Spominjanje potomstva Poslanika, s.a.v.a.

57

[1] Muslimani veruju da će se Poslanik s.a.v.a. na sudnjem danu moći da posreduje za vernike (vidi napomenu 157) , dok šijska tradicija dodaje da će to pravo imati i imami a.s. iz njegove porodice (Ehlul-bejt).Videti poglavlje Madžlisijevog dela Behar al-anvar o posredovanju i položaju Poslanika i njegovog Ehlul-bejta na sudnjem danu (VII, 326-40). Među relevantnim izrekama koje se nalaze i u šitskim i sunitskim izvorima je Alijeva, a.s.: „U (rajskom) vrtu postoje dva bisera (koja se nalaze) unutar (Božijeg) Prestola, od kojih je jedan beo, a drugi žut. U svakom je 70.000 odaja čije kapije i pehari potiču iz istog korena. Beli je posredovanje koji pripada Muhamedu i njegovom Ehlul-bejtu, dok žuti pripada Ibrahimu i njegovom potomstvu”. (Komentar 5:35: Tabarsi, Madžma’ al-bajan; Mejbudi, Kašf al-asrar). U svome delu “Avsat” Taberani prenosi od Hasana ibn Alija ibn Abi Taliba, a.s. da je Božiji poslanik, s.a.v.a. Bog blagoslovio njega i njegovo potomstvo, rekao: “Gajite ljubav i poštovanje prema nama Ehlul-bejtu; onaj koji na sudnjem danu stane ispred Boga s ljubavlju prema nama, on će ući u raj s našim zauzimanjem (šefa’at) kod Boga; kunem se Bogom, da čovek nema koristi od svog dobrog dela dok ne prizna naše pravo (položaj).” (Madžmau el-zavaid, el-Hajsamija 9:172)

[2] Profesor Korben u svom poznatom delu „Historija islamske filozofije“ (Veselin Masleša, Sarajevo, 1977. godina), piše da su imami bili “Čuvari knjige” (qayyim al-Qur'ān), to jest oni koji objašnjavaju i prenose svojim učenicima skriveni smisao Objava. Budući da je ciklus verovesništva završen, a Muhamed, Bog blagoslovio njega i potomstvo njegovo, je bio “Pečat proroka” (hātim al-anbiyā), poslednji od onih koji su, pre njega (Adam, Noje, Abraham, Mojsije, Isus), doneli novi verozakon (šarī‘a) ljudskom rodu. Međutim, završetak verovesništva (nubuwwa) označava početak novog ciklusa, ciklusa walāya-ta ili imamata. Drugim rečima, verovesništvo se nužno dopunjuje imamatom, čiji je najdirektniji izraz walāya. Reč je o izrazu za koji se ne može samo jednom rečju izraziti sve ono što označava, a koji se često pojavljuje, već od početka, u učenjima samih imama. U našim tekstovima najčešće se ponavlja: »Walāya je ezoteričko verovesništva (bātin an nubuwwa)». U stvari, reč znači «prijateljstvo, zaštita». Awliyā Allāh su „prijatelji Božji“ i „Božji miljenici“, dok u užem smislu, to su proroci i imami, kao elita ljudskog roda kojoj božansko nadahnuće objavljuje božanske tajne. „Prijateljstvo“ koje im Bog udeljuje kao milost čini ih duhovnim vodičima ljudskog roda. Svaki od njihovih sledbenika kojeg oni vode, uzvraćajući im vlastitom prijateljskom odanošću stiče svest o sebi i učestvuje u njihovom walāyatu. Ideja wālayata, dakle, bitno sugeriše inicijacijsko upravljanje imama, koji uvodi u tajne učenja, ona obuhvata, na obe strane, ideju spoznaje (ma'rifa) i ideju ljubavi (mahabba), spoznaju koja je njom samom spasonosna spoznaja.

U knjizi Ikmalu-din, u hadisu koji Džabir Džu'fi prenosi od Džabira ibn Abdulaha Ensarija stoji da je rekao Poslaniku s.a.v.a: “O Božiji Poslaniče, mi smo spoznali Boga i Njegovog verovesnika, ali ko su ulu–l–amr, oni kojima je pokoravanje Bog učinio jednakim pokoravanju tebi?” Onda je Poslanik s.a.v.a. rekao: “O Džabire, oni su moji naslednici i vođe muslimana nakon mene, prvi od njih je Ali ibn Abu Talib, onda imam Hasan, onda imam Husein, onda Ali ibn Husein, onda Muhamed ibn Ali – poznat u Tevratu kao Bakir, kojeg ćeš videti, O Džabire! Kada ga vidiš prenesi mu moje selame. Nakon njega Sadik Džafer ibn Muhamed, nakon njega Musa ibn Džafer, onda Ali ibn Musa, onda Muhamed ibn Ali, onda Ali ibn Muhamed, onda Hasan ibn Ali i nakon njega je moj imenjak, čiji je nadimak isti kao i moj, Božiji dokaz na Zemlji i podsetnik Njegovim robovima, sin Hasana ibn Alija. On je ličnost čijim rukama će Bog pokoriti istoke i zapade, i koji će biti skriven od svojih sledbenika i prijatelja toliko dugo da neće istrajati u verovanju u njegov imamet, osim onih čije srce je Bog iskušao verom.” Onda sam upitao: “O Božiji poslaniče, hoće li njegovi sledbenici imati koristi od njega tokom njegove skrivenosti?” Poslanik, s.a.v.a., je odgovorio: “Da, tako mi Onoga Koji me poslao s poslanstvom, oni će tokom njegove skrivenosti biti osvetljeni njegovom svetlošću i koristiće se njegovim vilajetom, kao što ljudi imaju koristi od Sunca kada ga prekriju oblaci.” (Ikmalu–ddin, sv. 1, str. 253.)

[3] Imam Ahmed, Tirmizi, Nesai i el-Hakim, preneli su od el-Mutalib ibn Rebia da se Božiji poslanik s.a.v.a. obratio Ehlul-bejtu a.s. rečima: “Kunem se Bogom, da vera neće ući u srce muslimana sve dok vas ne zavole, radi Boga i radi mene.”

[4] Kur’an, 3:26.