فَأَرَادَ قَوْمُنَا قَتْلَ نَبِيِّنَا وَاجْتِيَاحَ أَصْلِنَا، وَهَمُّوا بِنَا الْهُمُومَ، وَفَعَلُوا بِنَا الْأَفَاعِيلَ، وَمَنَعُونَا الْعَذْبَ، وَأَحْلَسُونَا الْخَوْفَ، وَاضْطَرُّونَا إِلَى جَبَلٍ وَعْرٍ، وَأَوْقَدُوا لَنَا نَارَ الْحَرْبِ، فَعَزَمَ اللهُ لَنَا عَلَى الذَّبِّ عَنْ حَوْزَتِهِ، وَالرَّمْيِ مِنْ وَرَاءِ حُرْمَتِهِ، مُؤْمِنُنَا يَبْغِي بِذَلِكَ الْأَجْرَ، وَكَافِرُنَا يُحَامِي عَنِ الْأَصْلِ، وَمَنْ أَسْلَمَ مِنْ قُرَيْشٍ خِلْوٌ مِمَّا نَحْنُ فِيهِ، بِحِلْفٍ يَمْنَعُهُ، أَوْ عَشِيرَةٍ تَقُومُ دُونَهُ، فَهُوَ مِنَ الْقَتْلِ بِمَكَانِ أَمْنٍ، وَكَانَ رَسُولُ اللهِ، صَلَّى اللهُ عَلَيهِ وَآلِهِ، إِذَا احْمَرَّ الْبَأْسُ وَأَحْجَمَ النَّاسُ قَدَّمَ أَهْلَ بَيْتِهِ، فَوَقَى بِهِمْ أَصْحَابَهُ حَرَّ السُّيُوفِ وَالْأَسِنَّةِ، فَقُتِلَ عُبَيْدَةُ بْنُ الْحَارِثِ يَوْمَ بَدْرٍ، وَقُتِلَ حَمْزَةُ يَوْمَ أُحُدٍ، وَقُتِلَ جَعْفَرٌ يَوْمَ مُؤْتَةَ، وَأَرَادَ مَنْ لَوْ شِئْتُ ذَكَرْتُ اسْمَهُ مِثْلَ الَّذِي أَرَادُوا مِنَ الشَّهَادَةِ، وَلَكِنَّ آجَالَهُمْ عُجِّلَتْ، وَمَنِيَّتَهُ أُجِّلَتْ، فَيَا عَجَبًا لِلدَّهْرِ إِذْ صِرْتُ يُقْرَنُ بِي مَنْ لَمْ يَسْعَ بِقَدَمِي، وَلَمْ تَكُنْ لَهُ كَسَابِقَتِي، الَّتِي لَا يُدْلِي أَحَدٌ بِمِثْلِهَا، إِلَّا أَنْ يَدَّعِيَ مُدَّعٍ مَا لَا أَعْرِفُهُ، وَلَا أَظُنُّ اللهَ يَعْرِفُهُ، وَالْحَمْدُ لِلهِ عَلَى كُلِّ حَالٍ، وَأَمَّا مَا سَأَلْتَ مِنْ دَفْعِ قَتَلَةِ عُثْمَانَ إِلَيْكَ، فَإِنِّي نَظَرْتُ فِي هَذَا الْأَمْرِ فَلَمْ أَرَهُ يَسَعُنِي دَفْعُهُمْ إِلَيْكَ وَلَا إِلَى غَيْرِكَ، وَلَعَمْرِي، لَئِنْ لَمْ تَنْزِعْ عَنْ غَيِّكَ وَشِقَاقِكَ لَتَعْرِفَنَّهُمْ عَنْ قَلِيلٍ يَطْلُبُونَكَ، لَا يُكَلِّفُونَكَ طَلَبَهُمْ فِي بَرٍّ وَلَا بَحْرٍ وَلَا جَبَلٍ وَلَا سَهْلٍ، إِلَّا أَنَّهُ طَلَبٌ يَسُوءُكَ وِجْدَانُهُ، وَزَوْرٌ لَا يَسُرُّكَ لُقْيَانُهُ، وَالسَّلَامُ لِأَهْلِهِ
Neki ljudi među nama hteli su ubiti Verovesnika našeg i uništiti koren naš. Oni su nam stvorili brige, postupali s nama surovo, uskraćivali nam olakšice životne, izlagali nas strahu, prisilili nas da osiguramo sebi utočište na brdu nepristupačnom, te zapalili vatru rata protiv nas. Onda nam je Bog podario odlučnost da štitimo šerijat Njegov i branimo svetinje Njegove. Vernici naši očekuju nagradu za to, dok su nevernici među nama branili srodstvo krvno. Oni koji su prihvatili islam među Kurejšijama bili su daleko od nevolja u kojima smo mi bili, s obzirom na jamstvo da budu štićeni ili veze rodbinske koje su im pomoć osiguravale. Oni su tako bili zaštićeni od ubijanja. Postupak Poslanika Božijeg, mir i blagoslovi Božiji neka su nad njim i porodicom njegovom, bejaše takav da bi on, kad bi borba postajala žestoka, a ljudi počeli gubiti tlo, slao napred članove porodice svoje, te preko njih štitio drugove svoje od napada sablji i kopalja. Na taj način poginuo je Ubejda ibn Haris u Bici na Bedru, Hamza u Bici na Uhudu, a Džafer u Bici na Mu'ti. I još jedna osoba, koju bih mogao da imenujem da hoću, priželjkivala je smrt mučeničku kao i oni. Ali smrt njihova je ubrzana, dok je smrt njegova odgođena. Čudno li je kako se za mene veže onaj čije nastojanje nije bilo nikada kao moje i koji nema zasluge poput mene; toj zasluzi niko sličnu ne navodi, osim ako neko tvrdi ono što ja ne znam i za što držim da to nije poznato ni Bogu. Zahvalnost svakako uvek pripada samo Bogu! U vezi sa zahtevom tvojim da ti predam ubice Osmanove, razmislio sam o tome, pa smatram da ih ne mogu izručiti tebi ili bilo kome drugom. Života mi, da se ne prepuštaš pogrešnim putevima svojim i delima raskolničkim, sigurno bi ih znao. Oni bi te ubrzo potražili i ne bi ti zadavali muku da ih tražiš po zemlji, moru, u planinama ili ravnici. Ali, to bi traganje bilo bolno za tebe, a poseta njihova ne bi ti pružila sreću. Selam onima koji ga zaslužuju!
