Besede Zapovednika vernika, a.s.

Beseda 190

Share

Beseda 190.

Hvaljenje Boga i izveštaj o svetu ovom

الْحَمْدُ للهِ الْفَاشِي فِي الْخَلْقِ حَمْدُهُ، وَالْغَالِبِ جُنْدُهُ، وَالْمُتَعَالِي جَدُّهُ، أَحْمَدُهُ عَلَى نِعَمِهِ التُّؤَامِ وَآلَائِهِ الْعِظَامِ، الَّذِي عَظُمَ حِلْمُهُ فَعَفَا، وَعَدَلَ فِي كُلِّ مَا قَضَى، وَعَلِمَ مَا يَمْضِي وَمَا مَضَى، مُبْتَدِعِ الْخَلَائِقِ بِعِلْمِهِ، وَمُنْشِئِهِمْ بِحُكْمِهِ، بِلَا اقْتِدَاءٍ وَلَا تَعْلِيمٍ، وَلَا احْتِذَاءٍ لِمِثَالِ صَانِعٍ حَكِيمٍ، وَلَا إِصَابَةِ خَطَإٍ، وَلَا حَضْرَةِ مَلَإٍ

Neka je hvala Bogu, Čija je hvala rasprostranjena među stvorovima, Čija je vojska ona koja pobeđuje i Čije je veličanstvo uzvišeno. Zahvaljujem Mu na neprestanim blagodatima Njegovim i velikim darovima Njegovim. Blagost Njegova uzvišena je. On oprašta i pravedan je u svemu što odlučuje. On zna ono što teče i što je već minulo. On stvorove sve proizvodi znanjem Svojim i izvodi mudrošću Svojom, bez oponašanja, bez poduke, ne sledeći uzor ijednog majstora mudrog, ne čineći greške i bez prisustva grupe bilo kakve.

Veliki Poslanik

وَأَشْهَدُ أَنَّ مُحَمَّدًا عَبْدُهُ وَرَسُولُهُ، ابْتَعَثَهُ وَالنَّاسُ يَضْرِبُونَ فِي غَمْرَةٍ، وَيَمُوجُونَ فِي حَيْرَةٍ، قَدْ قَادَتْهُمْ أَزِمَّةُ الْحَيْنِ، وَاسْتَغْلَقَتْ عَلَى أَفْئِدَتِهِمْ أَقْفَالُ الرَّيْنِ

Svedočim da je Muhamed, mir i blagoslovi Božiji neka su nad njim i nad potomstvom njegovim, rob Njegov i Poslanik Njegov, koga je On poslao kada su se ljudi nalazili u ponoru i kretali se u pometnji. Uzde propasti vodile su ih, a brave zlobe bile su pričvršćene na srcima njihovim.

