Širenje islamske Poslanice izvan Medine
Pokušaji Kurejšija u prošlosti da unište islam bili su razlog što su Poslanik, s.a.v.a., i muslimani bili u potpunosti predani borbama za odbranu i čuvanje granica i učvršćivanje stubova države i islamskog društva. Tih godina on nije mogao potpuno slobodno promovisati svoju nebesku, univerzalnu Poslanicu koja je bila svršetak svih religija, ali potpisivanjem primirja na Hudejbiji i otklanjanjem opasnosti od Kurejšija, Božiji Poslanik, s.a.v.a., je dobio priliku da pošalje svoje izaslanike prema čelnicima velikih sila oko Arabijskog poluotoka, kao i prema čelnicima zajednice i društava unutar i izvan Arabijskog poluotoka, pozivajući ih u islam nakon što bi im obrazložili božansko učenje.
Preneseno je da je on, s.a.v.a., rekao svojim ashabima:
إِنَّ الله بَعَثَنِي رَحمَةً لِلنَّاسِ وَكَافَّةً فَلا تَختَلِفُوا عَلَيَّ كَما اخْتلَفَ الحَوارِيُّونَ عَلَى عِيسَى، عليه السلام.
“Ljudi, doista me Svevišnji Allah poslao kao milost svim ljudima, pa nemojte se razilaziti u mišljenjima o meni kao što su se razišli učenici o Isau, sinu Merjeminom.” Ashabi su upitali: “Kako su se to razišli učenici, Božiji Poslaniče?” i on im je odgovorio:
دَعاهُم إِلى الَّذِي دَعَوتُكُمْ إِليهِ فَأمَّا مَنْ بَعَثَهُ مَبْعَثًا قَرِيبًا فَرَضِيَ وَسَلَّمَ وَأَمَّا مَن بَعثَهُ مَبْعَثًا بَعِيدًا فَكَرِهَ وَجْهَهُ وَتَثَاقَلَ.
“On ih je pozivao prema Onome prema kojem ja vas pozivam, ali koga je Isa slao da dostavi misiju u područje bliže njemu, on se zadovoljio i prihvatio, ali onaj kojeg je slao u udaljenije područje, pokazao je mrzovolju i tromost.”[1]
Izaslanici poziva i upute su zatim krenuli noseći zapovijed Allahovog Poslanika, s.a.v.a., prema različitim dijelovima svijeta.[2]
