Pismo 53

بِسمِ اللهِ الرَّحمنِ الرَّحيم
هذَا مَا أَمَرَ بِهِ عَبْدُ اللهِ عَلِيٌ أَميِرُالْمُؤْمِنِينَ، مَالِكَ بْنَ الْحَارِثِ الْأَشْتَرَ فِي عَهْدِهِ إِلَيْهِ، حِينَ وَلاَّهُ مِصْرَ: جِبْايَةَ خَرَاجِهَا، وَجِهَادَ عَدُوِّهَا، وَاسْتِصْلاَحَ أَهْلِهَا، وَعِمَارَةَ بِلاَدِهَا. أَمَرَهُ بِتَقْوَى اللهِ، وَإِيثَارِ طَاعَتِهِ، وَاتِّبَاعِ مَا أَمَرَ بِهِ فِي كِتَابِهِ: مِنْ فَرَائِضِهِ وَسُنَنِهِ، الَّتِي لاَ يَسْعَدُ أَحَدٌ إِلاَّ بِاتِّبَاعِهَا، وَلاَ يَشْقَى إِلاَّ مَعَ جُحُودِهَا وَإِضَاعَتِهَا، وَأَنْ يَنْصُرَ اللهَ سُبْحَانَهُ بَيَدِهِ وَقَلْبِهِ وَلِسَانِهِ، فَإِنَّهُ، جَلَّ اسْمُهُ، قَدْ تَكَفَّلَ بِنَصْرِ مَنْ نَصَرَهُ، وَإِعْزَازِ مَنْ أَعَزَّهُ. وَأَمَرَهُ أَنْ يَكْسِرَ نَفْسَهُ مِنْ الشَّهَوَاتِ، وَيَزَعَهَا عِنْدَ الْجَمَحَاتِ، فَإِنَّ النَّفْسَ أَمَّارَةٌ بِالسُّوءِ، إِلاَّ مَا رَحِمَ اللهُ. ثُمَّ اعْلَمْ يَا مَالكُ، أَنِّي قَدْ وَجَّهْتُكَ إِلَى بِلاَدٍ قَدْ جَرَتْ عَلَيْهَا دُوَلٌ قَبْلَكَ، مِنْ عَدْلٍ وَجَوْرٍ، وَأَنَّ النَّاسَ يَنْظُرُونَ مِنْ أُمُورِكَ فِى مِثْلِ مَا كُنْتَ تَنْظُرُ فِيهِ مِنْ أُم ُورِ الْوُلاَةِ قَبْلَكَ، وَيَقُولُونَ فِيكَ مَا كُنْتَ تَقُولُ فِيهِمْ، إِنَّمَا يُسْتَدَلُّ عَلَى الصَّالِحِينَ بِمَا يُجْرِي اللهُ لَهُمْ عَلَى أَلْسُنِ عِبَادِهِ. فَلْيَكُنْ أَحَبَّ الذَّخَائِرِ إِلَيْكَ ذَخِيرَةُ الْعَمَلِ الصَّالِحِ، فَامْلِكْ هَوَاكَ، وَشُحَّ بِنَفْسِكَ عَمَّا لاَ يَحِلُّلَكَ، فَإِنَّ الشُّحَّ بِالنَّفْسِ الْإِنْصَافُ مِنْهَا فَيَما أَحْبَبْتَ وَكَرِهْتَ. وَأَشْعِرْ قَلْبَكَ الرَّحْمَةَ لِلرَّعِيَّةِ، وَالْمَحَبَّةَ لَهُمْ، وَاللُّطْفَ بِهِمْ، وَلاَ تَكُونَنَّ عَلَيْهِمْ سَبُعًا ضَارِيًا تَغْتَنِمُ أَكْلَهُمْ، فَإِنَّهُمْ صِنْفَانِ: إِمَّا أَخٌ لَكَ فِي الدِّينِ، وَإمّا نَظِيرٌ لَكَ فِي الْخَلْقِ، يَفْرُطُ مِنْهُمُ الزَّلَلُ، وَتَعْرِضُ لَهُمُ الْعِلَلُ، يُؤْتَى عَلَى أَيْدِيهِمْ فِي الَعَمْدِ وَالْخَطَاءِ، فَأَعْطِهِمْ مِنْعَفْوِكَ وَصَفْحِكَ مِثْلَ الَّذِي تُحِبُّ أَنْ يُعْطِيَكَ اللهُ مِنْ عَفْوِهِ وَصَفْحِهِ، فَإِنَّكَ فَوْقَهُمْ، وَوَالِي الْأَمْرِ عَلَيْكَ فَوْقَكَ، وَاللهُ فَوْقَ مَنْ وَلاَّكَ! وَقَدِ اسْتَكْفَاكَ أَمْرَهُمْ، وَابْتَ لاَكَ بِهِمْ. وَلاَ تَنْصِبَنَّ نَفْسَكَ لِحَرْبِ اللهِ، فَإِنَّهْ لاَيَدَ لَكَ بِنِقْمَتِهِ، وَلاَ غِنَى بِكَ عَنْ عَفْوِهِ وَرَحْمَتِهِ. وَلاَ تَنْدَمَنَّ عَلَى عَفْوٍ، وَلاَ تَبْجَحَنَّ بِعُقُوبَة، وَلاَ تُسْرِعَنَّ إِلَى بَادِرَة وَجَدْتَ مِنْهَا مَنْدُوحَةً، وَلاَ تَقُولَنَّ: إِنِّي مُؤَمَّرٌ آمُرُ فَأُطَاعُ، فَإِنَّ ذلِكَ إِدْغَالٌ فِي الْقَلْبِ، وَمَنْهَكَةٌ لِلدِّينِ، وَتَقَرُّبٌ مِنَ الْغِيَرِ، وَإِذَا أَحْدَثَ لَكَ مَا أَنْتَ فِيهِ مِنْ سُلْطَانِكَ أُبَّهَةً أَوْ مَخِيلَةً، فَانْظُرْ إِلَى عِظَمِ مُلْكِ اللهِ فَوْقَكَ، وَقُدْرَتِهِ مَنْكَ عَلَى مَا لاَ تَقْدِرُ عَلَيْهِ مِنْ نَفْسِكَ، فَإِنَّ ذلِكَ يُطَامِنُ إِلَيْكَ مِنْ طِمَاحِكَ، وَيَكُفُّ عَنْكَ مِنْ غَرْبِكَ، يَفِيءُ إِلَيْكَ بِمَا عَزَبَ عَنْكَ مِنْ عَقْلِكَ! إِيَّاكَ وَمُسَامَاةَ اللهِ فِي عَظَمَتِهِ، وَالتَّشَبُّهَ بِهِ فِي جَبَرُوتِهِ، فَإِنَّ اللهَ يُذِلُّ كُلَّ جَبَّارٍ، وَيُهِينُ كُلَّ مُخْتَالٍ. أَنْصِفِ اللهَ وَأَنْصِفِ النَّاسَ مِنْ نَفْسِكَ، وَمِنْ خَاصَّةِ أَهْلِكَ، وَمَنْ لَكَ فِيهِ هَوىً مِنْ رَعِيَّتِكَ، فَإِنَّكَ إِلاَّ تَفْعَلْ تَظْلِمْ، وَمَنْ ظَلَمَ عِبَادَ اللهِ كَانَ اللهُ خَصْمَهُ دُونَ عِبَادِهِ، وَمَنْ خَاصَمَهُ اللهُ أَدْحَضَ  حُجَّتَهُ، وَكَانَ لِلَّهِ حَرْبًا حَتَّى يَنْزعَ وَيَتُوبَ. وَلَيْسَ شَيْءٌ أَدْعَى إِلَى تَغْيِيرِ نِعْمَةِ اللهِ وَتَعْجِيلِ نِقْمَتِهِ مِنْ إِقَامَةٍ عَلَى ظُلْمٍ، فَإِنَّ اللهَ سَميِعٌ دَعْوَةَ الْمَضْطَهَدِينَ، وَهُوَ لِلظَّالِمِينَ بِالْمِرْصَادِ. وَلْيَكُنْ أَحَبَّ الْأُمُورِ إِلَيْكَ أَوْسَطُهَا فِي الْحَقِّ، وَأَعَمُّهَا فِي الْعَدْلِ، وَأَجْمَعُهَا لِرِضَى الرَّعِيَّةِ، فَإِنَّ سُخْطَ الْعَامَّةِ يُجْحِفُ بِرِضَى الْخَاصَّةِ، وَإِنَّ سُخْطَ الْخَاصَّةِ يُغْتَفَرُ مَعَ رِضَى الْعَامَّةِ. وَلَيْسَ أَحَدٌ مِنَ الرَّعِيَّةِ، أَثْقَلَ عَلَى الْوَالِي مَؤُونَةً فِي الرَّخَاءِ، وَأَقَلَّ مَعُونَةً لَهُ فِي الْبَلاَءِ، وَأَكْرَهَ لِلْإِنْصَافِ، وَأَسْأَلَ بِالْإِلْحَافِ، وَأَقَلَّ شُكْرًا عِنْدَ الْإِعْطَاءِ، وَأَبْطَأَ عُذْرًا عِنْدَ الْمَنْعِ، وَأَضْعَفَ صَبْرًا عِنْدَ مُلِمَّاتِ الدَّهْرِ مِنْ أَهْلِ الْخَاصَّةِ. وَإِنَّمَا عَمُودُ الدِّينِ، وَجِمَاعُ الْمُسْلِمِينَ، وَالْعُدَّةُ لِلْأَعْدَاءِ، الْعَامَّةُ مِنَ الْأُمَّةِ، فَلْيَكُنْ صِغْوُكَ لَهُمْ، وَمَيْلُكَ مَعَهُمْ. وَلْيَكُنْ أَبْعَدَ رَعِيَّتِكَ مِنْكَ، وَأشْنَأَهُمْ عِنْدَكَ، أَطْلَبُهُمْ لِمَعَائِبِ النَّاسِ، فإنَّ في النَّاسِ عُيُوبًا، الْوَالِي أَحَقُّ مَنْ سَتَرَهَا، فَلاَ تَكْشِفَنَّ عَمَّا غَابَ عَنْكَ مِنْهَا، فَإنَّمَا عَلَيْكَ تَطْهِيرُ مَا ظَهَرَ لَكَ، وَاللهُ يَحْكُمُ عَلَى مَا غَابَ عَنْكَ، فَاسْتُرِ الْعَوْرَةَ مَا اسْتَطَعْتَ يَسْتُرِ اللهُ مِنْكَ ما تُحِبُّ سَتْرَهُ مِنْ رَعِيَّتِكَ. أَطْلِقْ عَنِ النَّاسِ عُقْدَةَ كُلِّ حِقْدٍ، وَاقْطَعْ عَنْكَ سَبَبَ كُلِّ وِتْرٍ، وَتَغَابَ عَنْ كُلِّ مَا لاَ يَضِحُ لَكَ، وَلاَ تَعْجَلَنَّ إِلَى تَصْدِيقِ سَاعٍ، فَإِنَّ السَّاعِيَ غَاشٌ، وَإِنْ تَشَبَّهَ بِالنَّاصِحِينَ. وَلاَ تُدْخِلَنَّ فِي مَشُورَتِكَ بَخِيلًا يَعْدِلُ بِكَ عَنِ الْفَضْلِ، وَيَعِدُكَ الْفَقْرَ، وَلاَ جَبَانًا يُضعِّفُكَ عَنِ الْأُمُورِ، وَلاَ حَرِيصًا يُزَيِّنُ لَكَ الشَّرَهَ بِالْجَوْرِ، فَإِنَّ الْبُخْلَ وَالْجُبْنَ وَالْحِرْصَ غَرَائِزُ شَتَّى يَجْمَعُهَا سُوءُ الظَّنِّ بِاللهِ. شَرُّ وُزَرَائِكَ مَنْ كَانَ لِلْأَشْرَارِ قَبْلَكَ وَزِيرًا، وَمَنْ شَرِكَهُمْ فِي الْآثَامِ، فَلاَ يَكُونَنَّ لَكَ بِطَانَةً، فَإِنَّهُمْ أَعْوَانُ الْأَثَمَةِ، وَإِخْوَانُ الظَّلَمَةِ، وَأَنْتَ وَاجِدٌ مِنْهُمْ خَيْرَ الْخَلَفِ مِمَّنْ لَهُ مِثْلُ آرَائِهِمْ وَنَفَاذِهِمْ، وَلَيْسَ عَلَيْهِ مِثْلُ آصَارِهِمْ وَأَوْزَارِهِمْ وَ آثَامِهِمْ، مِمَّنْ لَمْ يُعَاوِنْ ظَالِمًا عَلَى ظُلْمِهِ، وَلاَ آثِمًا عَلَى إِثْمِهِ: أُولئِكَ أَخَفُّ عَلَيْكَ مَؤُونَةً، وَأَحْسَنُ لَكَ مَعُونَةً، وَأَحْنَى عَلَيْكَ عَطْفًا، وَأَقَلُّ لِغَيْرِكَ إِلْفًا، فَاتَّخِذْ أُولئِكَ خَاصَّةً لِخَلَوَاتِكَ حَفَلاَتِكَ، ثُمَّ لْيَكُنْ آثَرُهُمْ عِنْدَكَ أَقْوَلَهُمْ بِمُرِّ الْحَقِّ لَكَ، وأَقَلَّهُمْ مُسَاعَدَةً فِيَما يَكُونُ مِنْكَ مِمَّا كَرِهَ اللهُ لِأَوْلِيَائِهِ، وَاقِعًا ذلِكَ مِنْ هَوَاكَ حَيْثُ وَقَعَ. وَالْصَقْ بِأَهْلِ الْوَرَعِ وَالصِّدْقِ، ثُمَّ رُضْهُمْ عَلَى أَلاَّ يُطْرُوكَ وَلاَ يُبَجِّحُوكَ بِبَاطِلٍ لَمْ تَفْعَلْهُ، فَإِنَّ كَثْرَةَ الْإِطْرَاءِ تُحْدِثُ الزَّهْوَ، وَتُدْنِي مِنَ الْعِزَّةِ. وَلاَ يَكُونَنَّ الْمُحْسِنُ وَالْمُسِيءُ عِنْدَكَ بِمَنْزِلَةٍ سَوَاءٍ، فَإِنَّ فِي ذلِكَ تَزْهِيدًا لِأَهْلِ الْإِحْسَانِ فِي الْإِحْسَانِ، تَدْرِيبًا لِأَهْلِ الْإِسَاءَةِ عَلَى الْإِسَاءَةِ، وَأَلْزِمْ كُلًا مِنْهُمْ مَا أَلْزَمَ نَفْسَهُ. وَاعْلَمْ أَنَّهُ لَيْسَ شَيْءٌ بِأَدْعَى إِلَى حُسْنِ ظَنِّ رَاعٍ بِرَعِيَّتِهِ مِنْ إحْسَانِهِ إِلَيْهِمْ، وَتَخْفِيفِهِ الْمَؤُونَاتِ عَلَيْهِمْ، وَتَرْكِ اسْتِكْرَاهِهِ إِيَّاهُمْ عَلَى مَا لَيْسَ لهُ قِبَلَهُمْ، فَلْيَكُنْ مِنْكَ فِي ذلِكَ أَمْرٌ يَجَتَمِعُ لَكَ بِهِ حُسْنُ الظَّنِّ بِرَعِيَّتِكَ، فَإِنَّ حُسْنَ الظَّنِّ يَقْطَعُ عَنْكَ نَصَبًا طَوِيلًا. وَإِنَّ أَحَقَّ مَنْ حَسُنَ ظَنُّكَ بِهِ لَمَنْ حَسُنَ بَلاَؤُكَ عِنْدَهُ، وَإِنَّ أَحَقَّ مَنْ سَاءَ ظَنُّكَ بِهِ لَمَنْ سَاءَ بَلاَؤُكَ عِنْدَهُ.
وَلاَ تَنْقُضْ سُنَّةً صَالِحَةً عَمِلَ بِهَا صُدُورُ هذِهِ الْأُمَّةِ، وَاجْتَمَعتْ بِهَا الْأُلْفَةُ، وَصَلَحَتْ عَلَيْهَا الرَّعِيَّةُ. وَلاَ تُحْدِثَنَّ سُنَّةً تَضُرُّ بِشَيءٍ مِنْ مَاضِي تِلْكَ السُّنَنِ، فَيَكُونَ الْأَجْرُ بِمَنْ سَنَّهَا، وَالْوِزْرُ عَلَيْكَ بِمَا نَقَضْتَ مِنْهَا. وَأَكْثِرْ مُدَارَسَةَ الَعُلَمَاءِ، وَمُنَاقَشَةَ الْحُكَمَاءِ، فِي تَثْبِيتِ مَا صَلَحَ عَلَيْهِ أَمْرُ بِلاَدِكَ، وَإِقَامَةِ مَا اسْتَقَامَ بِهِ النَّاسُ قَبْلَكَ. وَاعْلَمْ أَنَّ الرَّعِيَّةَ طَبَقَاتٌ لاَ يَصْلُحُ بَعْضُهَ ا إلاَّ بِبَعْضٍ، وَلاَ غِنَى بِبَعْضِهَا عَنْ بَعْضٍ: فَمِنْهَا جُنُودُ اللهِ، مِنْهَا كُتَّابُ الْعَامَّةِ وَالْخَاصَّةِ، وَمِنْهَا قُضَاةُ الْعَدْلِ، وَمِنهَا عُمَّالُ الْإِنْصَافِ وَالرِّفْقِ، وَمِنْهَا أَهْلُ الْجِزْيَةِ وَالْخَراجِ مِنْ أَهْلِ الذِّمَّةِ وَمُسْلِمَةِ النَّاسِ، وَمِنْهَا التُّجَّارُ وَأَهْلُ الصِّنَاعَاتِ، وَمِنهَا الطَّبَقَةُ السُّفْلَى مِنْ ذَوِي الْحَاجَةِ وَالْمَسْكَنَةِ، وَكُلٌّ قَدْ سَمَّى اللهُ سَهْمَهُ، وَوَضَعَ عَلَى حَدِّهِ وَفَرِيضَتِهً فِي كِتَابِهِ أَوْ سُنَّةِ نَبِيِّهِ ـ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَآلِهِ وَ سَلَّمَ ـ عَهْدًا مِنْهُ عِنْدَنَا مَحْفُوظًا.
فَالْجُنُودُ، بِإِذْنِ اللهِ، حُصُونُ الرَّعِيَّةِ، وَزَيْنُ الْوُلاَةِ، وعِزُّ الدِّينِ، وَسُبُلُ الْأَمْنِ، وَلَيْسَ تَقُومُ الرَّعِيَّةُ إِلاَّ بِهِمْ. ثُمَّ لاَ قِوَامَ لِلْجُنُودِ إِلاَّ بِمَا يُخْرِجُ اللهُ لَهُمْ مِنَ الْخَرَاجِ الَّذِي يَقْوَوْنَ بِهِ فِي جِهَادِ عَدُوِهِمْ، وَيَعْتَمِدُونَ عَلَيْهِ فِيَما يُصْلَحهُمْ، وَيَكُونُ مِنْ وَرَاءِ حَاجَتِهِمْ، ثُمَّ لاَ قِوَامَ لِهذَيْنِ الصِّنْفَيْنِ إِلاَّ بِالصِّنْفِ الثَّالِثِ مِنَ الْقُضَاةِ وَالْعُمَّالِ وَالْكُتَّابِ، لِمَا يُحْكِمُونَ مِنَ الْمَعَاقِدِ، وَيَجْمَعُونَ مِنْ الْمَنَافِعِ، وَيُؤْتَمَنُونَ عَلَيْهِ مِنْ خَوَاصِّ الْأُمُورِ وَعَوَامِّهَا. وَلاَ قِوَامَ لَهُمْ جَمِيعًا إِلاَّ بِالتُّجَّارِ وَذَوِي الصِّنَاعَاتِ، فِيَما يَجْتَمِعُونَ عَلَيْهِ مِنْ مَرَافِقِهِمْ، وَيُقِيمُونَهُ مِنْ أَسْوَاقِهِمْ، وَيَكْفُونَهُمْ مِنَ التَّرَفُّقِ بِأَيْدِيهِمْ ما لاَ يَبْلُغُهُ رِفْقُ غَيْرِهِمْ.
ثُمَّ الطَّبَقَةُ السُّفْلَى مِنْ أَهْلِ الْحَاجَةِ وَالْمَسْكَنَةِ الَّذِينَ يَحِقُّ رِفْدُهُمْ وَمَعُونَتُهُمْ. وَفِي اللهِ لِكُلٍّ سَعَةٌ، وَلِكُلٍّ عَلَى الْوَالِي حَقٌ بِقَدْرِ مَا يُصْلِحُهُ. وَلَيْسَ يَخْرُجُ الْوَالِي مِنْ حَقِيقَةِ مَا أَلْزَمَهُ اللهُ مِنْ ذلِكَ إِلاَّ بِالْإِهْتِمامِ وَالْإِسْتِعَانَةِ بِاللهِ، وَتَوْطِينِ نَفْسِهِ عَلَى لُزُومِ الْحَقِّ. وَالصَّبْرِ عَلَيْهِ فِيَما خَفَّ عَلَيْهِ أَوْ ثَقُلَ. فَوَلِّ مِنْ جُنُودِكَ أَنْصَحَهُمْ فِي نَفْسِكَ لِلَّهِ وَلِرَسُولِهِ وَلِإِمَامِكَ، وَأَنْقَاهُمْ جَيْبًا، وَأَفْضَلَهُمْ حِلْمًا مِمَّنْ يُبْطِىءُ عَنِالْغَضَبِ، وَيَسْتَرِيحُ إِلَى الْعُذْرِ، وَيَرْأَفُ بِالضُّعَفَاءِ، وَيَنْبُوعَلَى الْأَقْوِيَاءِ، وَمِمَّنْ لاَ يُثِيرُهُ الْعُنْفُ، وَلاَ يَقْعُدُ بِهِ الضَّعْفُ. ثُمَّ الْصَقْ بَذَوِي الْمُرُوءَاتِ وَالْأَحْسَابِ، وَأَهْلِ الْبُيُوتَاتِ الصَّالِحَةِ، وَالسَّوَابِقِ الْحَسَنَةِ، ثُمَّ أَهْلِ النَّجْدَةِ وَالشَّجَاعَةِ، وَالسَّخَاءِ وَالسَّماحَةِ، فَإِنَّهُمْ جِمَاعٌ مِنَ الْكَرَمِ، وَشُعَبٌ مِنَ الْعُرْفِ.
ثُمَّ تَفَقَّدْ مِنْ أُمُورِهِمْ مَا يَتَفَقَّدُهُ الْوَالِدَانِ مِنْ وَلَدِهِمَا، وَلاَ يَتَفَاقَمَنَّ فِي نَفْسِكَ شَيْءٌ قَوَّيْتَهُمْ بِهِ، وَلاَ تَحْقِرَنَّ لُطْفًا تَعَاهَدْتَهُمْ بِهِ وَإِنْ قَلَّ، فَإِنَّهُ دَاعِيَةٌ لَهُمْ إِلَى بَذْلِ النَّصِيحَةِ لَكَ، وَحُسْنِ الظَّنِّ بِكَ.
وَلاَ تَدَعْ تَفَقُّدَ لَطيِفِ أُمُورِهِمُ اتِّكَالًا عَلَى جَسِيمِهَا، فَإِنَّ لِلْيَسِيرِ مِنْ لُطْفِكَ مَوْضِعًا يَنْتَفِعُونَ بِهِ، وَلِلْجَسِيمِ مَوْقِعًا لاَ يَسْتَغْنُونَ عَنْهُ. وَلْيَكُنْ آثَرُ رُؤوسِ جُنْدِكَ عِنْدَكَ مَنْ وَاسَاهُمْ فِي مَعُونَتِهِ، وَأَفْضَلَ عَلَيْهِمْ مِنْ جِدَتِهِ بِمَا يَسَعُهُمْ يَسَعُ مَنْ وَرَاءَهُمْ مِنْ خُلُوفِ أَهْلِيهِمْ، حَتَّى يَكُونَ هَمُّهُمْ هَمًّا وَاحِدًا فِي جِهَادِ الْعَدُوِّ، فَإِنَّ عَطْفَكَ عَلَيْهِمْ يَعْطِفُ قُلُوبَهُمْ عَلَيْكَ. وَإِنَّ أَفْضَلَ قُرَّةِ عَيْنِ الْوُلاَةِ اسْتِقَامَةُ الْعَدْلِ فِي الْبِلاَدِ، وَظُهُورُ مَوَدَّةِ الرَّعِيَّةِ. وَإِنَّهُ لاَ تَظْهَرُ مَوَدَّتُهُمْ إِلاَّ بَسَلاَمَةِ صُدُورِهِمْ، وَلاَ تَصِحُّ نَصِيحَتُهُمْ إِلاّ بِحِيطَتِهِمْ عَلَى وُلاَةِ الْأُمُورِ، وَقِلَّةِ اسْتِثْقَالِ دُوَلِهِمْ، وَتَرْكِ اسْتِبْطَاءِ انْقِطَاعِ مُدَّتِهِمْ. فَافْسَحْ فِي آمَالِهِمْ، وَوَاصِلْ فِي حُسْنِالثَّنَاءِ عَلَيْهِمْ، وَتَعْدِيدِ مَا أَبْلى ذَوُوالْبَلاَءِ مِنْهُمْ، فَإِنَّ كَثْرَةَ الذِّكْرِ لِحُسْنِ أَفْعَالِهِمْ تَهُزُّ الشُّجَاعَ، وَتُحَرِّضُ النَّاكِلَ، إِنْ شَاءَ اللهُ. ثُمَّ اعْرِفْ لِكُلِّ امْرِىءٍ مِنْهُمْ مَا أَبْلى، وَلاَ تَضُمَّنَّ بَلاَءَ امْرِىءٍ إِلَى غَيْرِهِ، وَلاَ تُقَصِّرَنَّ بِهِ دُونَ غَايَةِ بَلاَئِهِ، وَلاَ يَدْعُوَنَّكَ شَرَفُ امْرِىءٍ إِلَى أَنْ تُعْظِمَ مِنْ بَلاَئِهِ مَا كَانَ صَغِيرًا، وَلاَضَعَةُ امْرِىءٍ إِلَى أَنْ تَسْتَصْغِرَ مِنْ بَلاَئِهِ مَاكَانَ عَظيِمًا. وَارْدُدْ إِلَى اللهِ وَرَسُولِهِ مَا يُضْلِعُكَ مِنَ الْخُطُوبِ، وَيَشْتَبِهُ عَلَيْكَ مِنَ الْأُمُورِ، فَقَدْ قَالَ اللهُ سبحانه لِقَوْم أَحَبَّ إِرْشَادَهُمْ: ﴿يَا أَيُّهَا الَّذِينَ آمَنُوا أَطِيعُوا اللهَ وَأَطِيعُوا الرَّسُولَ وَأُولِي الْأَمْرِ مِنْكُمْ فَإنْ تَنَازَعْتُمْ فِي شَيْءٍ فَرُدُّوهُ إِلَى اللهِ وَالرَّسُولِ﴾، فَالرَّدُّ إِلَى اللهِ: الْأَخْذُ بِمُحْكَمِ كِتَابِهِ، وَالرَّدُّ إِلَى الرَّسُولِ: الْأَخْذُ بِسُنَّتِهِ الْجَامِعةِ غَيْرِ الْمُفَرِّقَةِ. ثُمَّ اخْتَرْ لِلْحُكْمِ بَيْنَ النَّاسِ أَفْضَلَ رَعِيَّتِكَ فِي نَفْسِكَ، مِمَّنْ لاَ تَضِيقُ بِهِ الْأُمُورُ، وَلاَ تُمَحِّكُهُ الْخُصُومُ، وَلاَ يَتَمادَى فِي الزَّلَّةِ، وَلاَ يَحْصَرُ مِنَ الْفَيْءِ إِلَى الْحَقِّ إذَا عَرَفَهُ، وَلاَ تُشْرِفُ نَفْسُهُ عَلَى طَمَعٍ، وَلاَ يَكْتَفِي بِأَدْنَى فَهْمٍ دُونَ أَقصَاهُ، أَوْقَفَهُمْ فِي الشُّبُهَاتِ، وَآخَذَهُمْ بِالْحُجَجِ، وَأَقَلَّهُمْ تَبَرُّمًا بِمُرَاجَعَةِ الْخَصْمِ، وَأَصْبَرَهُمْ عَلَى تَكَشُّفِ الْأُمُورِ، وَأَصْرَمَهُمْ عِنْدَ اتِّضَاحِ الْحُكْمِ، مِمَّنْ لاَ يَزْدَهِيهِ إطْرَاءٌ، وَلاَ يَسْتَمِيلُهُ إِغْرَاءٌ، أُولئِكَ قَلِيلٌ. ثُمَّ أَكْثِرْ تَعَاهُدَ قَضَائِهِ، وافْسَحْ لَهُ فِي الْبَذْلِ مَا يُزيِلُ عِلَّتَهُ، وَتَقِلُّ مَعَهُ حَاجَتُهُ إِلَى النَّاسِ، وَأَعْطِهِ مِنَ الْمَنْزِلَةِ لَدَيْكَ مَا لاَ يَطْمَعُ فِيهِ غَيْرُهُ مِنْ خَاصَّتِكَ، لِيَأْمَنَ بِذلَكَ اغْتِيَالَ الرِّجَالِ لَهُ عِنْدَكَ. فَانْظُرْ فِي ذلِكَ نَظَرًا بِلِيغًا، فَإِنَّ هذَا الدِّينَ قَدْ كَانَ أَسِيرًا فِي أَيْدِي الْأَشْرَارِ، يُعْمَلُ فِيهِ بِالْهَوَى، وَتُطْلَبُ بِهِ الدُّنْيَا. ثُمَّ انْظُرْ فِي أُمُورِ عُمَّالِكَ، فَاسْتَعْمِلْهُمُ اخْتِبَارًا، وَلاَ تُوَلِّهِمْ مُحَابَاةً وأَثَرَةً، فَإِنَّهُمَا جِمَاعٌ مِنْ شُعَبِ الْجَوْرِ وَالْخِيَانَةِ. وَتوَخَّ مِنْهُمْ أَهْلَ التَّجْرِبَةِ وَالْحَيَاءِ، مِنْ أَهْلِ الْبُيُوتَاتِ الصَّالِحَةِ، وَالْقَدَمِ فِي الْإِسْلاَمِ الْمُتَقَدِّمَةِ، فَإِنَّهُمْ أَكْرَمُ أَخْلاَقًا، وَأَصَحُّ أَعْرَاضًا، وَأَقَلُّ فِي الْمَطَامِعِ إِشْرَافًا، وَأَبْلَغُ فِي عَوَاقِبِ الْأُمُورِ نَظَرًا. ثُمَّ أَسْبِغْ عَلَيْهِمُ الْأَرْزَاقَ، فَإِنَّ ذلِكَ قُوَّةٌ لَهُمْ عَلَى اسْتِصْلاَحِ أَنْفُسِهِمْ، وَغِنىً لَهُمْ عَنْ تَنَاوُلِ مَا تَحْتَ أَيْدِيهِمْ، وَحُجَّةٌ عَلَيْهِمْ إِنْ خَالَفُوا أَمْرَكَ أَوْ ثَلَمُوا أَمَانَتَكَ، ثُمَّ تَفَقَّدْ أَعْمَالَهُمْ، وَابْعَثِ الْعُيُونَ مِنْ أَهْلِ الصِّدْقِ وَالوَفَاءِ عَلَيْهِمْ، فَإِنَّ تَعَاهُدَكَ فِي السِّرِّ لِأُمُورِهِمْ حَدْوَةٌ لَهُمْ عَلَى اسْتِعْمَالِ الْأَمَانَةِ، وَالرِّفْقِ بِالرَّعِيَّةِ. وَتَحَفَّظْ مِنَ الْأَعْوَانِ، فَإِنْ أَحَدٌ مِنْهُمْ بَسَطَ يَدَهُ إِلَى خِيَانَةٍ اجْتَمَعَتْ بِهَا عَلَيْهِ عِنْدَكَ أَخْبَارُ عُيُونِكَ، اكْتَفَيْتَ بِذلِكَ شَاهِدًا، فَبَسَطْتَ عَلَيْهِ الْعُقُوبَةَ فِي بَدَنِهِ، وَأَخَذْتَهُ بِمَا أَصَابَ مِنْ عَمَلِهِ، ثُمَّ نَصَبْتَهُ بِمَقَامِ الْمَذَلَّةِ، وَ وَسَمْتَهُ بِالْخِيانَةِ، وَقَلَّدْتَهُ عَارَ التُّهَمَةِ. وَتفَقَّدْ أَمْرَ الْخَرَاجِ بِمَا يُصْلِحُ أَهْلَهُ، فَإِنَّ فِي صلاَحِهِ وَصلاَحِهِمْ صَلاَحًا لِمَنْ سِوَاهُمْ، وَلاَ صَلاَحَ لِمَنْ سِوَاهُمْ إِلاَّ بِهِمْ، لِأَنَّ النَّاسَ كُلَّهُمْ عِيَالٌ عَلَى الْخَرَاجِ وَأَهْلِهِ. وَلْيَكُنْ نَظَرُكَ فِي عِمَارَةِ الْأَرْضِ أَبْلَغَ مِنْ نَظَرِكَ فِي اسْتِجْلاَبِ الْخَرَاجِ، لِأَنَّ ذلِكَ لاَ يُدْرَكُ إِلاَّ بَالْعِمَارَةِ، وَمَنْ طَلَبَ الْخَرَاجَ بِغَيْرِ عِمَارَة أَخْرَبَ الْبِلاَدَ، وَأَهْلَكَ الْعِبَادَ، وَلَمْ يَسْتَقِمْ أَمْرُهُ إِلاَّ قَلِيلًا. فَإِنْ شَكَوْا ثِقَلًا أَوْ عِلَّةً، أَوِ انْقِطَاعَ شِرْبٍ أَوْ بَالَّةٍ، أَوْ إِحَالَةَ أَرْضٍ اغْتَمَرَهَا غَرَقٌ، أَوْ أَجْحَفَ بِهَا عَطَشٌ، خَفَّفْتَ عَنْهُمْ بِما تَرْجُوأَنْ يصْلُحَ بِهِ أَمْرُهُمْ، وَلاَ يَثْقُلَنَّ عَلَيْكَ شَيْءٌ خَفَّفْتَ بِهِ الْمَؤُونَةَ عَنْهُمْ، فَإِنَّهُ ذُخْرٌ يَعُودُونَ بِهِ عَلَيْكَ فِي عِمَارَةِ بِلادِكَ، وَتَزْيِينِ وِلاَيَتِكَ، مَعَ اسْتِجْلاَبِكَ حُسْنَ ثَنَائِهِمْ، وَ تَبَجُّحِكَ بِاسْتِفَاضَةِ الْعَدْلِ فِيهِمْ، مُعْتَمِدًا فَضْلَ قُوَّتِهِمْ، بِمَا ذَخَرْتَ عِنْدَهُمْ مِنْ إِجْمَامِكَ لَهُمْ، وَالثِّقَةَ مِنْهُمْ بِمَا عَوَّدْتَهُمْ مِنْ عَدْلِكَ عَلَيْهِمْ وَ رِفْقِكَ بِهِمْ، فَرُبَّمَا حَدَثَ مِنَ الْأُمُورِ مَا إِذَا عَوَّلْتَ فِيهِ عَلَيْهِمْ مِنْ بَعْدُ احْتَمَلُوهُ طَيِّبَةً أَنْفُسُهُمْ بِهِ، فَإِنَّ الْعُمْرَانَ مُحْتَمِلٌ مَا حَمَّلْتَهُ، وَإِنَّمَا يُؤْتَى خَرَابُ الْأَرْضِ مِنْ إِعْوَازِ أَهْلِهَا، إِنَّمَا يُعْوِزُ أَهْلُهَا لِإِشْرَافِ أَنْفُسِ الْوُلاَةِ عَلَى الْجَمْعِ، وَسُوءِ ظَنِّهِمْ بِالْبَقَاءِ، وَقِلَّةِ انْتِفَاعِهِمْ بِالْعِبَرِ. ثُمَّ انْظُرْ فِي حَالِ كُتَّابِكَ، فَوَلِّ عَلَى أُمُورِكَ خَيْرَهُمْ، وَاخْصُصْ رَسَائِلَكَ الَّتِي تُدْخِلُ فِيهَا مَكَائِدَكَ وأَسْرَارَكَ بِأَجْمَعِهِمْ لِوُجُودِ صَالِحِ الْأَخْلاَقِ مِمَّنْ لاَ تُبْطِرُهُ الْكَرَامَةُ، فَيَجْتَرِىءَ بِهَا عَلَيْكَ فِي خِلاَف لَكَ بِحَضْرَةِ مَلاَءِ، وَلاَ تُقَصِّرُ بِهِ الْغَفْلَةُ عَنْ إِيرَادِ مُكَاتَبَاتِ عُمَّالِكَ عَلَيْكَ، وَإِصْدَارِ جَوَابَاتِهَا عَلَى الصَّوابِ عَنْكَ، وَفِيَما يَأْخُذُ لَكَ وَيُعْطِي مِنْكَ، وَلاَ يُضْعِفُ عَقْدًا اعْتَقَدَهُ لَكَ، وَلاَ يَعْجِزُ عَنْ إِطْلاَقِ مَا عُقِدَ عَلَيْكَ، وَلاَ يَجْهَلُ مَبْلَغَ قَدْرِ نَفسِهِ فِي الْأُمُورِ، فَإِنَّ الْجَاهِلَ بِقَدْرِ نَفْسِهِ يَكُونُ بَقَدْرِ غَيْرِهِ أَجْهَلَ. ثُمَّ لاَ يَكُنِ اخْتِيَارُكَ إِيَّاهُمْ عَلَى فِرَاسَتِكَ وَاسْتِنَامَتِكَ وَحُسْنِ الظَّنِّ مِنْكَ، فَإِنَّ الرِّجَالَ يَتَعَرَّفُونَ لِفِرَاسَاتِ الْوُلاَةِ بِتَصَنُّعِهِمْ وَحُسْنِ خِدْمَتِهِمْ، لَيْسَ وَرَاءَ ذلِكَ مِنَ النَّصِيحَةِ وَالْأَمَانَةِ شَيْءٌ، وَلكِنِ اخْتَبِرْهُمْ بِمَاوَلُوا لِلصَّالِحِينَ قَبْلَكَ، فَاعْمِدْ لِأَحْسَنِهِمْ كَانَ فِي الْعَامَّةِ أَثَرًا، وَأَعْرَفِهِمْ بِالْأَمَانَةِ وَجْهًا، فَإِنَّ ذلِكَ دَلِيلٌ عَلَى نَصِيحَتِكَ لِلَّهِ وَلِمَنْ وَلِّيتَ أَمْرَهُ. وَاجْعَلْ لِرَأْسِ كُلِّ أَمْرٍ مِنْ أُمُورِكَ رَأْسًا مِنْهُمْ، لاَ يَقْهَرُهُ كَبِيرُهَا، وَلاَ يَتَشَتَّتُ عَلَيْهِ كَثِيرُهَا، وَمَهْمَا كَانَ فِي كُتَّابِكَ مِنْ عَيْبٍ فَتَغَابَيْتَ عَنْه أُلْزِمْتَهُ. ثُمَّ اسْتَوْصِ بِالتُّجَّارِ وَذَوِي