Preporuka suzdrživosti od dunjaluke i bogobojaznosti

عِبَادَ اللهِ، أُوصِيكُمْ بِتَقْوَى اللهِ، فَإِنَّهَا حَقُّ اللهِ عَلَيْكُمْ، وَالْمُوجِبَةُ عَلَى اللهِ حَقَّكُمْ، وَأَنْ تَسْتَعِينُوا عَلَيْهَا بِاللهِ، وَتَسْتَعِينُوا بِهَا عَلَى اللهِ، فَإِنَّ التَّقْوَى فِي الْيَوْمِ الْحِرْزُ وَالْجُنَّةُ، وَفِي غَدٍ الطَّرِيقُ إِلَى الْجَنَّةِ، مَسْلَكُهَا وَاضِحٌ، وَسَالِكُهَا رَابِحٌ، وَمُسْتَوْدَعُهَا حَافِظٌ، لَمْ تَبْرَحْ عَارِضَةً نَفْسَهَا عَلَى الْأُمَمِ الْمَاضِينَ مِنْكُمْ وَالْغَابِرِينَ لِحَاجَتِهِمْ إِلَيْهَا غَدًا، إِذَا أَعَادَ اللهُ مَا أَبْدَى، وَأَخَذَ مَا أَعْطَى، وَسَأَلَ عَمَّا أَسْدَى، فَمَا أَقَلَّ مَنْ قَبِلَهَا وَحَمَلَهَا حَقَّ حَمْلِهَا، أُولَئِكَ الْأَقَلُّونَ عَدَداً، وَهُمْ أَهْلُ صِفَةِ اللهِ سُبْحَانَهُ إِذْ يَقُولُ: وَقَلِيلٌ مِنْ عِبادِيَ الشَّكُورُ، فَأَهْطِعُوا بِأَسْمَاعِكُمْ إِلَيْهَا، وَأَلِظُّوا بِجِدِّكُمْ عَلَيْهَا، وَاعْتَاضُوهَا مِنْ كُلِّ سَلَفٍ خَلَفًا، وَمِنْ كُلِّ مُخَالِفٍ مُوَافِقًا، أَيْقِظُوا بِهَا نَوْمَكُمْ، وَاقْطَعُوا بِهَا يَوْمَكُمْ، وَأَشْعِرُوهَا قُلُوبَكُمْ، وَارْحَضُوا بِهَا ذُنُوبَكُمْ، وَدَاوُوا بِهَا الْأَسْقَامَ، وَبَادِرُوا بِهَا الْحِمَامَ، وَاعْتَبِرُوا بِمَنْ أَضَاعَهَا، وَلَا يَعْتَبِرَنَّ بِكُمْ مَنْ أَطَاعَهَا، أَلَا فَصُونُوهَا وَتَصَوَّنُوا بِهَا، وَكُونُوا عَنِ الدُّنْيَا نُزَّاهًا، وَإِلَى الْآخِرَةِ وُلَّاهًا، وَلَا تَضَعُوا مَنْ رَفَعَتْهُ التَّقْوَى، وَلَا تَرْفَعُوا مَنْ رَفَعَتْهُ الدُّنْيَا، وَلَا تَشِيمُوا بَارِقَهَا، وَلَا تَسْمَعُوا نَاطِقَهَا، وَلَا تُجِيبُوا نَاعِقَهَا، وَلَا تَسْتَضِيئُوا بِإِشْرَاقِهَا، وَلَا تُفْتَنُوا بِأَعْلَاقِهَا، فَإِنَّ بَرْقَهَا خَالِبٌ، وَنُطْقَهَا كَاذِبٌ، وَأَمْوَالَهَا مَحْرُوبَةٌ، وَأَعْلَاقَهَا مَسْلُوبَةٌ، أَلَا وَهِيَ الْمُتَصَدِّيَةُ الْعَنُونُ، وَالْجَامِحَةُ الْحَرُونُ، وَالْمَائِنَةُ الْخَئُونُ، وَالْجَحُودُ الْكَنُودُ، وَالْعَنُودُ الصَّدُودُ، وَالْحَيُودُ الْمَيُودُ، حَالُهَا انْتِقَالٌ، وَوَطْأَتُهَا زِلْزَالٌ، وَعِزُّهَا ذُلٌّ، وَجِدُّهَا هَزْلٌ، وَعُلْوُهَا سُفْلٌ، دَارُ حَرَبٍ وَسَلَبٍ وَنَهْبٍ وَعَطَبٍ، أَهْلُهَا عَلَى سَاقٍ وَسِيَاقٍ وَلَحَاقٍ وَفِرَاقٍ، قَدْ تَحَيَّرَتْ مَذَاهِبُهَا، وَأَعْجَزَتْ مَهَارِبُهَا، وَخَابَتْ مَطَالِبُهَا، فَأَسْلَمَتْهُمُ الْمَعَاقِلُ، وَلَفَظَتْهُمُ الْمَنَازِلُ، وَأَعْيَتْهُمُ الْمَحَاوِلُ، فَمِنْ نَاجٍ مَعْقُورٍ، وَلَحْمٍ مَجْزُورٍ، وَشِلْوٍ مَذْبُوحٍ، وَدَمٍ مَسْفُوحٍ، وَعَاضٍّ عَلَى يَدَيْهِ، وَصَافِقٍ بِكَفَّيْهِ، وَمُرْتَفِقٍ بِخَدَّيْهِ، وَزَارٍ عَلَى رَأْيِهِ، وَرَاجِعٍ عَنْ عَزْمِهِ، وَقَدْ أَدْبَرَتِ الْحِيلَةُ، وَأَقْبَلَتِ الْغِيلَةُ، وَلَاتَ حِينَ مَنَاصٍ، هَيْهَاتَ هَيْهَاتَ، قَدْ فَاتَ مَا فَاتَ، وَذَهَبَ مَا ذَهَبَ، وَمَضَتِ الدُّنْيَا لِحَالِ بَالِهَا، فَما بَكَتْ عَلَيْهِمُ السَّماءُ وَالْأَرْضُ، وَما كانُوا مُنْظَرِينَ

