Njegovo moljenje u odvraćanju lukavstva neprijatelja

إِلَهِي هَدَيْتَنِي فَلَهَوْتُ، وَوَعَظْتَ فَقَسَوْتُ، وَأَبْلَيْتَ الْجَمِيلَ فَعَصَيْتُ، ثُمَّ عَرَفْتُ مَا أَصْدَرْتَ إِذْ عَرَّفْتَنِيهِ، فَاسْتَغْفَرْتُ فَأَقَلْتَ، فَعُدْتُ فَسَتَرْتَ، فَلَكَ إِلَهِي الْحَمْدُ

تَقَحَّمْتُ أَوْدِيَةَ الْهَلَاكِ، وَحَلَلْتُ شِعَابَ تَلَفٍ، تَعَرَّضْتُ فِيهَا لِسَطَوَاتِكَ وَبِحُلُولِهَا عُقُوبَاتِكَ

وَوَسِيلَتِي إِلَيْكَ التَّوْحِيدُ، وَذَرِيعَتِي أَنِّي لَمْ أُشْرِكْ بِكَ شَيْئاً، وَلَمْ أَتَّخِذْ مَعَكَ إِلَهاً، وَقَدْ فَرَرْتُ إِلَيْكَ بِنَفْسِي، وَإِلَيْكَ مَفَرُّ الْمُسي‏ءِ، وَمَفْزَعُ الْمُضَيِّعِ لِحَظِّ نَفْسِهِ الْمُلْتَجِئِ

فَكَمْ مِنْ عَدُوٍّ انْتَضَى عَلَيَّ سَيْفَ عَدَاوَتِهِ، وَشَحَذَ لِي ظُبَةَ مُدْيَتِهِ، وَأَرْهَفَ لِي شَبَا حَدِّهِ، وَدَافَ لِي قَوَاتِلَ سُمُومِهِ، وَسَدَّدَ نَحْوِي صَوَائِبَ سِهَامِهِ، وَلَمْ تَنَمْ عَنِّي عَيْنُ حِرَاسَتِهِ، وَأَضْمَرَ أَنْ يَسُومَنِي الْمَكْرُوهَ، وَيُجَرِّعَنِي زُعَاقَ مَرَارَتِهِ

فَنَظَرْتَ يَا إِلَهِي إِلَى ضَعْفِي عَنِ احْتِمَالِ الْفَوَادِحِ، وَعَجْزِي عَنِ الِانْتِصَارِ مِمَّنْ قَصَدَنِي بِمُحَارَبَتِهِ، وَوَحْدَتِي فِي كَثِيرِ عَدَدِ مَنْ نَاوَانِي، وَأَرْصَدَ لِي بِالْبَلَاءِ فِيمَا لَمْ أُعْمِلْ فِيهِ فِكْرِي

فَابْتَدَأْتَنِي بِنَصْرِكَ، وَشَدَدْتَ أَزْرِي بِقُوَّتِكَ، ثُمَّ فَلَلْتَ لِي حَدَّهُ، وَصَيَّرْتَهُ مِنْ بَعْدِ جَمْعٍ عَدِيدٍ وَحْدَهُ، وَأَعْلَيْتَ كَعْبِي عَلَيْهِ، وَجَعَلْتَ مَا سَدَّدَهُ مَرْدُوداً عَلَيْهِ، فَرَدَدْتَهُ لَمْ يَشْفِ غَيْظَهُ، وَلَمْ يَسْكُنْ غَلِيلُهُ، قَدْ عَضَّ عَلَى شَوَاهُ وَأَدْبَرَ مُوَلِّياً قَدْ أَخْلَفَتْ سَرَايَاهُ

وَكَمْ مِنْ بَاغٍ بَغَانِي بِمَكَايِدِهِ، وَنَصَبَ لِي شَرَكَ مَصَايِدِهِ، وَوَكَّلَ بِي تَفَقُّدَ رِعَايَتِهِ، وَأَضْبَأَ إِلَيَّ إِضْبَاءَ السَّبُعِ لِطَرِيدَتِهِ انْتِظَاراً لِانْتِهَازِ الْفُرْصَةِ لِفَرِيسَتِهِ، وَهُوَ يُظْهِرُ لِي بَشَاشَةَ الْمَلَقِ، وَيَنْظُرُنِي عَلَى شِدَّةِ الْحَنَقِ

