Beseda 56

———————————-

* U vezi osobe na koju je Zapovednik vernika napravio aluziju u ovoj besedi, postoje mišljenja da se to odnosi na Zijada ibn Abiha, Hadžadaža ibn Jusufa i Mugiru ibn Šu’ba. Međutim, većina komentatora ispravno smatraju da se radi o Muaviji, jer opis koji je Zapovednik vernika upotrebio ukazuju samo na njega. Ibn Abil Hadid beleži da, kada je Poslanik s.a.v.a. jednom pozvao Muaviju, obavestili su ga da je on zauzet jedenjem. Iako je poziv ponovljen još dva puta, glasnik je doneo iste vesti. Onda je Verovesnik s.a.v.a. rekao: „Neka Bog učini da nikad ne zadovolji svoj stomak“, što je delovalo tako da je Muavija, kada bi se umorio od jedenja, govorio: „Skonite, jer, Boga mi, nisam se zasitio, već sam umoran i osećam gađenje.“ Njegovo proklinjanje imama Alija a.s. i naredba njegovim ljudima da to čine je prihvaćena istorijska činjenica koja se ne može poreći. Um Salama je napisala Muaviji: „Zaista, vi time vređate Boga i Njegovog poslanika, jer vređate Alija i one koji ga vole, a ja svedočim da njega Bog i Poslanik vole.“ (Al-`Iqd al-Farid, Vol. 3, p. 131)

Ovu praksu je ukinuo Omer ibn Abdul Aziz koji je u propoved, umesto vređanja, ubacio sledeći kur’anski ajet: „Uistinu! Bog naređuje pravdu i dobročinstvo i davanje rodbini, a zabranjuje razvrat i ružno i tiraniju; savetuje vas da biste se vi poučili”. (16.90) U ovoj besedi Zapovednik vernika naredio je ubistvo Muavije saglasno Poslanikovim s.a.v.a. rečima: “O muslimani,  kada vidite Muaviju na mojoj propovedaonici, ubijte ga.” (Kitab Siffin, pp. 243, 248; Sharh of Ibn Abi'l-Hadid, Vol. 1, p. 348; Ta'rikh Baghdad, Vol. 12, p. 181; Mizan al-I`tidal, Vol. 2, p. 128; Tahdhib at-tahdhib, Vol. 2, p. 428; Vol. 5, p. 110; Vol. 7, p. 324)