Share

Beseda 204.

Posle  zaklinjanja na vernost Zapovedniku vernika, Talha i Zubejr mu se požališe da se nije s njima posavetovao ili zatražio pomoć njihovu u poslovima. Zapovednik vernika odgovori:

لَقَدْ نَقَمْتُمَا يَسِيرًا، وَأَرْجَأْتُمَا كَثِيرًا، أَلَا تُخْبِرَانِي أَيُّ شَيْ‏ءٍ كَانَ لَكُمَا فِيهِ حَقٌّ دَفَعْتُكُمَا عَنْهُ، أَمْ أَيُّ قَسْمٍ اسْتَأْثَرْتُ عَلَيْكُمَا بِهِ، أَمْ أَيُّ حَقٍّ رَفَعَهُ إِلَيَّ أَحَدٌ مِنَ الْمُسْلِمِينَ ضَعُفْتُ عَنْهُ، أَمْ جَهِلْتُهُ، أَمْ أَخْطَأْتُ بَابَهُ، وَاللهِ مَا كَانَتْ لِي فِي الْخِلَافَةِ رَغْبَةٌ، وَلَا فِي الْوِلَايَةِ إِرْبَةٌ، وَلَكِنَّكُمْ دَعَوْتُمُونِي إِلَيْهَا، وَحَمَلْتُمُونِي عَلَيْهَا، فَلَمَّا أَفْضَتْ إِلَيَّ نَظَرْتُ إِلَى كِتَابِ اللهِ، وَمَا وَضَعَ لَنَا، وَأَمَرَنَا بِالْحُكْمِ بِهِ، فَاتَّبَعْتُهُ، وَمَا اسْتَنَّ النَّبِيُّ، صَلَّى اللهُ عَلَيهِ وَآلِهِ، فَاقْتَدَيْتُهُ، فَلَمْ أَحْتَجْ فِي ذَلِكَ إِلَى رَأْيِكُمَا وَلَا رَأْيِ غَيْرِكُمَا، وَلَا وَقَعَ حُكْمٌ جَهِلْتُهُ فَأَسْتَشِيرَكُمَا وَإِخْوَانِي مِنَ الْمُسْلِمِينَ، وَلَوْ كَانَ ذَلِكَ لَمْ أَرْغَبْ عَنْكُمَا وَلَا عَنْ غَيْرِكُمَا، وَأَمَّا مَا ذَكَرْتُمَا مِنْ أَمْرِ الْأُسْوَةِ، فَإِنَّ ذَلِكَ أَمْرٌ لَمْ أَحْكُمْ أَنَا فِيهِ بِرَأْيِي، وَلَا وَلِيتُهُ هَوًى مِنِّي، بَلْ وَجَدْتُ أَنَا وَأَنْتُمَا مَا جَاءَ بِهِ رَسُولُ اللهِ، صَلَّى اللهُ عَلَيهِ وَآلِهِ، قَدْ فُرِغَ مِنْهُ، فَلَمْ أَحْتَجْ إِلَيْكُمَا فِيمَا قَدْ فَرَغَ اللهُ مِنْ قَسْمِهِ، وَأَمْضَى فِيهِ حُكْمَهُ، فَلَيْسَ لَكُمَا وَاللهِ عِنْدِي وَلَا لِغَيْرِكُمَا فِي هَذَا عُتْبَى، أَخَذَ اللهُ بِقُلُوبِنَا وَقُلُوبِكُمْ إِلَى الْحَقِّ، وَأَلْهَمَنَا وَإِيَّاكُمُ الصَّبْرَ.

Obojica se mrgodite nad sitnicom, a po strani ostavljate ono što je krupno. Možete li mi reći išta u čemu imate pravo, a čega sam vas ja lišio, ili o udelu koji vam je pripadao, a ja vam ga uskratio, ili o muslimanu bilo kojem koji je postavio pravo bilo kakvo pred mene, a ja bio nesposoban da odlučim o njemu, ili sam ga zanemario, ili počinio propust u vezi s tim? Boga mi, nisam imao nikakve želje za hilafetom, niti ikakvu potrebu za upravljanjem. Ali vi ste me sami pozvali njemu i nagovarali me na njega. A kada je hilafet dospeo meni, pazio sam na Knjigu Božiju i na sve što nam je On u njoj naredio i odredio kako bismo po tome sudili. I to sam sledio. A isto sam to činio s onim što je Verovesnik, mir i blagoslovi Božiji neka su nad njim i nad potomstvom njegovim, propisao kao sunet svoj. I sledio sam ga. U tome nisam imao potrebe za mišljenjem vašim ili mišljenjem bilo koga drugog, niti je postojao propis ikakav naspram koga sam bio neznalica i radi koga je trebalo da potražim savet od vas ili moje braće muslimana. Da je bilo tako, ne bih se okrenuo od vas ili od ostalih. Što se tiče pozivanja vašeg na pitanje jednakosti, to je ono o čemu ja nisam doneo odluku po mišljenju svome, niti sam to učinio po prohtevu svome, već sam uvideo, a i vi ste uvideli, da je sve što je doneo Poslanik, mir i blagoslovi Božiji neka su nad njim i nad potomstvom njegovim, bilo sasvim upotpunjeno. Nisam osećao zato potrebu nikakvu da vam se obratim u pogledu udela koji je Bog odredio i za koji je postavljen propis Njegov. Zato, Boga mi, u tome vas dvojica, ili bilo ko drugi, ne možete imati prednost nikakvu kod mene. Neka Bog podrži srca naša i srca vaša u istini, i neka podari i vama i nama strpljivost.

 

 

ثم قال، عَلَيهِ السَّلامُ

Potom reče on, a.s.:

رَحِمَ اللهُ رَجُلًا رَأَى حَقًّا فَأَعَانَ عَلَيْهِ، أَوْ رَأَى جَوْرًا فَرَدَّهُ، وَكَانَ عَوْنًا بِالْحَقِّ عَلَى صَاحِبِهِ

Bog se smilovao čoveku koji, kada vidi istinu, podržava je, ili, kada vidi nepravdu, odbacuje je, pa tako istinom pomaže onoga koji je uz istinu.
  • 1 Maja, 2019