فَلَمَّا رَأَيْتَ يَا إِلَهِي تَبَاركْتَ وَتَعَالَيْتَ دَغَلَ سَرِيرَتِهِ، وَقُبْحَ مَا انْطَوَى عَلَيهِ، أَرْكَسْتَهُ لِأُمِّ رَأْسِهِ فِي زُبْيَتِهِ، وَرَدَدْتَهُ فِي مَهْوَى حُفْرَتِهِ، فَانْقَمَعَ بَعْدَ اسْتِطَالَتِهِ ذَلِيلًا فِي رِبَقِ حِبَالَتِهِ الَّتِي كَانَ يُقَدِّرُ أَنْ يَرَانِي فِيهَا، وَقَدْ كَادَ أَنْ يَحُلَّ بِي لَوْ لَا رَحْمَتُكَ مَا حَلَّ بِسَاحَتِهِ

وَكَمْ مِنْ حَاسِدٍ قَدْ شَرِقَ بِي بِغُصَّتِهِ، وَشَجِيَ مِنِّي بِغَيْظِهِ، وَسَلَقَنِي بِحَدِّ لِسَانِهِ، وَوَحَرَنِي بِقَرْفِ عُيُوبِهِ، وَجَعَلَ عِرْضِي غَرَضاً لِمَرَامِيهِ، وَقَلَّدَنِي خِلَالًا لَمْ تَزَلْ فِيهِ، وَوَحَرَنِي بِكَيْدِهِ، وَقَصَدَنِي بِمَكِيدَتِهِ

فَنَادَيْتُكَ يَا إِلَهِي مُسْتَغِيثاً بِكَ، وَاثِقاً بِسُرْعَةِ إِجَابَتِكَ، عَالِماً أَنَّهُ لَا يُضْطَهَدُ مَنْ أَوَى إِلَى ظِلِّ كَنَفِكَ، وَلَا يَفْزَعُ مَنْ لَجَأَ إِلَى مَعْقِلِ انْتِصَارِكَ، فَحَصَّنْتَنِي مِنْ بَأْسِهِ بِقُدْرَتِكَ

وَكَمْ مِنْ سَحَائِبِ مَكْرُوهٍ جَلَّيْتَهَا عَنِّي، وَسَحَائِبِ نِعَمٍ أَمْطَرْتَهَا عَلَيَّ، وَجَدَاوِلِ رَحْمَةٍ نَشَرْتَهَا، وَعَافِيَةٍ أَلْبَسْتَهَا، وَأَعْيُنِ أَحْدَاثٍ طَمَسْتَهَا، وَغَوَاشِي كُرُبَاتٍ كَشَفْتَهَا

وَكَمْ مِنْ ظَنٍّ حَسَنٍ حَقَّقْتَ، وَعَدَمٍ جَبَرْتَ، وَصَرْعَةٍ أَنْعَشْتَ، وَمَسْكَنَةٍ حَوَّلْتَ

كُلُّ ذَلِكَ إِنْعَاماً وَتَطَوُّلًا مِنْكَ، وَفِي جَمِيعِهِ انْهِمَاكاً مِنِّي عَلَى مَعَاصِيكَ، لَمْ تَمْنَعْكَ إِسَاءَتِي عَنْ إِتْمَامِ إِحْسَانِكَ، وَلَا حَجَرَنِي ذَلِكَ عَنِ ارْتِكَابِ مَسَاخِطِكَ، لَا تُسْأَلُ عَمَّا تَفْعَلُ