الصِّنَاعَاتِ، وَأَوْصِ بِهِمْ خَيْرًا: الْمُقِيمِ مِنْهُمْ، وَالْمُضْطَرِبِ بِمَالِهِ، وَالْمُتَرَفِّقِ بِبَدَنِهِ، فَإِنَّهُمْ مَوَادُّ الْمَنَافِعِ، وَأَسْبَابُ الْمَرَافِقِ، وَجُلاَّبُهَا مِنَ الْمَباعِدِ وَالْمَطَارِحِ، فِي بَرِّكَ وَبَحْرِكَ، وَسَهْلِكَ وَجَبَلِكَ، وَحَيْثُ لاَ يَلْتَئِمُ النَّاسُ لِمَوَاضِعِهَا، وَلاَ يَجْتَرِئُونَ عَلَيْهَا، فَإِنَّهُمْ سِلْمٌ لاَ تُخَافُ بَائِقَتُهُ، وَصُلْحٌ لاَ تُخْشَى غَائِلَتُهُ، وَتَفَقَّدْ أُمُورَهُمْ بِحَضْرَتِكَ وَفِي حَوَاشِي بِلاَدِكَ. وَاعْلَمْ ـ مَعَ ذلِكَ ـ أَنَّ فِي كَثِيٍر مِنْهُمْ ضِيقًا فَاحِشًا، وَشُحًّا  قَبِيحًا، وَاحْتِكَارًا لِلْمَنَافِعِ، وَتَحَكُّمًا فِي الْبِيَاعَاتِ، وَذلِكَ بَابُ مَضَرَّةٍ لِلْعَامَّةِ، وَعَيْبٌ عَلَى الْوُلاَةِ. فَامْنَعْ مِنَ الْإِحْتِكَارِ، فَإِنَّ رَسُولَ اللهِ، صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَآلِهِ، مَنَعَ مِنْهُ. وَلْيَكُنِ الْبَيْعُ بَيْعًا سَمْحًا: بِمَوَازِينِ عَدْلٍ، وَأَسْعَارٍ لاَ تُجْحِفُ بِالْفَرِيقَيْنِ مِنَ الْبَائِعِ وَالْمُبْتَاعِ، فَمَنْ قَارَفَ حُكْرَةً بَعْدَ نَهْيِكَ إِيَّاهُ فَنَكِّلْ بِهِ، وَعَاقِبْهُ فِي غَيْرِ إِسْرَافٍ. ثُمَّ اللهَ اللهَ فِي الطَّبَقَةِ السُّفْلَى مِنَ الَّذِينَ لاَ حِيلَةَ لَهُمْ وَالْمَسَاكِينَ وَالْمُحْتَاجِينَ وَأَهْلِ الْبُؤْسَى وَالزَّمْنَى، فإِنَّ فِي هذِهِ الطَّبَقَةِ قَانِعًا وَمُعْتَرًّا، وَاحْفَظْ للهِ مَا اسْتَحْفَظَكَ مِنْ حَقِّهِ فِيهِمْ، وَاجْعَلْ لَهُمْ قِسمًْا مِنْ بَيْتِ مَالِكَ، وَقِسمًا مِنْ غَلاَّتِ صَوَافِي الْإِسْلاَمِ فِي كُلِّ بَلَدٍ، فإِنَّ لِلْأَقْصَى مِنْهُمْ مِثْلَ الَّذِي لِلْأَدْنَى، وَكُلٌّ قَدِ اسْتُرْعِيتَ حَقَّهُ، فَلاَ يَشْغَلنَّكَ عَنْهُمْ بَطَرٌ، فَإِنَّكَ لاَ تُعْذَرُ بِتَضْيِيعِ التَّافِهَ  لِإِحْكَامِكَ الْكَثِيرَ الْمُهِمَّ. فَلاَ تُشْخِصْ هَمَّكَ عَنْهُمْ، وَلاَ تُصَعِّرْ خَدَّكَ لَهُمْ، وَتَفَقَّدْ أُمُورَ مَنْ لاَ يَصِلُ إِلَيْكَ مِنْهُمْ مِمَّنْ تَقْتَحِمُهُ الْعُيُونُ، وَتَحْقِرُهُ الرِّجَالُ، فَفَرِّغْ لِأُولئِكَ ثِقَتَكَ مِنْ أَهْلِ الْخَشْيَةِ وَالتَّوَاضُع، فَلْيَرْفَعْ إِلَيْكَ أُمُورَهُمْ، ثُمَّ اعْمَلْ فِيهِمْ بَالْإِعْذَارِ إِلَى اللهِ تَعَالَى يَوْمَ تَلْقَاهُ، فَإِنَّ هؤُلاَءِ مِنْ بَيْنِ الرَّعِيَّةِ أَحْوَجُ إِلَى الْإِنصَافِ مِنْ غَيْرِهِمْ، وَكُلٌّ فَأَعْذِرْ إِلَى اللهِ تَعَالَى فِي تَأْدِيَةِ حَقِّهِ إِلَيهِ. وَتَعَهَّد ْ أَهْلَ الْيُتْمِ وَذَوِي الرِّقَّةِ فِي السِّنِّ مِمَّنْ لاَحِيلَةَ لَهُ، وَلاَ يَنْصِبُ لِلْمَسْأَلَةِ نَفْسَهُ، وَذلِكَ عَلَى الْوُلاَةِ ثَقِيلٌ، وَالْحَقُّ كُلُّهُ ثَقِيلٌ، وَقَدْ يُخَفِّفُهُ اللهُ عَلَى أَقْوَامٍ طَلَبُوا الْعَاقِبَةَ فَصَبَرُوا أَنْفُسَهُمْ، وَوَثِقُوا بِصِدْقِ مَوْعُودِ اللهِ لَهُمْ. وَاجْعلْ لِذَوِي الْحَاجَاتِ مِنْكَ قِسْمًا تُفَرِّغُ لَهُمْ فِيهِ شَخْصَكَ، وَتَجْلِسُ لَهُمْ مَجْلِسًا عَامًّا، فَتَتَواضَعُ فِيهِ لِلَّهِ الَّذِي خَلَقَكَ، وَتُقعِدَ عَنْهُمْ جُنْدَكَ وَأَعْوَانَكَ مِنْ أَحْرَاسِكَ وَشُرَطِكَ حَتَّى يُكَلِّمَكَ مُتَكَلِّمُهُمْ غَيْرَ مُتَتَعْتِعٍ، فَإِنِّي سَمِعْتُ رَسُولَ اللهِ، صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَآلِهِ وَسَلَّمَ، يَقُولُ فِي غَيْرِ مَوْطِنٍ: لَنْ تُقَدَّسَ أُمَّةٌ لاَ يُؤْخَذُ لِلضَّعِيفِ فِيهَا حَقُّهُ مِنَ الْقَوِيِّ غَيْرَ مُتَتَعْتِعٍ”. ثُمَّ احْتَمِلِ الْخُرْقَ مِنْهُمْ وَالْعِيَّ، وَنَحِّ عَنْهُمُ الضِّيقَ وَالْأَنَفَ، يَبْسُطِ اللهُ عَلَيْكَ بَذلِكَ أَكْنَافَ رَحْمَتِهِ، وَيُوجِبُ لَكَ ثَوَابَ طَاعَتِهِ، وَأَعْطِ مَا أَعْطَيْتَ هَنِيئًا، وَامْنَعْ فِي إِجْمَالٍ وَإِعْذَارٍ، ثُمَّ أُمُورٌ مِنْ أُمُورِكَ لاَبُدَّ لَكَ مِنْ مُبَاشَرَتِهَا: مِنْهَا إِجَابَةُ عُمَّالِكَ بِمَا يَعْيَا عَنْهُ كُتَّابُكَ، وَمِنْهَا إِصْدَارُ حَاجَاتِ النَّاسِ يَوْمَ وَرُودِهَا عَلَيْكَ مِمَّا تَحْرَجُ بِهِ صُدُورُ أَعْوَانِكَ. وَأَمْضِ لِكُلِّ يَوْمٍ عَمَلَهُ، فإِنَّ لِكُلِّ يَوْمٍ مَا فِيهِ، وَاجْعَلْ لِنَفْسِكَ فِيَما بَيْنَكَ وَبَيْنَ اللهِ أَفْضَلَ تِلْكَ الْمَوَاقِيتِ، وَأَجْزَلَ تِلْكَ الْأَقْسَامِ، وَإِنْ كَانَتْ كُلُّهَا لِلَّهِ إِذَا صَلَحَتْ فيهَا النِّيَّةُ، وَسَلِمَتْ مِنْهَا الرَّعِيَّةُ. وَلْيَكُنْ فِي خَاصَّةِ مَا تُخْلِصُ لِلَّهِ بِهِ دِينَكَ: إِقَامَةُ فَرَائِضِهِ الَّتي هِيَ لَهُ خَاصَّةً، فَأَعْطِ اللهَ مِن بَدَنِكَ فِي لَيْلِكَ وَنَهَارِكَ، وَوَفِّ مَا تَقَرَّبْتَ بِهِ إِلَى اللهِ مِنْ ذلِكَ كَاملًا غَيْرَ مَثْلُومٍ وَلاَ مَنْقُوصٍ، بَالِغًا مِنْ بَدَنِكَ مَا بَلَغَ. وَإِذَا قُمْتَ فِي صَلاَتِكَ لِلنَّاسِ، فَلاَ تَكُونَنَّ مُنَفّرًِا وَلاَ مُضَيِّعًا، فَإِنَّ فِي النَّاسِ مَنْ بِهِ الْعِلَّةُ وَلَهُ الْحَاجَةُ. وَقَدْ سَأَلْتُ رَسُولَ اللهِ، صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَآلِهِ وَسَلَّمَ، حِينَ وَجَّهَنِي إِلَى الَيمنِ كَيْفَ أُصَلِّي بِهِمْ؟ فَقَالَ: “صَلِّ بِهِمْ كَصَلاَةِ أَضْعَفِهِمْ، وَكُنْ بِالْمُؤْمِنِينَ رَحِيمًا”. وَأَمَّا بَعْدَ، فَلاَ تُطَوِّلَنَّ احْتِجَابَكَ عَنْ رَعِيَّتِكَ، فَإِنَّ احْتِجَابَ الْوُلاَةِ عَنِ الرَّعِيَّةِ شُعْبَةٌ مِنَ الضِّيقِ، وَقِلَّةُ عِلْمٍ بِالْأُمُورِ، وَالْإِحْتِجَابُ مِنْهُمْ يَقْطَعُ عَنْهُمْ عِلْمَ مَا احْتَجَبُوا دوُنَهُ فَيَصْغُرُ عِندَهُمْ الْكَبِيرُ، وَيَعْظُمُ الصَّغِيرُ، وَيَقْبُحُ الْحَسَنُ، وَيَحْسُنُ الْقَبِيحُ، وَيُشَابُ الْحَقُّ بِالْبَاطِلِ. وَإِنَّمَا الْوَالِي بَشَرٌ لاَ يَعْرِفُ مَا تَوَارَى عَنْهُ النَّاسُ بِهِ مِنَ الْأُمُورِ، وَلَيْسَتْ عَلَى الْحَقِّ سِمَاتٌ تُعْرَفُ بِهَا ضُرُوبُ الصِّدْقِ مِنَ الْكَذِبِ، وَإِنَّمَا أَنْتَ أَحَدُ رَجُلَيْنِ: إِمَّا امْرُؤٌ سَخَتْ نَفْسُكَ بِالْبَذْلِ فِي الْحَقِّ، فَفِيمَ احْتِجَابُكَ مِنْ وَاجِبِ حَقٍّ تُعْطِيهِ، أَوْ فِعْلٍ كَرِيمٍ تُسْدِيهِ، أَوْمُبْتَلَىً بِالْمَنعِ، فَمَا أَسْرَعَ كَفَّ النَّاسِ عَنْ مَسْأَلَتِكَ إِذَا أَيِسُوا مِنْ بَذْلِكَ! مَعَ أَنَّ أَكْثَرَ حَاجَاتِ النَّاسِ إِلَيْكَ مِمَّا لاَ مَؤُونَةَ فِيهِ عَلَيْكَ، مِنْ شَكَاةِ مَظْلِمَةٍ، أَوْ طَلَبِ إِنْصَافٍ فِي مُعَامَلَةٍ.
