Beseda 44
Beseda 44.
Održana kada je Maskala ibn Hubejre Šejbani prebegao kod Muavije, jer je neke zarobljenike Benu Nadžije otkupio od jednog poreznika Zapovednika vernika, ali, kada je on zatražio isplatu, ovaj je pobegao u Siriju
قَبَّحَ اللهُ مَصْقَلَةَ، فَعَلَ فِعْلَ السَّادَةِ وَفَرَّ فِرَارَ الْعَبِيدِ، فَمَا أَنْطَقَ مَادِحَهُ حَتَّى أَسْكَتَهُ، وَلَا صَدَّقَ وَاصِفَهُ حَتَّى بَكَّتَهُ، وَلَوْ أَقَامَ لَأَخَذْنَا مَيْسُورَهُ وَانْتَظَرْنَا بِمَالِهِ وُفُورَهُ
Neka Bog ocrni Maskalu! Radio je kao plemić (otkupljivao robove i oslobađao ih), ali je pobegao kao rob. Poštovalac njegov nije ni počeo da ga hvali, a on ga je ućutkao, govor hvaljitelja nije se ni okončao, a on ih stavio u neprilike! Ali, da je ostao, primili bismo od njega onoliko koliko je imao, i dali bismo mu vremena sve dok ne skupi više imetka.