Oporučujem vam, o robovi Božiji, da istinski budete svesni Boga, jer to je pravo Božije nad vama. Time zadobijate pravo svoje kod Boga, pa za postizanje toga tražite pomoć Božiju da biste s tim išli u susret Bogu. Uistinu, svest o Bogu danas je zaštita i štit, a sutra, put u raj. Pravac njen je jasan. Onaj koji je sledi, dobitnik je; onaj kod koga je ona čuvana, čuvar je. Ona se neprestano pokazuje narodima koji su minuli i onima koji dolaze. Zato će im ona biti potrebna sutra kada Bog ponovo vrati ono što je prvi put stvorio, uzme ono što je dao i obračuna ono što je udelio. Kako li će biti malo onih koji su je prihvatili i primenjivali onako kako ju je trebalo primenjivati?! Biće ih malo po broju, i to su oni ljudi koje je Bog Uzvišeni opisao kada je rekao: „A malo je zahvalnih među robovima Mojim!“ (Kur'an, 34:13) Zato, požurite slušanjem svojim prema njoj i pojačajte napore svoje radi nje. Učinite je zamenom za svu prošlost svoju da bi zauzela mesto svoje kao naslednik, i učinite je pomagačem svojim protiv neprijatelja svakog. Pretvorite njome san svoj u budnost, i provedite dan svoj s njom. Učinite da je srca vaša osećaju. Njome sperite grehe svoje, njome lečite bolesti i njome preduhitrite smrt. Uzmite pouku od onoga koji je zanemaruje i ne dopustite nipošto da na vama uzima pouku onaj koji joj se potčinjava. Znajte dobro, morate je čuvati i sebe njome štititi. Držite se podalje od sveta ovoga i sa čežnjom se uputite svetu budućem. Ne smatrajte niskim onoga koga je uzdigla svest o Bogu i ne smatrajte visokim onoga koga je uzdigao svet ovaj. Ne gledajte na odeću blistavu sveta ovog. Ne slušajte onoga koji govori o njemu. Ne odazivajte se onome koji vas poziva njemu. Ne tražite svetlost iz blještavila njegovog i ne čeznite za skupocenostima njegovim, jer je sjaj njegov varljiv, govor njegov lažan, imetak njegov biće opljačkan, a dragocenosti njegove otete. Pripazite, svet ovaj mami, a onda odbija. Svojeglav je i odbija da ide dalje. Laže i izdaje. Poriče i ne zahvaljuje. Nabusit je i odbija. Privlači, ali izaziva stradanje. Njegova je ustaljenost promena, koračanje njegovo posrtanje, veličina njegova poniženje, ozbiljnost njegova izrugivanje, a visina njegova je niskost. On je mesto pljačkanja i grabeža, raspadanja i propadanja. Stanovnici njegovi su na nogama, u gonjenju, sustizanju i uzmicanju. Pravci njegovi zavode, izlazi njegovi su zbunjujući, a ciljevi njegovi zavrčavaju se razočaranjem. U skladu s tim, tvrđave ih izručuju, kuće ih isteruju, a lukavstva ih iscrpljuju. Neki od njih su poput kamile pripete za nogu, neki poput mesa stoke zaklane, neki poput udova odrezanih, neki poput krvi prosute, neki grizu ruke svoje, neki udaraju dlanovima svojim, neki su se zabrinuti nalaktili, neki proklinju misli svoje, a neki odustaju od odluke svoje. Ali, lukavstvo je okrenulo leđa, a prevara lice. Ali vreme je isteklo! Na žalost! Na žalost! Ono što je izgubljeno, izgubljeno je! A ono što je prošlo, prošlo je! Svet ovaj odlazi tokom svojim. Ni nebo ni zemlja nisu ih oplakivali, i nisu pošteđeni bili. (Kur'an, 44:29)
  • 30 Aprila, 2019

Možda će vas zanimati