ثُمَّ إِنَّ لِلْوَالِي خَاصَّةً وبِطَانَةً، فِيهِمُ اسْتِئْثَارٌ وَتَطَاوُلٌ، وَقِلَّةُ إِنْصَافٍ فِي مُعَامَلَةٍ، فَاحْسِمْ مَادَّةَ أُولئِكَ بِقَطْعِ أَسْبَابِ تِلْكَ الْأَحْوَالِ، وَلاَ تُقْطِعَنَّ لِأَحَد مِنْ حَاشِيتِكَ وَحَامَّتِكَ قَطِيعةً، وَلاَ يَطْمَعَنَّ مِنْكَ فِي اعْتِقَادِ عُقْدَةٍ، تَضُرُّ بِمَنْ يَلِيهَا مِنَ النَّاسِ، فِي شِرْبٍ أَوْ عَمَلٍ مُشْتَرَكٍ، يَحْمِلُونَ مَؤُونَتَهُ عَلَى غَيْرِهِمْ، فَيَكُونَ مَهْنَأُ ذلِكَ لَهُمْ دُونَكَ، وَعَيْبُهُ عَلَيْكَ فِي الدُّنْيَا وَالْآخِرَةِ. وَأَلْزِمِ الْحَقَّ مَنْ لَزِمَهُ مِنَ الْقَرِيبِ وَالْبَعِيدِ، وَكُنْ فِي ذلِكَ صَابِرًا مُحْتَسِبًا، وَاقِعًا ذلِكَ مِنْ قَرَابَتِكَ خَاصَّتِكَ حَيْثُ وَقَعَ، وَابْتَغِ عَاقِبَتَهُ بِمَا يَثْقُلُ عَلَيْكَ مِنْهُ، فَإِنَّ مَغَبَّةَ ذلِكَ مَحْمُودَةٌ. وَإِنْ ظَنَّتِ الرَّعِيَّةُ بِكَ حَيْفًا، فَأَصْحِرْ لَهُمْ بِعُذْرِكَ، وَاعْدِلْ  عَنكَ ظُنُونَهُمْ بِإِصْحَارِكَ، فَإِنَّ فِي ذلِكَ رِيَاضَةً مِنْكَ لِنَفْسِكَ، وَرِفْقًا بِرَعِيَّتِكَ، وَ إِعْذَارًا تَبْلُغُ فِيهِ حَاجَتَكَ مِنْ تَقْوِيمِهِمْ عَلَى الْحَقِّ. وَلاَ تَدْفَعَنَّ صُلْحًا دَعَاكَ إِلَيْهِ عَدُوُّ كَ لِلَّهِ فِيهِ رِضىً، فإِنَّ فِي الصُّلْحِ دَعَةً لِجُنُودِكَ، وَرَاحَةً مِنْ هُمُومِكَ، وأَمْنًا لِبِلاَدِكَ، وَلَكِنِ الْحَذَرَ كُلَّ الْحَذَرِ مِنْ عَدُوِّكِ بَعْدَ صُلْحِهِ، فَإِنَّ الْعَدُوَّ رُبَّمَا قَارَبَ لِيَتَغَفَّلَ، فَخُذْ بِالْحَزْمِ، وَاتَّهِمْ فِي ذلِكَ حُسْنَ الظَّنِّ. وَإِنْ عَقَدْتَ بَيْنَكَ وَبَيْنَ عَدُوّ لَكَ عُقْدَةً، أَوْ أَلْبَسْتَهُ مِنْكَ ذِمَّةً، فَحُطْ عَهْدَكَ بِالْوَفَاءِ، وَارْعَ ذِمَّتَكَ بِالْأَمَانَةِ، وَاجْعَلْ نَفْسَكَ جُنَّةً دُونَ مَا أَعْطَيْتَ، فَإِنَّهُ لَيْسَ مِنْ فَرَائِضِ اللهِ شَيْءٌ النَّاسُ أَشدُّ عَلَيْهِ اجْتِماعًا، مَعَ تَفْرِيقِ أَهْوَائِهِمْ، وَتَشْتِيتِ آرَائِهِمْ، مِنَ تَعْظيمِ الْوَفَاءِ بِالْعُهُودِ. وَقَدْ لَزِمَ ذلِكَ الْمُشْرِكُونَ فِيَما بَيْنَهُمْ دُونَ الْمُسْلِمِينَ لِمَا اسْتَوْبَلُوا مِنْ عَوَاقِبِ الْغَدْرِ، فَلاَ تَغْدِرَنَّ بِذِمَّتِكَ، وَلاَ تَخِيسَنَّ بَعَهْدِكَ، وَلاَ تَخْتِلَنَّ  عَدُوَّكَ، فَإِنَّهُ لاَ يَجْتَرِىءُ عَلَى اللهِ إِلاَّ جَاهِلٌ شَقِيٌّ. وَقَدْ جَعَلَ اللهُ عَهْدَهُ وَذِمَّتَهُ أَمْنًا أَفْضَاهُ بَيْنَ الْعِبَادِ بِرَحْمَتِهِ، وَحَرِيمًا يَسْكُنُونَ إِلَى مَنَعَتِهِ، يَسْتَفِيضُونَ إِلَى جِوَارِهِ، فَلاَ إِدْغَالَ، وَلاَ مُدَالَسَةَ، وَلاَ خِدَاعَ فِيهِ، وَلاَ تَعْقِدْ عَقْدًا تَجُوزُ فِيهِ الْعِلَلُ، وَلاَ تُعَوِّلَنَّ عَلَى لَحْنِ القَوْلٍ بَعْدَ التَّأْكِيدِ وَالتَّوْثِقَةِ، وَلاَ يَدْعُوَنَّكَ ضِيقُ أَمْرٍ لَزِمَكَ فِيهِ عَهْدُ اللهِ، إِلَى طَلَبِ انْفِسَاخِهِ بِغَيْرِ الْحَقِّ، فَإنَّ صَبْرَكَ عَلَى ضِيقِ أَمْرٍ  تَرْجُو انْفِرَاجَهُ وَفَضْلَ عَاقِبَتِهِ، خَيْرٌ مِنْ غَدْرٍ تَخَافُ تَبِعَتَهُ، وَأَنْ تُحِيطَ بِكَ مِنَ اللهِ فِيهِ طَلِبَةٌ، لاَتَسْتَقِيلُ فِيهَا دُنْيَاكَ وَلاَ آخِرَتَكَ. إِيَّاكَ وَالدَّمَاءَ وَسَفْكَهَا بِغَيْرِ حِلِّهَا، فَإِنَّهُ لَيْسَ شَيْءٌ أَدْعَى لِنِقْمَةٍ، وَلاَ أَعْظَمَ لِتَبِعَةٍ، وَلاَ أَحْرَى بِزَوَالِ نِعْمَةٍ، وَانْقِطَاعِ مُدَّةٍ، مِنْ سَفْكِ الدِّمَاءِ بِغَيْرِ حَقِّهَا. وَاللهُ سُبْحَانَهُ مُبْتَدِىءٌ بِالْحُكْمِ بَيْنَ الْعِبَادِ، فِيَما تَسَافَكُوا مِنَ الدِّمَاءِ يَوْمَ الْقِيَامةِ، فَلاَ تُقَوِّيَنَّ سُلْطَانَكَ بِسَفْكِ دَمٍ حَرَامٍ، فَإِنَّ ذلِكَ مِمَّا يُضْعِفُهُ وَيُوهِنُهُ، بَلْ يُزيِلُهُ وَيَنْقُلُهُ، وَلاَ عُذْرَ لَكَ عِنْدَ اللهِ وَلاَ عِنْدِي فِي قَتْلِ الْعَمدِ، لِأَنَّ فِيهِ قَوَدَ الْبَدَنِ، وَإِنِ ابْتُلِيتَ بِخَطَإٍ وَأَفْرَطَ عَلَيْكَ سَوْطُكَ أَوْ سَيْفُكَ أَوْ يَدُكَ بِعُقُوبَة، فَإِنَّ فِي الْوَكْزَةِ فَمَا فَوْقَهَا مَقْتَلَةً، فَلاَ تَطْمَحَنَّ بِكَ نَخْوَةُ سُلْطَانِكَ عَنْ أَنْ تُؤَدِّيَ إِلَى أَوْلِيَاءِ الْمَقْتُول حَقَّهُمْ. وَإِيَّاكَ وَالْإِعْجَابَ بِنَفْسِكَ، وَالثِّقَةَ بِمَا يُعْجِبُكَ مِنْهَا، وَحُبَّ الْإِطْرَاءِ، فَإِنَّ ذلِكَ مِنْ أَوْثَقِ فُرَصِ الشَّيْطَانِ فِي نَفْسِهِ، لِيَمْحَقَ مَا يَكُونُ مِنْ إِحْسَانِ الْمُحْسِنِينَ. وَإِيَّاكَ وَالْمَنَّ عَلَى رَعِيَّتِكَ بِإِحْسَانِكَ، أَوِ التَّزَيُّدَ فِيَما كَانَ مِنْ فِعْلِكَ، أَوْ أَنْ تَعِدَهُمْ فَتُتْبِعَ مَوْعِدَكَ بِخُلْفِكَ، فَإِنَّ الْمَنَّ يُبْطِلُ الْإِحْسَانَ، وَالتَّزَيُّدَ يَذْهَبُ بِنُورِ الْحَقِّ، وَالخُلْفَ يُوجِبُ الْمَقْتَ عِنْدَاللهِ وَالنَّاسِ، قَالَ اللهُ سبحانه: ﴿كَبُرَ مَقْتًا عِنْدَ اللهِ أَنْ تَقُولُوا مَا لاَ تَفْعَلُونَ﴾ وإيَّاكَ وَالْعَجَلَةَ بِالْأُمُورِ قَبْلَ أَوَانِهَا، أَوِ التَّسَاقُطَ فِيهَا عِنْدَ إِمْكَانِهَا، أَوِ الَّلجَاجَةَ فِيهَا إِذا تَنَكَّرَتْ، أَوِ الْوَهْنَ عَنْهَا إذَا اسْتَوْضَحَتْ، فَضَعْ كُلَّ أَمْرٍ مَوْضِعَهُ، وَأَوْقِعْ كُلَّ أَمَرٍ مَوْقِعَهُ. وَإيَّاكَ وَالْإِسْتِئْثَارَ بِمَا النَّاسُ فِيهِ أُسْوَةٌ، وَالتَّغَابِيَ عَمَّا تُعْنَى بِهِ مِمَّا قَدْ وَضَحَ لِلْعُيُونِ، فَإِنَّهُ مَأْخُوذٌ مِنْكَ لِغَيْرِكَ، وَعَمَّا قَلَيلٍ تَنْكَشِفُ عَنْكَ أَغْطِيَةُ الْأُمُورِ، وَيُنْتَصَفُ مِنْكَ لِلْمَظْلُومِ، امْلِكْ حَمِيَّةَ أَنْفِكَ، وَسَوْرَةَ  حَدِّكَ، وَسَطْوَةَ يَدِكَ، وَغَرْبَ لِسَانِكَ، وَاحْتَرِسْ مِنْ كُلِّ ذلِكَ بِكَفِّ الْبَادِرَةِ، وَتَأْخِيرِ السَّطْوَةِ، حَتَّى يَسْكُنَ غَضَبُكَ فَتَمْلِكَ الْإِخْتِيَارَ: وَلَنْ تَحْكُمْ ذلِكَ مِنْ نَفْسِكَ حَتَّى تُكْثِرَ هُمُومَكَ بِذِكْرِ الْمَعَادِ إِلَى رَبِّكَ. وَالْوَاجِبُ عَلَيْكَ أَنْ تَتَذَكَّرَ مَا مَضَى لِمَنْ تَقَدَّمَكَ مِنْ حُكُومَةٍ عَادِلَةٍ، أَوْ سُنَّةٍ فَاضِلَةٍ، أَوْ أَثَرٍ عَنْ نَبِيِّنَاـ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَآلِهِ وَسَلَّمَ ـ أَوْ فَرِيضَة فِي كِتَابِ اللهِ، فَتَقْتَدِيَ بِمَا شَاهَدْتَ مِمَّا عَمِلْنَا بِهِ فِيهَا، وَتَجْتَهِدَ لِنَفْسِكَ فِي اتِّبَاعِ مَا عَهِدْتُ إِلَيْكَ فِي عهْدِي هذَا، وَاسْتَوْثَقْتُ بِهِ مِنَ الْحُجَّةِ لِنَفْسِي عَلَيْكَ، لِكَيْلاَ تَكُونَ لَكَ عِلَّةٌ عِنْدَ تَسَرُّعِ نَفْسِكَ إِلَى هَوَاهَا. وَأَنَا أَسْأَلُ اللهَ بِسَعَةِ رَحْمَتِهِ، وَعَظِيمِ قُدْرَتِهِ عَلَى إِعْطَاءِ كُلِّ رَغْبَةٍ، أَنْ يُوَفِّقَنِي وَإِيَّاكَ لِمَا فيهِ رِضَاهُ مِنَ الْإِقَامَةِ عَلَى الْعُذْرِ الْوَاضِحِ إِلَيْهِ وَإِلَى خَلْقِهِ، مَعَ حُسْنِ الثَّنَاءِ فِي الْعِبَادِ، وَجَمِيلِ الْأَثَرِ فِي الْبَلاَدِ، وَتَمَامِ النِّعْمَةِ، وَتَضْعِيفِ الْكَرَامَةِ، وَأَنْ يَخْتِمَ لِي وَلَكَ بالسَّعَادَةِ وَالشَّهَادَةِ، ﴿إِنَّا إِلَيْهِ رَاجِعُونَ﴾، وَالسَّلاَمُ عَلَى رَسُولِ اللهِ ـ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَآلِهِ وَسَلَّمَ ـ الطَيِّبِينَ الطَاهِرِينَ، وَسَلَّمَ تَسْلِيمًا كَثِيرًا وَالسَّلَامُ

