Njegovo moljenje u zahvaljivanju

اللَّهُمَّ إِنَّ أَحَداً لَا يَبْلُغُ مِنْ شُكْرِكَ غَايَةً إِلَّا حَصَلَ عَلَيْهِ مِنْ إِحْسَانِكَ مَا يُلْزِمُهُ شُكْراً

وَلَا يَبْلُغُ مَبْلَغاً مِنْ طَاعَتِكَ وَإِنِ اجْتَهَدَ إِلَّا كَانَ مُقَصِّراً دُونَ اسْتِحْقَاقِكَ بِفَضْلِكَ

فَأَشْكَرُ عِبَادِكَ عَاجِزٌ عَنْ شُكْرِكَ، وَأَعْبَدُهُمْ مُقَصِّرٌ عَنْ طَاعَتِكَ

لَا يَجِبُ لِأَحَدٍ أَنْ تَغْفِرَ لَهُ بِاسْتِحْقَاقِهِ، وَلَا أَنْ تَرْضَى عَنْهُ بِاسْتِيجَابِهِ

فَمَنْ غَفَرْتَ لَهُ فَبِطَوْلِكَ، وَمَنْ رَضِيتَ عَنْهُ فَبِفَضْلِكَ تَشْكُرُ يَسِيرَ مَا شَكَرْتَهُ، وَتُثِيبُ عَلَى قَلِيلِ مَا تُطَاعُ فِيهِ حَتَّى كَأَنَّ شُكْرَ عِبَادِكَ الَّذِي أَوْجَبْتَ عَلَيْهِ ثَوَابَهُمْ وَأَعْظَمْتَ عَنْهُ جَزَاءَهُمْ أَمْرٌ مَلَكُوا اسْتِطَاعَةَ الِامْتِنَاعِ مِنْهُ دُونَكَ فَكَافَيْتَهُمْ، أَوْ لَمْ يَكُنْ سَبَبُهُ بِيَدِكَ فَجَازَيْتَهُمْ

بَلْ مَلَكْتَ يَا إِلَهِي أَمْرَهُمْ قَبْلَ أَنْ يَمْلِكُوا عِبَادَتَكَ، وَأَعْدَدْتَ ثَوَابَهُمْ قَبْلَ أَنْ يُفِيضُوا فِي طَاعَتِكَ، وَذَلِكَ أَنَّ سُنَّتَكَ الْإِفْضَالُ، وَعَادَتَكَ الْإِحْسَانُ، وَسَبِيلَكَ الْعَفْوُ

فَكُلُّ الْبَرِيَّةِ مُعْتَرِفَةٌ بِأَنَّكَ غَيْرُ ظَالِمٍ لِمَنْ عَاقَبْتَ، وَشَاهِدَةٌ بِأَنَّكَ مُتَفَضَّلٌ عَلَى مَنْ عَافَيْتَ، وَكُلٌّ مُقِرٌّ عَلَى نَفْسِهِ بِالتَّقْصِيرِ عَمَّا اسْتَوْجَبْتَ

فَلَوْ لَا أَنَّ الشَّيْطَانَ يَخْتَدِعُهُمْ عَنْ طَاعَتِكَ مَا عَصَاكَ عَاصٍ، وَلَوْ لَا أَنَّهُ صَوَّرَ لَهُمُ الْبَاطِلَ فِي مِثَالِ الْحَقِّ مَا ضَلَّ عَنْ طَرِيقِكَ ضَالٌّ

فَسُبْحَانَكَ مَا أَبْيَنَ كَرَمَكَ فِي مُعَامَلَةِ مَنْ أَطَاعَكَ أَوْ عَصَاكَ تَشْكُرُ لِلْمُطِيعِ مَا أَنْتَ تَوَلَّيْتَهُ لَهُ، وَتُمْلِي لِلْعَاصِي فِيمَا تَمْلِكُ مُعَاجَلَتَهُ فِيهِ

أَعْطَيْتَ كُلًّا مِنْهُمَا مَا لَمْ يَجِبْ لَهُ، وَتَفَضَّلْتَ عَلَى كُلٍّ مِنْهُمَا بِمَا يَقْصُرُ عَمَلُهُ عَنْهُ