وَلَقَدْ سُئِلْتَ فَأَعْطَيْتَ، وَلَمْ تُسْأَلْ فَابْتَدَأْتَ، وَاسْتُمِيحَ فَضْلُكَ فَمَا أَكْدَيْتَ، أَبَيْتَ يَا مَوْلَايَ إِلَّا إِحْسَاناً وَامْتِنَاناً وَتَطَوُّلًا وَإِنْعَاماً، وَأَبَيْتُ إِلَّا تَقَحُّماً لِحُرُمَاتِكَ، وَتَعَدِّياً لِحُدُودِكَ، وَغَفْلَةً عَنْ وَعِيدِكَ، فَلَكَ الْحَمْدُ إِلَهِي مِنْ مُقْتَدِرٍ لَا يُغْلَبُ، وَذِي أَنَاةٍ لَا يَعْجَلُ

هَذَا مَقَامُ مَنِ اعْتَرَفَ بِسُبُوغِ النِّعَمِ، وَقَابَلَهَا بِالتَّقْصِيرِ، وَشَهِدَ عَلَى نَفْسِهِ بِالتَّضْيِيعِ

اللَّهُمَّ فَإِنِّي أَتَقَرَّبُ إِلَيْكَ بِالْمُحَمَّدِيَّةِ الرَّفِيعَةِ، وَالْعَلَوِيَّةِ الْبَيْضَاءِ، وَأَتَوَجَّهُ إِلَيْكَ بِهِمَا أَنْ تُعِيذَنِي مِنْ شَرِّ كَذَا وَكَذَا، فَإِنَّ ذَلِكَ لَا يَضِيقُ عَلَيْكَ فِي وُجْدِكَ، وَلَا يَتَكَأَّدُكَ فِي قُدْرَتِكَ وَأَنْتَ عَلَى كُلِّ شَيْ‏ءٍ قَدِيرٌ

فَهَبْ لِي يَا إِلَهِي مِنْ رَحْمَتِكَ وَدَوَامِ تَوْفِيقِكَ مَا أَتَّخِذُهُ سُلَّماً أَعْرُجُ بِهِ إِلَى رِضْوَانِكَ، وَآمَنُ بِهِ مِنْ عِقَابِكَ، يَا أَرْحَمَ الرَّاحِمِينَ

