Milo za drago

Milo za drago

Upitao je: Zašto ste ratovali s Irakom?

Rekao je: Nismo ratovali, oni su počeli mi se samo branili..

Nije ni završio, kad našem (iranskom) ambasadoru u Moskvi puče šamarčina…

Bio je to sovjetski glavonja, nije se moglo ništa uraditi.

Vijest o tome Imamu Homeiniju stiže u ponoć.

On reče: … ovog momenta!

Koliko god su govorili: Gospodine, SSSR je suppersila svijeta, pa ne može tako…

On je rekao: Ako neće niko, da idem ja!?

Nemalo zatim, pozvonili smo na vrata sovjetske ambasade.

Reče: Imam posla sa gosp. ambasadorom.

Rekoše: On spava, dođite sutra.

Reče: Ne, ne može, šalje nas lider Irana, imamo važnog posla.

Ambasador se pojavi pospanih očiju, bez riječi mu puče šamarčina.

Reče: Ovo je milo za drago!

Odmah mu je san pobjegao s očiju.

Izvor: Az kabileje enbija, str. 95.