وَلَوْ كَافَأْتَ الْمُطِيعَ عَلَى مَا أَنْتَ تَوَلَّيْتَهُ لَأَوْشَكَ أَنْ يَفْقِدَ ثَوَابَكَ، وَأَنْ تَزُولَ عَنْهُ نِعْمَتُكَ، وَلَكِنَّكَ بِكَرَمِكَ جَازَيْتَهُ عَلَى الْمُدَّةِ الْقَصِيرَةِ الْفَانِيَةِ بِالْمُدَّةِ الطَّوِيلَةِ الْخَالِدَةِ، وَعَلَى الْغَايَةِ الْقَرِيبَةِ الزَّائِلَةِ بِالْغَايَةِ الْمَدِيدَةِ الْبَاقِيَةِ

ثُمَّ لَمْ تَسُمْهُ الْقِصَاصَ فِيمَا أَكَلَ مِنْ رِزْقِكَ الَّذِي يَقْوَى بِهِ عَلَى طَاعَتِكَ، وَلَمْ تَحْمِلْهُ عَلَى الْمُنَاقَشَاتِ فِي الْآلَاتِ الَّتِي تَسَبَّبَ بِاسْتِعْمَالِهَا إِلَى مَغْفِرَتِكَ، وَلَوْ فَعَلْتَ ذَلِكَ بِهِ لَذَهَبَ بِجَمِيعِ مَا كَدَحَ لَهُ وَجُمْلَةِ مَا سَعَى فِيهِ جَزَاءً لِلصُّغْرَى مِنْ أَيَادِيكَ وَمِنَنِكَ، وَلَبَقِيَ رَهِيناً بَيْنَ يَدَيْكَ بِسَائِرِ نِعَمِكَ، فَمَتَى كَانَ يَسْتَحِقُّ شَيْئاً مِنْ ثَوَابِكَ لَا مَتَى

هَذَا يَا إِلَهِي حَالُ مَنْ أَطَاعَكَ، وَسَبِيلُ مَنْ تَعَبَّدَ لَكَ، فَأَمَّا الْعَاصِي أَمْرَكَ وَالْمُوَاقِعُ نَهْيَكَ فَلَمْ تُعَاجِلْهُ بِنَقِمَتِكَ لِكَيْ يَسْتَبْدِلَ بِحَالِهِ فِي مَعْصِيَتِكَ حَالَ الْإِنَابَةِ إِلَى طَاعَتِكَ، وَلَقَدْ كَانَ يَسْتَحِقُّ فِي أَوَّلِ مَا هَمَّ بِعِصْيَانِكَ كُلَّ مَا أَعْدَدْتَ لِجَمِيعِ خَلْقِكَ مِنْ عُقُوبَتِكَ

فَجَمِيعُ مَا أَخَّرْتَ عَنْهُ مِنَ الْعَذَابِ وَأَبْطَأْتَ بِهِ عَلَيْهِ مِنْ سَطَوَاتِ النَّقِمَةِ وَالْعِقَابِ تَرْكٌ مِنْ حَقِّكَ، وَرِضًى بِدُونِ وَاجِبِكَ

فَمَنْ أَكْرَمُ يَا إِلَهِي مِنْكَ، وَمَنْ أَشْقَى مِمَّنْ هَلَكَ عَلَيْكَ لَا مَنْ فَتَبَارَكْتَ أَنْ تُوصَفَ إِلَّا بِالْإِحْسَانِ، وَكَرُمْتَ أَنْ يُخَافَ مِنْكَ إِلَّا الْعَدْلُ، لَا يُخْشَى جَوْرُكَ عَلَى مَنْ عَصَاكَ، وَلَا يُخَافُ إِغْفَالُكَ ثَوَابَ مَنْ أَرْضَاكَ، فَصَلِّ عَلَى مُحَمَّدٍ وَآلِهِ، وَهَبْ لِي أَمَلِي، وَزِدْنِي مِنْ هُدَاكَ مَا أَصِلُ بِهِ إِلَى التَّوْفِيقِ فِي عَمَلِي، إِنَّكَ مَنَّانٌ كَرِيمٌ

1 Bože, niko ne dostiže granicu u zahvaljivanju Tebi, a da ne stekne ono od dobročinstva Tvog koje mu nalaže zahvaljivanje,

2 niti iko dostigne jedan stepen u pokoravanju Tebi, čak ako i nastoji, a da ne podbaci u onom što zaslužuješ za Svoju dobrotu.
3 Zato, najzahvalniji od robova Tvojih nemoćan je da Ti zahvali, a onaj koji Ti najodanije robuje ne pokorava Ti se dovoljno.
4 Niko od njih ne zaslužuje Tvoj oproštaj za ono što je sam zaslužio ili Tvoje zadovoljstvo za njegovu zaslugu.