Naredio mu je da se neprestano boji Boga, daje prednost pokornosti Njemu i Njegovim naredbama u odnosu na sve drugo, pažljivo i verno sledi naredbe i zabrane onako kako su date u Njegovoj knjizi i putu Njegovog Poslanika, jer uspeh čoveka u dostizanju blaženstva u ovom i budućem svetu zavisi od ovoga, dok neuspeh u dostizanju ovoga dovodi do potpunog neuspeha na oba sveta.

Naredio mu je da upregne glavu, srce, ruke i jezik u pomoganju Božijih stvorenja, jer Uzvišeni Bog smatra Sebe odgovornim da pomogne onima koji pomažu Njemu i učvršćuje onoga ko Ga veliča. I naredio mu je da obuzda strasti i privikne se na uzdržavanje onda kada nastrane i razuzdane želje i žudnje pokušaju da ga odvedu u poroke i greh. I zaista, duša naginje zlu, osim one kojoj se Bog smiluje.

Neka ti bude znano, o Malik, da te šaljem kao namesnika u zemlju koja je u prošlosti videla uprave i pravedne i tlačiteljske. Ljudi će na tvoju upravu gledati kritički kao što su i ti motrio na postupke drugih vladara i kritikovaće te kao isto kao što si sam kudio ili hvalio druge vladare. Istina je da ljudi govore dobro samo o onima koji rade dobro. Oni su ti koji te snabdevaju dokazom tvog delovanja. Stoga je najdraža riznica koju možeš poželeti riznica dela dobrih. Obuzdaj zato strasti svoje i odupri se onome što ti je zabranjeno, jer samo uzdržavanjem moći ćeš da razlikuješ dobro od onoga što nije dobro.

