Hazreti Hatidža u Poslanikovim očima

Hazreti Hatidža u Poslanikovim očima

Početkom zajedničkog života časnog Poslanika i hazreti Hatidže oformilo se gnijezdo ove porodice i podignuta je kuća koju je ispunjavala ljubav, sreća, naklonost, iskrenost, porodična toplina i međusobna privrženost. Velika Hatidža je bila prva osoba koja je povjerovala u poslaničku misiju časnog Poslanika. Sve što je mogla stavila je na pladanj iskrenosti na putu njegovih svetih ciljeva. Sve svoje bogatstvo i sve što je posjedovala stavila je na raspolaganje časnom Poslaniku. Rekla mu je:

„Sve što imam stavljam tebi na raspolaganje i pod tvoju naredbu. Troši i koristi kako god ti sam želiš na putu uzdizanja riječi istine i širenja Božije vjere.“

Hazreti Hatidža je pokraj Poslanika podnosila uznemiravanja i mučenja Kurejšija, njihov prekid odnosa i ekonomsku izolaciju. Zbog neviđene iskrenosti, istinske vjere i čiste ljubavi koju je iskazivala zaslužila je da i Poslanik s druge strane osjeća prema njoj ljubav, naklonost, iskrenost te da je cijeni i poštuje.

Ljubav i naklonost Božijeg Poslanika prema hazreti Hatidži i visoki položaj te poštovane žene u njegovom čistom srcu i duši došao je do te razine da se ta ljubav, ta osjećanja i ta vjernost nisu odvojila od Poslanika ni nakon njenog preseljenja. Nijedna njegova supruga nije mogla nadomjestiti njeno mjesto u njegovom srcu, do te mjere da je Poslanik rekao:

وَخَيرُ نِسَاءِ أُمَّتِي خَدِيجَةُ بِنْتُ خُوَيلِد

„Najbolja među svim ženama ummeta je Hatidža, kćerka Huvejlida.“[1]

Prenosi se od Aiše da je rekla: „Kada god bi se Božiji Poslanik prisjetio Hatidže, stalno bi je hvalio i tražio bi oprost za nju. Jednog dana je spomenuo, a ja sam osjetila ljubomoru. Rekla sam:
„Hatidža nije bila ništa do jedna starica, a Bog ti je podario bolju od nje.“

Aiša kaže: „Poslanik se tako rasrdio da mu se tijelo počelo tresti. Rekao je:

مَا أَبْدَلَنِي اللهُ، عَزَّ وَجَلَّ، خَيْرًا مِنْهَا، قَدْ آمَنَتْ بِي إِذْ كَفَرَ بِي النَّاسُ، وَصَدَّقَتْنِي إِذْ كَذَّبَنِي النَّاسُ، وَوَاسَتْنِي بِمَالِهَا إِذْ حَرَمَنِي النَّاسُ، وَرَزَقَنِي اللهُ، عَزَّ وَجَلَّ، وَلَدَهَا إِذْ حَرَمَنِي أَوْلَادَ النِّسَاءِ

‘Tako mi Gospodara, nije mi data bolja od Hatidže. U vrijeme kada su svi ljudi bili u nevjerstvu, Hatidža je povjerovala u mene. Onda kada su me svi poricali, ona me je potvrdila, onda kada su mi svi uskratili, ona mi je dala na raspolaganje sve što je posjedovala. Bog mi je od nje podario potomka, a nije mi podario potomka od drugih žena.’“

Aiša kaže: „Rekla sam sebi: tako mi Boga, poslije ovoga nikada više neću spomenuti Hatidžu po ružnom.“[2]

U predaji stoji da je Džibril, a.s., došao kod Božijeg Poslanika, s.a.v.a., i rekao:

