Imam Husejnov govor u Mekki

Imam Husejnov govor u Mekki

Približavanjem vremena hadždža, kada su muslimani i hadžije u grupama ulazili u Mekku, početkom mjeseca zul-hidže, Imam je dobio informaciju da je Amr ibn Seid ibn ‘As, po naredbi Jezida ibn Muavije, ušao u Mekku kao, naizgled, predvodnik hadždža, a da je ustvari imao veoma opasne namjere i da je od Jezida dobio zadatak da gdje god mu se pruži prilika u Mekki ubije Imama. Zato je Imam odlučio da, radi očuvanja svetosti i poštivanja Mekke, ne učestvuje u obredima hadždža i da promjenom hadždža u umru, u utorak sedmog zul-hidžea, iz Mekke krene u pravcu Iraka.

Imam je prije nego što je krenuo članovima roda Beni Hašim i grupi svojih sljedbenika koji su mu se pridružili tokom boravka u Meki održao sljedeći govor:

“Zahvala pripada Bogu, ono što Bog želi to će i biti – nema snage i moći osim po Božijoj volji i neka je milost Božija na Njegovog Poslanika. Smrt je za ljude nužnost kao što je trag ogrlice nužan na vratu djevojke i ja toliko čeznem da se sretnem sa svojim precima kao što je Jakub čeznuo da sretne Jusufa. Za mene je određeno mjesto stradanja na kome ću se pojaviti i kao da svojim očima vidim kako pustinjski kasapi (vojska Kufe) u zemlji između Nevavisa i Kerbele komadaju moje tijelo, pune svoje gladne stomake i svoje prazne ambare. Ne može se izbjeći ono što je zapisano perom određenja, a onim čime je Bog zadovoljan i mi smo također zadovoljni i radujemo mu se. Ustrajni smo i strpljivi pred Njegovim iskušenjima i teškoćama i dobit ćemo ono što sljeduje strpljive. Poslanik i dio njegovog tijela (njegovi potomci) nikada se neće rastaviti i taj će njegov dio biti uz njega u uzvišenom Džennetu. Jer oni su bili veselje i radost očiju Poslanika i njegovo obećanje (uspostavljanje Božije vlasti) će biti ispunjeno preko njih… Znajte da svako od vas, ko je spreman da na našem putu dadne svoju krv i žrtvuje svoj život na putu šehadeta i Božijeg zadovoljstva, treba da se spremi da krene s nama jer ja ću krenuti sutra ujutro, ako Bog da.” [1]

فَقَالَ: الْحَمْدُ لِلَّهِ وَ مَا شَاءَ اللَّهُ، وَ لَا حَوْلَ وَ لَا قُوَّةَ إِلَّا بِاللَّهِ، وَ صَلَّى اللَّهُ عَلَى رَسُولِهِ وَ سَلَّمَ، خُطَّ الْمَوْتُ‏ عَلَى وُلْدِ آدَمَ مَخَطَّ الْقِلَادَةِ عَلَى جِيدِ الْفَتَاةِ وَ مَا أَوْلَهَنِي إِلَى أَسْلَافِي‏اشْتِيَاقَ يَعْقُوبَ إِلَى يُوسُفَ! وَ خُيِّرَ لِي مَصْرَعٌ أَنَا لَاقِيهِ، كَأَنِّي بِأَوْصَالِي يَتَقَطَّعُهَا عَسَلَانُ الْفَلَوَاتِ، بَيْنَ النَّوَاوِيسِ وَ كَرْبَلَاءَ، فَيَمْلَأْنَ مِنِّي أَكْرَاشاً جُوفاً، وَ أَجْرِبَةً سُغْباً لَا مَحِيصَ عَنْ يَوْمٍ خُطَّ بِالْقَلَمِ، رِضَى اللَّهِ رِضَانَا أَهْلَ الْبَيْتِ، نَصْبِرُ عَلَى بَلَائِهِ، وَ يُوَفِّينَا أُجُورَ الصَّابِرِينَ، لَنْ تَشُذَّ عَنْ رَسُولِ اللَّهِ لَحْمَتُهُ، وَ هِيَ مَجْمُوعَةٌ لَهُ فِي حَظِيرَةِ الْقُدْسِ تَقَرُّ بِهِمْ عَيْنُهُ، وَ تَنَجَّزُ لَهُمْ وَعْدُهُ، مَنْ كَانَ فِينَا بَاذِلًا مُهْجَتَهُ، مُوَطِّناً عَلَى لِقَاءِ اللَّهِ نَفْسَهُ فَلْيَرْحَلْ مَعَنَا، فَإِنِّي رَاحِلٌ مُصْبِحاً، إِنْ شَاءَ اللَّهُ

Zaključak

Husejn ibn Ali, s.a., u ovom govoru koji je održan pri polasku iz Mekke ne samo da je otvoreno i jasno nagovijestio svoj šehadet već je govorio o i njegovim detaljima i jasno rekao svojim prijateljima da se i oni, ukoliko su spremni za takvu sudbinu i ako žele dati svoju krv na putu Kur'ana i žrtvovati svoj život kako bi se susreli s Allahom, spreme da krenu.

[1] Musiru-l-ahzan, str. 21; El-Luhuf, str. 53.