1 Bože moj, uputio si me, ali sam zanemario; opominjao si me, ali srce mi je otvrdlo; milostivo si me iskušao, ali se nisam pokorio. Zatim, kada si mi dao to da saznam, saznao sam to od čega si me odvraćao, pa sam oproštaj molio i Ti si oslobodio, i vratio sam se a Ti prekrio. Zato, Bože moj, zahvala je Tvoja!
2 Bacio sam se u doline propadanja i nastanio se u gudure raspadanja, izlažući se u njima Tvojim kaznama i spuštanju Tvojih kažnjavanja!
3 Moja veza s Tobom je ispovedanje Jednosti, moja staza dolaska Tebi je da Ti ništa ne pridružujem, niti da uz Tebe nekog boga uzmem; pobegao sam Tebi s dušom svojom – kod Tebe je mesto bežanja za prestupnika, mesto izbavljanja za onog koji je udeo duše svoje upropastio, pa traži utočište.
4 Kako je mnogi neprijatelj isukao mač neprijateljstva svog prema meni, naoštrio sečivo bodeža svog za mene, izoštrio vrh mača svog za mene, izmešao ubojite napitke svoje za mene, usmerio na mene svoje pravoletne strele, sprečio oprez svog pogleda da ne klone naspram mene, i tajno mislio o tome da me poseti s nečim mrskim i natera da progutam njegovu gorčinu!
5 Zato si pogledao, Bože moj, na moju slabost u nošenju teških tovara, moju nesposobnost da zadobijem pobedu nad onim koji namerava da protiv mene zarati, i moju osamljenost pred velikom brojnošću onoga koji mi je neprijatelj i leži čekajući na mene s nevoljom o kojoj nisam mislio.
6 I krenuo si odmah da mi pomogneš i Svojom snagom si osnažio moja leđa! Potom, otupio za mene njegov mač, i učinio ga, nakon silnog mnoštva, osamljenim, uzdigao me nad njim i okrenuo mu nazad ono što je uperio napred. Tako si ga vratio, srdžbe njegove nesmirene, goruće žeđi njegove neugašene! Grizući svoje prste, okrenuo se u beg, budući da mu čete ne behu ni od kakve koristi.
7 Mnogi me tiranin tlači svojim lukavstvima, postavi mi mrežu svojih zamki, odredi iznad mene nadgledanje svog pogleda, i leže u zasedi za mene, ležanjem grabljivaca radi svog plena, čekajući da iznenadi svoju žrtvu, dok mi pokazuje osmeh ulizice i u mene gleda silinom besa!
8 Tako, kad vide, Bože moj – blagosloven si Ti i visoko uzvišen – pokvarenost njegovih skrivenih misli i ružnoću onoga što je skrivao, strmoglavio si ga u njegovu zamku i bacio u jamu koju je sam iskopao. Tako, oboren je, nakon njegove drskosti, omčama vlastite zamke, u koju će, mislio je, mene da uhvati; i ono što se spusti na njegovo dvorište – da nije bilo milosti Tvoje – bilo je blizu da se na mene spusti.
9 Mnogi je zavidnik u svojoj patnji mene gušio, ljutio se na mene u svom besu, sekao me oštricom svog jezika, pokazao zlobu prema meni optužujući me za svoje propuste, moj dobri ugled učinio metom svojih strela, ometao me svojim stalnim nedostacima, prema meni pokazao pakost svojim lukavstvima, i svojim varkama okomio se na mene!
10 Zato zovem Te, Bože moj, tražeći pomoć od Tebe, uzdajući se u brzinu Tvoga odziva, znajući da onaj koji traži utočište u senci Tvoga krila neće biti neugošćen, a onaj koji traži zaštitu u tvrđavi Tvoje pobede neće biti uplašen. Tako, zaštitio si me protiv njegove žestine Svojom moći.
11 Kako je mnogo oblaka mrskosti koje rastera od mene, oblaka blagodati koje izli na mene, potoka milosti kojima dopusti da poteku, blagostanja u koje me odenu, pogleda nezgoda koje zaslepi i ogrtača patnji koje otkloni!
12 Koliko je mnogo mišljenja dobrih koje si potvrdio, oskudica koje si uklonio, padova koje si podigao, i beda koje si preinačio!
13 Sve to jest blagodat i milost od Tebe, i u svemu tome bejah zauzet delima nepokoravanja Tebi. Prestup moj nije Te sprečio u upotpunjenju dobročinstva Tvog, niti sam zaustavljen u počinjenju dela kojima nisi zadovoljan. Nisi pitan za ono što činiš![1]
14 Od Tebe je moljeno i dao si. Od Tebe nije moljeno, a počeo si. Iz obilja Tvog je zahtevano, a nisi škrtario. Odbio si, Gospodaru moj, sve osim dobročinstva, dobrote, milosti, i naklonosti, a ja sam odbio sve osim uranjanja u ono što si učinio nedopuštenim, prelaženja Tvojih granica, i nemarenja za Tvoju pretnju! Zato, zahvala je Tvoja, Bože moj, od Moćnog Koji nije savladan, i Posednika strpljivog čekanja Koji ne žuri!
15 Ovo je stanje onog koji priznaje obilnost blagodati, uzvraća im nedostacima, i svedoči o svojoj nemarnosti.
16 Bože, zato tražim bliskost Tebi uzvišenim položajem Muhammedovim i blistavim stepenim Alijevim,[2] i obraćam Ti se preko njih, tako da mi daš utočište od zla tog i tog,[3] jer to Te neće ograničiti u Tvom obilju, niti uznemiriti u Tvojoj moći, a Moćan si nad svim![4]
17 Zato, daj mi, Bože moj, Svojom milošću i Svojim trajućim darivanjem uspeha, to što ću uzeti kao lestvicu kojom ću se uspeti Tvom zadovoljstvu i biti siguran od kazne Tvoje, O Najmilostiviji od milostivih!