Beseda 233
Beseda 233.
Izrečena kada je Zapovednik vernika obavljao kupanje posmrtno i opremanje Poslanika Božijeg, blagoslovi Božiji nek su nad njim i porodicom njegovom
بِأَبِي أَنْتَ وَأُمِّي، يَا رَسُولَ اللهِ، لَقَدِ انْقَطَعَ بِمَوْتِكَ مَا لَمْ يَنْقَطِعْ بِمَوْتِ غَيْرِكَ مِنَ النُّبُوَّةِ وَالْإِنْبَاءِ وَأَخْبَارِ السَّمَاءِ، خَصَّصْتَ حَتَّى صِرْتَ مُسَلِّيًا عَمَّنْ سِوَاكَ، وَعَمَّمْتَ حَتَّى صَارَ النَّاسُ فِيكَ سَوَاءً، وَلَوْلَا أَنَّكَ أَمَرْتَ بِالصَّبْرِ، وَنَهَيْتَ عَنِ الْجَزَعِ، لَأَنْفَدْنَا عَلَيْكَ مَاءَ الشُّئُونِ، وَلَكَانَ الدَّاءُ مُمَاطِلًا، وَالْكَمَدُ مُحَالِفًا، وَقَلَّا لَكَ، وَلَكِنَّهُ مَا لَا يُمْلَكُ رَدُّهُ، وَلَا يُسْتَطَاعُ دَفْعُهُ، بِأَبِي أَنْتَ وَأُمِّي، اذْكُرْنَا عِنْدَ رَبِّكَ، وَاجْعَلْنَا مِنْ بَالِكَ
I oca i majku dao bih za tebe, o Poslaniče Božiji! Smrću tvojom okončan je sled verovesništva, objave i poruka nebeskih koji nije bio okončan smrću drugih. Položaj je tvoj što se tiče nas tako poseban, da je tuga za tobom postala izvor utehe naspram tuge svih drugih. Tuga za tobom je i zajednička, tako da je svi predanici [Bogu] jednako dele. Da ti nisi naredio strpljivost i zabranio nam oplakivanje, prolili bismo obilje suza, pa čak ni tada bol ne bi oslabila i žalost ova ne bi bila okončana. I to bi bilo sasvim malo od tuge naše za tobom. Ali ovo je ono što se ne može vratiti, niti se može odbiti! I oca i majku bih žrtvovao za tebe! Spomeni nas Gospodaru svome i imaj nas na umu!