5 Kada nekome opraštaš – to je Tvojom ljubaznošću, a kada si zadovoljan nekim – to je Tvojom dobrotom.
6 Ti pokazuješ zahvalnost za sitnicu za koju zahvalnost pokazuješ i nagrađuješ, maleno delo u kojem se Tebi pokorava, tako da se čini kao da je zahvaljivanje Tvojih robova za koje si njihovu nagradu učinio obavezom i njihovu naknadu učinio velikom nešto od čega oni pred Tobom mogu da se suzdrže, a da ćeš im Ti i za to nadoknaditi, i čemu nije uzrok u Tvojoj Ruci, a da ćeš im i za to platiti.
7 Ne, Bože moj, imao si moć nad njihovim stanjem pre nego što su oni imali moć da Ti robuju, i pripremio si njihovu nagradu pre nego što su oni počeli da Ti se pokoravaju; i zato što je Tvoj način darivanje obilja, dobročinstvo Tvoj običaj, oproštaj Tvoj put.
8 Zato sva stvorenja priznaju da ne činiš nepravdu onom kojeg kažnjavaš i svedoče da daruješ obilje onom kojem praštaš. Svako priznaje da nije učinio koliko zaslužuješ.
9 Da ih šejtan nije zaveo od pokornosti Tebi, nijedan nepokornik ne bi Ti bio nepokoran, i da im nije pokazao laž kao istinu, nijedan zastranitelj ne bi zastranio s Tvoga puta.
10 Pa, slava Tebi! Kako je vidiva Tvoja darežljivost u postupanju s onim koji Ti se pokorava ili ne pokorava! Pokornom Ti pokazuješ zahvalnost za ono što si za njega preduzeo, i nepokornom daruješ odlaganje u onome u čemu možeš da ga požuriš.
11 Svakome od njih Ti daješ ono što mu ne pripada, i svakome daruješ obilje u onome u čemu manjka njegovo delo.
12 Da Ti nisi pretegao za pokornog to što si preduzeo, zaslužio bi gubljenje Tvoje nagrade i okončanje Tvoje blagodati, ali Svojom darežljivošću nadoknadio si mu za kratko vreme prolazno večnim trajućim vremenom, i za bliski cilj iščezavajući trajnim prostranim ciljem.
13 Zatim Ti mu nisi odredio namirenje u onome što je pojeo od Tvoje opskrbe, kojom je zadobio snagu da Ti se pokorava, niti si ga naterao na polaganje računa za telesne delove koje koristi da nađe puteve Tvom oproštaju. Da si mu to učinio, otišlo bi sve zbog čega se trudio i sve što je nastojao kao plata za najmanju dobrotu i milost Tvoju, i ostao bi talac pred Tobom radi drugih blagodati Tvojih. Pa, kako on može zaslužiti nešto od Tvoje nagrade? Zaista, kako?
14 Ovo je, Bože moj, stanje onog koji Ti se pokorava i put onog koji Ti robuje. Ali što se tiče onog koji se Tvojoj naredbi ne pokorava i ide protiv Tvoje zabrane, Ti ga Tvojoj kazni ne požuruješ, kako bi potražio zamenu stanja svog u nepokoravanju Tebi stanjem okretanja pokoravanju Tebi, iako zaslužuje od vremena kad je kročio u nepokoravanju Tebi svaku kaznu koju si pripremio za sva stvorenja Svoja.
15 Svakom patnjom koju si mu uskratio i svakom moći Tvoje kazne i kažnjavanja Tvog koje si mu odložio, uzdržao si Se od prava Svog i pokazao zadovoljstvo umesto onog što si učinio obaveznim.
16 Pa, ko je, Bože moj, velikodušniji od Tebe? I ko je nesrećniji od onog koji strada uprkos Tebi? Zaista, ko? Ti si preblagosloven da bi bio opisan ičim osim milosrđem i isuviše plemenit zašta da bi se, osim za pravdu, Tebe bojalo! Nema bojazni da ćeš biti nepravedan prema onome koji Ti se ne pokorava, niti ikakvog straha da ćeš da zanemariš nagradu onome koji Te zadovoljava.[1] Zato blagoslovi Muhammeda i potomstvo njegovo, daruj mi nadu moju, i od upute Tvoje uvećaj mi ono čime ću biti uspešan u poslovima svojim. Zaista si Plemenit, Darežljiv!