بِوُجُودِ النَّاصِرِ، وَمَا أَخَذَ اللهُ عَلَى العُلَمَاءِ أَلَّا يُقَارُّوا عَلَى كِظَّةِ ظَالِمٍ، وَلا سَغَبِ مَظْلُومٍ، لَأَلْقَيْتُ حَبْلَهَا عَلَى غَارِبِهَا، وَلَسَقَيْتُ آخِرَهَا بِكَأْسِ أَوَّلِها، وَلَأَلْفَيْتُمْ دُنْيَاكُمْ هذِهِ أَزْهَدَ عِنْدِي مِنْ عَفْطَةِ عَنْزٍ
Pazite! Tako mi Onog Koji cepa zrno i stvara čoveka: da me ne okruži gomila ljudi i da oni koji ustadoše da me podrže ne upotpuniše dokaz, i da Bog nije učene obavezao da ne prećutkuju halapljivost tiranina ijednog niti glad potlačenog ijednog, zbacio bih povodac hilafeta na njegovu šiju i na kraju prema njemu postupao kao što sam postupao na početku, i tada biste videli da ovaj svet vaš kod mene ima manju vrednost i od kijanja koze.
قالوا: وقام إِليه رجل من أهل السواد عند بلوغه إلى هذا الموضع من خطبته، فناوله كتاباً، فأقبل ينظر فيه، فلمّا فرغ من قراءته قال له ابن عباس: يا أميرالمؤمنين، لو اطَّرَدت مَقالتكَ من حيث أَفضيتَ! فَقَالَ(عليه السلام):
Kada je Zapovednik vernika a.s. stigao do ovog mesta, ustade neki čovek iz Iraka i predade mu pismo. Zapovednik vernika je počeo da gleda u njega, i kada je završio, ibn Abas reče: „ O Zapovedniče vernika! Eh, što nisi nastavio propoved tamo gde si je prekinuo“. Na to Zapovednik vernika odgovori:
هَيْهَاتَ يَابْنَ عَبَّاس! تِلْكَ شِقْشِقَةٌ هَدَرَتْ ثُمَّ قَرَّتْ
„O sine Abasov, to su bili plemenovi vatre untrašnje koja je pružila jezik svoj, a onda utišala“.
قال ابن عباس: فوالله ما أَسفت على كلام قطّ كأَسفي على ذلك الكلام أَلاَّ يكون أميرالمؤمنين (عليه السلام) بلغ منه حيث أراد.
Ibn Abas kaže: „Tako mi Boga, nikada ni zbog jednog govora nisam zažalio kao zbog ovoga, koji Zapovednik vernika nije mogao da završi kao što je želeo.“
قوله (عليه السلام) في هذه الخطبة: «كراكب الصعبة إن أشنق لها خرم، وإن أسلس لها تقحم» يريد: أنه إذا شدد عليها في جذب الزمام وهي تنازعه رأسها خرم أنفها، وإن أرخى لها شيئاً مع صعوبتها تقحمت به فلم يملكها، يقال: أشنق الناقة: إذا جذب رأسها بالزمام فرفعه، وشنقها أيضاً، ذكر ذلك ابن السكيت في «إصلاح المنطق».
وإنما قال (عليه السلام) : «أشنق لها» ولم يقل: «أشنقها»، لانه جعله في مقابلة قوله: «أسلس لها»، فكأنه (عليه السلام) قال: إن رفع لها رأسها بالزمام يعني أمسكه عليها.
Sejid Razi kaže: Reči „poput onoga ko je uzjahao kamilu jogunastu“u ovoj besedi prenose značenje da bi nozdrva kamile bila prekinuta ako je jahač kamile grub u povlačenju povoca. Ali, ako ga popusti, i pored njene neposlušnosti, ona će ga zbaciti negde i oteti se kontroli. „Ašnaqa an-naqa“ koristi se kada jahač zateže povodac i glavu kamile podižu uvis. U istom značenju koristi se i „šannaqaha“. Ibn as-Sikit pominje to u „Islah al-mantiq“.
Zapovednik vernika kaže „ašnaqa laha“ umesto „ašnaqaha“, zato što tu reč koristi u skladu sa „aslasa laha“, a sklad je mogao da se održi samo korišćenjem obe reči u sličnom obliku. Zapovednik vernika zato koristi „ašnaqa laha“ umesto „in rafa’a laha ra'saha”, tj. “ako je zaustavlja povlačenjem povoca”.