يَا مُحَمَّد، هَذِهِ خَدِيجَةُ قَدْ أَتَتْكَ، فَاقْرَأْهَا السَّلَامَ مِنْ رَبِّهَا، وَبَشِّرْهَا بِبَيْتٍ فِي الْجَنَّةِ مِنْ قَصَبٍ، لَا صَخَبَ فِيهِ وَلَا نَصَبَ

„Muhammede, sada kada je Hatidža došla kod tebe, prenesi joj selame od Uzvišenog Gospodara. Obraduj je kućom u Džennetu od zlata i srebra koja je ispunjena smirenošću i kojoj nema pristupa muka i tuga.“[3]

Poslanik je poštovao prijateljice svoje supruge u znak poštovanja i uvažavanja hazreti Hatidže. Tako se od Enesa prenosi predaja u kojoj kaže: „Kada god bi donijeli Poslaniku neki poklon, on bi rekao:

إذْهَبُوا إِلَى بَيتِ فُلانَة، فَإِنَّها كَانَتْ صَدِيقةً لِخَديجَةَ، إِنَّها كَانتْ تُحِبُّهَا

‘Odnesite ga u kuću te i te gospođe jer je ona bila Hatidžina prijateljica. Ona je nju voljela.“[4]

Prenosi se da je Poslanik svaki put kada bi zaklao ovcu govorio:

أَرْسِلُوا بِهَا إِلَى أَصْدِقَاءِ خَدِيجَةَ

„Od ovog mesa jedan dio pošaljite Hatidžinim prijateljicama.“

Aiša je upitala za razlog, a on je rekao: „Volim Hatidžine prijateljice.“

Prenosi se da je jedna žena došla kod Poslanika, a on je bio kod Aiše u kući. On je lijepo dočekao tu ženu i izrazio joj dobrodošlicu. Odmah je udovoljio njenim potrebama. Aiša je ostala iznenađena i zatečena ovakvim postupkom. Božiji Poslanik joj je rekao:

„Ova žena je za vrijeme Hatidžinog života dolazila kod nas.“

Hazreti Hatidža je bila zaslužna i vrijedna sveg ovog poštovanja Božijeg Poslanika. Kod Uzvišenog Gospodara je postigla takav istaknut položaj da joj je Bog u Džennetu podario visoki položaj. Poslanik je objašnjavajući položaj te plemenite žene u Džennetu rekao:

أَفْضَلُ نِسَاءِ أَهْلِ الْجَنَّةِ خَدِيجَةُ بِنْتُ خُوَيْلِدٍ، وَفَاطِمَةُ بِنْتُ مُحَمَّدٍ، وَآسِيَةُ بِنْتُ مُزَاحِمٍ امْرَأَةُ فِرْعَوْنَ، وَمَرْيَمُ بْنَةُ عِمْرَانَ

„Najbolje žene među Džennetskim ženama su Hatidža, kćerka Huvejlida, Fatima, kćerka Muhammeda, Merjem, kćerka Imranova, i Asija, kćerka Muzahimova, supruga faraona.“[5]

Hazreti Hatidža je pomagala Poslaniku u promovisanju poslanice. Gospodar je težinu i tegobnost odgovornosti poslaničke misije smanjivao Poslaniku preko nje. Ona je njega činila veselim i svaki put kada bi vidjela da ga Kurejšije uznemiravaju, pakoste mu, grubo se odnose prema njemu, omalovažavaju ga i poriču ga, poklanjala mu je smiraj. Kada bi se vraćao kući, ublažavala bi mu muke i teškoće. U njega bi ulijevala duh radosti i veselja kako ne bi osjećao umor. Božiji Poslanik je pronalazio mir pored Hatidže i s njom se savjetovao u važnim poslovima.

[1] Tezkiretul-havas, str. 302; Musned Ahmed, sv. 1, str. 143.

[2] Tezkiretul-havas, str. 303.

[3] Ibid., str. 302.

[4] Safinetul-bihar, sv. 2, str. 570.

[5] Zehairul-ukba, str. 52; Mustedreku Hakim, sv. 3, str. 160 i 185.