Razvij u svom srcu osećanje omiljenosti za podanike svoje i neka ono za njih bude izvor dobrote i blagoslova. Ne ophodi se prema njima poput grubijana i ne prisvajaj za sebe ono što je njhovo. Znaj da među podanicima tvojim postoje dve vrste ljudi: oni koji su iste vere kao ti, i oni su tvoja braća, i oni čija vera se razlikuje od tvoje, i oni su ljudska bića poput tebe. Oni su podložni slabostima i činjenju grešaka. Podari im zato oprost svoj i milost isto kao što bi voleo da se Bog smiluje tebi i oprosti ti. Ti si vladar nad njima, dok je iznad tebe onaj ko ti poverava ovo, a Bog Uzvišeni je nad onim koji te određuje za namesnika. A ti snosiš odgovornost vladanja nad njima.

Ne uznosi se lažnim ugledom čime ćeš objaviti rat Bogu, jer niti će te to sačuvati od gneva Njegovog, niti možeš biti bez potrebe oprosta Njegovog i milosti Njegove. Ne stidi se da oprostiš i ne raduj se kažnjavanju. Na padaj u jarost, jer iz toga ne proističe ništa dobro. Nikako ne reci: “Ja sam vladar vaš i suveren, zato mi se morate pokoravati!“ jer takvo mišljenje unosi pometnju u srce, slabi veru tvoju i stvara nered u zemlji. Ako zbog položaja na koji si postavljen osetiš i najmanji znak gordosti ili oholosti, onda pogledaj na uzvišenost vlasti Božije nad kojom nemaš vlasti nikakve. To će  uspostaviti ravnotežu u tvom jogunastom rasuđivanju i podariti ti smirenost i blagost.

Čuvaj se mišljenja o sebi kao jednakim Bogu i upoređivanja sa Njegovom svemoći; jer Bog ponižava svakog nemilosrdnog tiranina i sramoti svakog ko teži Njegovoj snazi i moći.

Pazi da ne prekršiš obaveze koje ti je Bog odredio prema sebi samom, porodici tvojoj i prijateljima bliskim, i ne krši prava ljudi, već prema njima postupaj pravedno, jer ako ne postupiš tako, onda ćeš zasigurno biti tlačitelj. A svako ko tlači i ugnjetava stvorenja Božija, zaradiće neprijateljstvo Božije zajedno sa mržnjom onih koje je zlostavljao, a svakome ko zaradi Božiju srdžbu biće poništen izgovor na Danu suda. Svaki tiranin je neprijatelj Boga sve dok  Mu se ne pokaje i odustane od ugnjetavanja. Zapamti, Malik! Ništa ovom svetu ne utiče brže na promenu blagodati Božije nego što je ustrajavanje u tlačenju stvorenja Njegovih, jer Bog zaista čuje molitve potlačenih i postavio je zasedu nasilnicima. 

Uspostavi pravednu upravu i prisili sebe na nju, teži zadovoljstvu ljudi, jer nezadovoljstvo sveta običnog potire zadovoljstvo velikaša, a Bog će ti oprostiti nezadovoljstvo nekolicine privilegovanih velikaša,  ako svet običan i podanici budu zadovoljni tobom. Ne postoji niko među podanicima ko je zapovedniku teži od velikaša; oni su mu najgora prepreka u vreme mira i sreće, a najmanje od koristi u vreme potrebe i nevolje, najviše mrze pravdu, retko su zadovoljni onim što primaju i nikada nisu zahvalni na ukazanoj dobroti. U vreme iskušenja su nepokorni i ne pokazuju žaljenje za svoje nedostatke. Obični ljudi stub su vere i države, snaga muslimana i odbrana od neprijatelja. Zato pridobij poverenje njihovo i pazi na njihov napredak.

Drži se podalje od onoga koji zuri u nedostatke ljudi, jer ljudi moraju imaju slabosti i nedostatke. Dužnost je vladara da ih pokriva. Zato ne otkrivaj ono što je skriveno, već se potrudi da odstraniš ono što je već otkriveno. Bog pažljivo motri na sve što je skriveno od tebe i samo On će to uzeti na Sebe. Gledaj da nipošto ne otkrivaš nedostatke ljudi i Bog će pokriti tvoje slabosti za koje ne želiš da drugi znaju.

Razveži svaki čvor mržnje u narodu i otkloni uzrok napetosti svake. Kloni se svega onoga što ti nije jasno. Ne žuri u potvrđivanju klevetnika, jer klevetnik je prevarant  u ruhu iskrenog prijatelja.

Nikad ne prihvataj savet tvrdice,  jer on će učiniti sve da te udalji od dobročinstva i plašiti te nemaštinom, niti kukavice, jer će te učiniti malodušnim i zaplašiti u sprovođenju poslova tvojih, niti gramzivca koji će usaditi u tebe pohlepu i pretvoriti te u tiranina. I zapamti da su škrtost, kukavičluk i pohlepa zaista različiti nagoni koje povezuje mišljenje pogrešno o Bogu.

Najgori savetnik je onaj ko je pomagao nepravedne vladare pre tebe i saučestvovao u zlim delima njihovim. Zato ih nipošto ne uzimaj za savetnike,  jer su pomagači grešnika i podržavatelji tlačitelja. Umesto njih nađi ljude mudre i učene, koji nisu uprljani grehom i nikada nisu podržavali nasilnike u ugnjetavanju. Oni ti nikada neće biti teret i u njima ćeš naći trajnu pomoć i oslonac. Tebi će biti najbliži, a tvojim neprijateljima tuđinci najveći. Samo takve uzmi za prijatelje i pratioce svoje u tajnosti i u javnosti. Zatim između njih izaberi one kojima ćeš ukazati poverenje najveće, one koji  ti otvoreno i bez straha od položaja tvoga govore istinu gorku, i najviše uskraćuju pomoć u onim delima koje Bog ne voli da čine Njegova dobra stvorenja. Čvrsto se drži onih koji su pošteni, istinoljubivi i bogobojazni; poduči ih da ti ne laskaju i ne pripisuju dobro koje možda nisi uradio; jer dopuštanje laskanja i lažnih pohvala čine da postaneš nadmen i zaspostaviš svoje obaveze.

Ne ophodi se podjednako prema čestitom i rđavom, jer to će sprečiti čestitog da čini dobro i ohrabriti grešnika da ustraje u rđavim postupcima njegovim. Svakog nagradi prema zaslugama njegovim. Zapamti da se obostrano poverenje i blagonaklonost između vladara i podanika gradi samo kroz dobronamernost, pravičnost i službu. Zato ojačaj  blagonaklonost među ljudima, jer samo ona te može izbaviti iz nevolja. Tvoja naklonost prema njima biće ti vraćena njihovim poverenjem u tebe, a loše postupanje njihovom zlovoljom.

Ne zanemari plemenitu tradiciju uspostavljenu od strane predaka koji su unapređivali slogu i napredak u narodu i ne započinji ništa što može umanjiti njihovu korist. Ljudi koji su uspostavili ovu blagorodnu tradiciju zaradili su svoju nagradu, ali ćeš ti biti odgovoran ako se ona prekine. Pouči se iskustvom mudrih i učenih i često traži njihov savet u pitanjima države kako bi održao mir i blagonaklonost koje su tvoji prethodnici uspostavili u zemlji.

Vladar može da ostavi dobar utisak kod svojih podanika i učini da mu budu iskreni i odani jedino kada je milostiv i obziran prema njima, kada umanjuje njihove probleme, ne tlači ih i ne traži od njih ono što je iznad moći njihove. Zauzmi takav stav da oni imaju dobar utisak o tebi, jer će te dobar utisak osloboditi briga velikih. Neka tvoje poverenja ostane sa onim ljudima koje si ispitao u teškoćama i sa kojima si se sprijateljio, iako uvek moraš biti obazriv prema ljudima koji su ti naneli nepravdu ili koji su dokazali da su nedostojni, neefikasni ili neverni.

Znaj da su podanici podeljeni u grupe; napredak svake od njih povezan je sa napretkom ostalih i ne mogu biti međusobno nezavisne. Među njima su vojska Božija koja brani Njegovu stvar, sekretari države kojima su dodeljene dužnosti pisanja i izdavanja posebnih ili opštih odredbi, sudije koje dele pravdu, službenici zaduženi za red i zakon, običan narod, muslimani koji plaćaju propisane dažbine, štićenici koji plaćaju glavarinu i zemljarinu, trgovci i privrednici, i sloj siromašnih i ubogih. Bog je odredio prava i dužnosti svake od njih, čiji se potpuni zakon čuva kod nas, a koja su ili pomenuti u Njegovoj knjizi, ili objašnjena u tradiciji Njegovog poslanika, Bog blagoslovio njega i članove njegove porodice.

Vojska je, voljom Božijom, tvrđava podanika, dostojanstvo države, snaga vere i održavatelj mira u zemlji. Država ne može opstati bez nje, niti ona može opstati bez pomoći države. Njeno održavanje zavisi od sredstava iz kojih je Bog odredio deo za nju u prihodima pomoću kojih ona podmiruje potrebe svoje, štiti veru i pravdu. Napredak zemlje ne može se postići bez valjanog funkcionisanje i očuvanja drugih grupa koju sačinjavaju sudije, izvršitelji i sekretari. Oni prosuđuju o ugovorima, prikupljaju prihode, brinu o vršenju različite dužnosti pojedinaca i drugih grupa i potrebni su u pitanjima posebnim i opštim.

Nijedna od ovih grupa ne može opstati bez privrednika i trgovaca. Oni obezbeđuju njihove potrebe, za njih uspostavljaju trgovačka središta i  pomažu im da sami ne jure za podmirivanjem potrepština životnih. Zatim dolazi grupa najniža koju čine siromašni i potrebiti čije izdržavanje je obaveza drugih grupa. Svaki pripadnik ove grupe ima pravo kod vladara koja će mu obezbediti ono što mu je potrebno za njegov napredak. Bog neće osloboditi nijednog zapovednika obaveza u tome, osim ako se on iskreno trudi da obavlja svoje dužnosti, priziva Boga da Mu pomogne u njihovom obavljanju, ostaje postojan i marljiv na putu istine i pravde i sve to podnosi strpljivo bez obzira na to da li mu je njihovo obavljanje prijatno ili mrsko.

