Imam Husejn u Kur'anu

 

Imam Husejn u Kur'anu

A čovjeku smo oporučili da dobročinstvo čini roditeljima. Majka ga njegova tegobno nosi i tegobno rađa!

A njegovo nošenje i njegovo dojenje trideset mjeseci traje.

Pa kad zrelost svoju dostigne

i četrdeset godina dostigne,

on rekne: “Gospodaru moj, dopusti meni

da Ti zahvalim na Tvojoj blagodati, koju si darovao meni

i roditeljima mojim,

i da dobro radim pomozi mi, s kojim si zadovoljan Ti,

i potomstvo moje Ti učini dobrim!

Ja se Tebi, doista, kajem, i ja sam predan Tebi!”

 

Možda je jedan od najljepših i najuzvišenijih ajeta u Kur'anu koji govore o Imamu Husejnu upravo ovaj ajet.

Imam Sadik u Kafiju i mnogi drugi vrlo zanimljivo tumače ovaj ajet u prenesenom značenju. Nuru sekelejn, tefsir Ajjaši, Ebu-l-Futuh, Kaššaf… i većina sunijskih mufesira su prenijeli da je Džibril došao Božijem poslaniku i rekao:

„O Božiji poslaniče, Bog želi da tvojoj kćerki pokloni sina, ali će on na vrlo težak i mučan način postati šehid. Da li si spreman da to prihvatiš? U svijetu zarra, tj. praiskonu su sklopljni svi ugovori vezani za taj događaj. Ostalo je samo da se potvrdi u svijetu stvaranja.“

 Poslanik je upitao:

„Kakve potrebe ima za njegovim šehadetom?“ Džibril se uzdigao na nebo i ponovo se vratio rekavši:
„Uzvišeni ti je poslao selam i poručio da prihvatiš to da Zehrin sin postigne taj stepen šehadeta.“

Poslanik je ponovo upitao za razlog.

Džibril se ponovo uzdigao do Gospodara i nakon što se vratio rekao je:

„Mi ćemo u zamjenu za šehadet najveći dar stvaranja, a to je imamet, postaviti u porod tog tvoga potomka.“

Poslanik je plakao i prihvatio. Potom je otišao kod hazreti Fatime i rekao:

„Fatima dušo, došao mi je Džibril i rekao mi je da će ti Bog podariti potomka kojeg će ljudi ubiti između dvije rijeke. Svu njegovu čeljad će porobiti, a on će postati najveći šehid na svijetu.“

Hazreti Zehra je zaplakala i upitala:

„Kakve potrebe ima za takvim sinom?“

Poslanik je odgovorio:

„Bog je položio imamet u njegovo potomstvo, i više od toga. Ako ne prihvatiš šefa'at će na Sudnjem danu doći u pitanje.“

Hazreti Zehra je prihvatila.

Pogledajte sad smisao ovih ajeta u svjetlu ove predaje.

A čovjeku smo oporučili da dobročinstvo čini roditeljima.

Mi smo Imamu Husejnu oporučili da dobročinstvo čini roditeljima.

Kako?

Njegova ga je majka sa teškoćom nosila. Od onog momenta kada ga je zanijela znala je kakva ga sudbina čeka. Božiji poslanik joj je došao i upitao je:

„Zehra draga, zašto plačeš?“

Ona mu je odgovorila:

„Ovo dijete koje nosim u stomaku razgovara sa mnom i ponekad mi kaže:

Ja sam garib (usamljen). Ponekad: Ja sam mazlum (obespravljen). Ali babo, ponekad kaže nešto što mi izjede moje džigarice. Kaže: ja sam žedan.“

Božiji poslanik je plakao.

 i tegobno ga rađa!

A njegovo nošenje i njegovo dojenje trideset mjeseci traje.

Najkraći period trudnoće i dojenja su imale majka Imama Husejna i majka hazreti Jahje.

Ovaj kratki period je protekao teško.

Potom Imam Husejn, a.s. kaže:

 “Gospodaru moj, dopusti meni da Ti zahvalim na Tvojoj blagodati, koju si darovao meni

i roditeljima mojim…“

Pogledajte u dovi Arafe kako on nabraja blagodati i zahvaljuje se Gospodaru. Kako iskazuje poštovanje svojoj majci! Ali ovdje Kur'an kaže da se zahvaljuje Bogu zato što mu je podario najveću blagodat koju je podario njemu i roditeljima njegovim. Svako od nas može reći koja je to blagodat kojom su počašćeni njegovi roditelji, ali da li u stvorenom svijetu neko posjeduje blagodat veću od one koju su posjedovali Husejnovi roditelji? Da li neko posjeduje blagodat veću od vilajeta?

…da Ti zahvalim na blagodati koju si mi podario.

U suri Šura Allah kaže:

Reci ja ne tražim od vas nikakvu nagradu osim ljubavi prema mojim bližnjim.

Uzvišeni Gospodar je svu ljubav kreacije položio u srca Svojih prijatelja, a to je ljubav prema hazreti Zehri. Zato Imam Husejn zahvaljuje na najvećoj blagodati, a to je što su mu roditelji Ali i Zehra kojima je Bog ukazao najveću ljubav. Najveći kometatori Kur'ana kažu da je Bog najveću blagodat položio u Zehru, s.a. Nadalje Imam zahvaljuje Bogu i kaže:

i da uradim dobro djelo s kojim si Ti zadovoljan.

Znači, Bože ja sam prihvatio da radim ono što Ti želiš i zadovoljan sam da idem na pogubilište samo da si Ti zadovoljan sa mnom. Prihvatio sam zarobljeništvo moje djece. Prihvatio sam da mi moju Zejnebu porobe. Prihvatio sam gubitak Alija Ekbera i Alija Asgara.

i učini “dobrim” u potomcima mojim! 

Kur'an ovdje kaže: ovu dobrotu smo Mi postavili u Husejnovu lozu.

Da nije ove riječi „u“ (ar. fi), tj. da stoji:

I učini dobrim potomke moje

to bi značilo da svi Husejnovi potomci do sudnjeg dana nose polog imamet, ali kad kaže „u“ potomcima znači da se odnosi na one „najbolje“.

Ja se Tebi, doista, kajem, i ja sam predan Tebi!

Ja sam potčinjen i predan svim Tvojim naredbama. Ovaj uzvišeni položaj je svojstven Imamu Husejnu.