Beseda 67
Beseda 67.
Korenje njegovih drugova
وَقَدْ أَرَدْتُ تَوْلِيَةَ مِصْرَ هَاشِمَ بْنَ عُتْبَةَ، وَلَوْ وَلَّيْتُهُ إِيَّاهَا لَمَّا خَلَّى لَهُمُ الْعَرْصَةَ، وَلَا أَنْهَزَهُمُ الْفُرْصَةَ بِلَا ذَمٍّ لِمُحَمَّدِ بْنِ أَبِي بَكْرٍ، فَلَقَدْ كَانَ إِلَيَّ حَبِيبًا وَكَانَ لِي رَبِيبًا
Nameravao sam da pošaljem Hašima ibn Utbu u Egipat kao namesnika, a da sam učinio tako, on ne bi njima otvorio prolaz, niti bi im pružio priliku. Ali ne želim da kudim Muhameda ibn Ebu Bekra, budući da sam ga voleo i odgajio.
————————————–
- Muhamed ibn Ebu Bekr je rođen na putu na oproštajni hadž (Božijeg poslanika s.a.v.a.) Njegova majka bila je Esma bint Umejs koju je Zapovednik vernika oženio posle Ebu Bekrove smrti. Muhamed je odrastao uz Zapovednika vernika koji se o njemu brinuo i odgojio ga. Za njega je govorio da je „njegov sin od Ebu Bekra“. Poginuo je kao mučenik 38. godina nakon iseljenja.