Na mesto zapovednika vojske svoje postavi čoveka koji je najiskreniji i najverniji Bogu, Njegovom poslaniku i vašem imamu, koji je najpobožniji i najčuveniji po uzdržavanju, blagosti i milosrđu, koji nije plahovit i sporo se ljuti, saosećajan u prihvatanju izvinjenja, milostiv prema slabima i strog prema jakima, koga osvetoljubivost ne potiče na nasilje niti slabost čini bespomoćnim.

Njega ćeš pronaći u pobožnim porodicama plemenitog roda koje imaju visoke ideale i uzvišenu tradiciju, čuvene po srčanosti, odvažnosti i velikodušnosti, jer one su riznice časti i izvori vrlina.

Neka vojni zapovednici koji poklanjaju najviše pažnje potrebama vojnika pod njihovom komandom zadobiju tvoje najviše uvažavanje, oni koji pomažu vojnicima sredstvima i imovinom svojom kako bi jedina briga njihova bila borba protiv neprijatelja i kako bi imali puno poverenje u pogledu budućnosti porodica svojih.

Vojnici koji su na taj način zadovoljeni i oslobođeni briga i nespokojstva, hrabro i svesrdno će istupati u boju. Budeš li stalno pokazivao brigu o zapovednicima i vojnicima svojim time ćeš zadobiti njihovu naklonost i odanost bezrezervnu. Ništa ne može razgaliti srce vladara kao saznanje da u njegovoj zemlji vlada pravičnost i da je omiljen među svojim podanicima. Bićeš omiljen među podanicima samo onda kada oni ne budu imali nikakvih žalbi na tebe. Njihova iskrenost i lojalnost biće dokazane kada se okupe oko tebe da podrže tvoju vladavinu, prihvate tvoju vlast ne smatrajući je nepodnošljivim teretom iznad svojih glava, i kada potajno ne priželjkuju da se ona okonča. Zato ih pusti da imaju koliko god mogu opravdanih nadanja u tebe i ispuni onoliko koliko je u tvojoj moći. Govori dobro o onima koji zaslužuje tvoju pohvalu. Priznaj im dobra dela koja urade i pusti da ona budu znana u javnosti. Valjano i blagovremeno obznanjivanje plemenitih i dobrih dela jača vatru u srcima smelih i ohrabruje kukavice i slabiće. Moraš biti upoznat sa dobrim delima učinjenim od strane svakog pojedinca, kako ugled zaslužen plemenitim delom ne bi bio pripisan nekom drugom. Ne potcenjuj i ne manjuj dobro obavljen posao. Takođe, ne preplaćuj neki posao samo zato što je učinjen od strane značajne osobe i ne dozvoli da njegov položaj i ugled bude uzrok precenjivanja zasluga njegovog rada, i istovremeno, ne potcenjuj veliko delo koje je uradio običan čovek. Rukovodi se jednakošću, pravdom i poštenjem

Kada se suočiš sa problemima koje nisi u stanju da rešiš, ili zapadneš u tešku situaciju iz koje ne možeš da se izbaviš, ili te neizvesne i sumnjive okolnosti zbune, tada se okreni Bogu i Poslaniku Njegovom, jer Bog je tako naredio onima koje želi da uputi. Put okretanja Bogu je da predano deluješ u skladu sa jasnim nalozima datim u Njegovoj Svetoj knjizi, dok okretanje Časnom poslaniku znači da slediš ona njegova naređenja u vezi kojih nema nikakve sumnji i nejasnoća i za koja je opšte prihvaćeno da su pravilno zabeležena.

Za svog glavnog sudiju odaberi onoga od ljudi svojih koji je najbolji među njima – onoga ko nije opterećen brigama i ne može se zaplašiti, ne greši često i ne odustaje od pravog puta kada ga pronađe, koji nije sebičan niti pohlepan, ne prosuđuje ukoliko mu nisu poznate sve činjenice, pažljivo odmerava svaku nejasnoću i donosi jasnu presudu tek kada u razmatranje uzme sve okolnosti, koji se ne suprotstavlja dokazima branioca i strpljivo ispituje sve nove činjenice i sasvim je nepristrasan u svojim odlukama; onoga koga laskanje ne obmanjuje niti je nadmen zbog svog položaja. A takvih ljudi, zaista je malo.

Zato često proveravaj presude i sudske postupke njegove i plati ga prilično lepo kako bi živeo ugodno i u skladu sa svojim položajem i dovoljno da se uzdrži od takvih iskušenja. Podari mu visok položaj u svojoj blizini za kojim neće žudeti niko drugi i toliko uzvišen da ga ne mogu dotaći ni klevetanja niti spletkarenja.

Neka sudstvo bude iznad svake vrste pritiska ili uticaja izvršne vlasti, straha ili favorizovanja, spletkarenja ili korupcije. Pobrini se za svaku sitnicu ovog pitanja, jer je pre tvog imenovanja ova država bila pod uticajem pokvarenih ljudi koji su od nje hteli prećutnu saglasnost za gomilanje bogatstva i zadovoljstva ovosvetskih.

Onda dolaze državni činovnici. Postavljaj ih nakon pažljive provere njihovih sposobnosti i karaktera, bez pokazivanja ikakve pristrasnosti ili naklonosti, jer će u suprotnom u zemlji zavladati nasilje, pokvarenost i bezakonje. Odaberi iskusne i časne ljude, članove porodica uglednih koji su opsluživali islam u ranim danima, jer njih odlikuje karakter plemenit i ugled dobar. Oni nisu pohlepni, ne mogu se potkupiti i najbolje sagledavaju ishod pojava.

Neka i oni budu dobro plaćeni tako da ne moraju da padaju u iskušenje da umanjuju svoju čestitost i pronevere državno bogatstvo koje im je povereno. Ako se i tada pokažu nepošteni, onda ćeš imati pravo da ih kazniš. Stoga pažljivo motri na poslove njihove i postavi pouzdane i poštene ljude da paze na rad njihov. Saznanja da su potajno nadgledani držaće ih dalje od nepoštenja, bezakonja, zloupotrebe i zlostavljanja podanika.

Zaštiti svoju upravu od činovnika nepoštenih. Ako ustanoviš da je neki od njih nepošten i tvoji poverljivi ljudi podnesu prihvatljive dokaze njegove pronevere, onda na njemu primeni kaznu telesnu pored otpuštanja iz službe i oduzimanje od njega sve što je prikupio radom nepoštenim. Takvog otpremi na mesto poniženja i žigoši ga proneverom i stavi mu ogrlicu srama za prestup njegov.

Nadgledaj poslove prihoda tako da onaj ko je zadužen time bude uspešan jer je njegov uspeh garancija i za uspeh svih ostalih. Bez toga ostali ne mogu napredovati budući da su svi ljudi zavisni od prihoda i od onih kojima je to povereno. Zato se više pobrini za obradu zemlje nego za sakupljanje prihoda, jer on postoji samo kada se zemlja obrađuje. Vladar koji ne obraća pažnju na napredak svojih podanika i obradu zemlje, već se usredsređuje samo na ubiranje prihoda, pustoši zemlju i upropašćava narod. Uprava njegova trajaće kratko.

Kada ti se ljudi požale na teškoću u oporezivanju, ili neku sporednu nevolju, hirove vetrova, oskudicu vode, poplave ili uništenja letine usled jakih kiša, i ako su njihove žalbe stvarne, tada smanji prihode toliko da im pružiš mogućnost da poboljšaju svoje uslove i olakšaš im njihove probleme. Nemoj da te oneraspoloži smanjenje prihoda koje si im dopustio kako bi otklonili nevolje svoje, jer je pomoć podanicima u teškim vremenima ulaganje najbolje. Oni su pravo bogatstvo zemlje i svako ulaganje u njih, čak u vidu smanjenja poreza, vratiće se državi u obliku napretka njenih gradova i unapređenja zemlje u celini. Uz to ćeš zadobiti pohvale njihove i radost što si prema njima postupao pravedno. Ako se kasnije desi da ti zatreba njihova podrška, pomoć, poverenje, bogatstvo i radna snaga, onda neće imati zbog čega da ti prigovore. Ako je zemlja napredna a njen narod bogat, onda će srećno i rado nositi svaki teret. Pravi uzrok pustošenja i propadanja zemlje je siromaštvo naroda, a glavni uzrok siromaštva naroda je želja njegovih vladara i činovnika za nagomilavanjem bogatstva i imetka nepoštenim i nečasnim sredstvima, sa malo nade u trajnost i ne izvlačeći nikakvu korist iz pouka.

Budi oprezan i prema poverenicima u poslovima svojim. Svoje poslove poveri samo najboljim među njima, a posebno poslove poverljive i pisma u kojima se nalazi politika i tajne tvoje, poveri samo onome ko je svojstava najboljih i nije opijen vlašću, položajem i ugledom i ko se neće drznuti da javno govori protiv tebe, niti se  otvoreno ponaša nedolično prema tebi smatrajući se značajnim tako da se ne obazire na tebe ili odredbe tvoje u pogledu propisa i isplata tvojih.  U tvoje ime ne sme sklopiti nikakav štetan sporazum i ne sme se protiviti raskidanju dogovora svakog protiv tebe. On mora biti upućen u domet svoga položaja u poslovima, jer onaj ko ne zna svoj, neće znati ni položaj drugih.

U pogledu odabira poverenika ne rukovodi se samo time što si uvideo da su iskreni, vredni, poverljivi i pronicljivi i na osnovu toga stvorio dobro mišljenje, jer postoje neki ljudi koji se, kada im odgovara, pretvaraju da su pošteni, marljivi i verni i ogrću se odećom pobožnosti i vrline i tako pronalaze put do srca vladara, iako zapravo nisu ni pošteni, vredni, mudri ni razboriti. Bolje je da proveriš šta su radili pod ljudima čestitim pre tebe. Daj prednost onome čiji je ugled najbolji kod običnog sveta i ko je najpouzdaniji, jer će takav izbor dokazati da si odan Bogu i da želiš dobro svom imamu. Postavi činovnika u svojstvu starešine za svaku važnu granu tvojih poslova. On mora imati dovoljno znanja i mudrosti da se uspešno nosi sa svim zamršenim problemima i biti marljiv da se izbori sa obimnim poslom.

Zapamti dobro da ako postoji kakva manjkavost među službenicima tvojim koju si prevideo, onda ćeš ti snositi odgovornost za to.Primi savet moj u pogledu privrednika i trgovaca. Postupaj dobro prema njima i zapovedi službenicima svojim da i oni isto postupaju, jer oni su izvor prihoda i sredstvo sticanja proizvoda od koristi. Oni dopremaju robu preko pustinje, mora i otvorenog kopna i planina, njihove pošiljke stižu iz udaljenih zemalja, često iz nepristupačnih mesta za koja ljudi ne mare ili se ne usuđuju da u njih odu. Oni su ljudi  miroljubivi, neskloni zlonamernim smutnjama i buntovničkim podstrekivanjima. Zaštiti interes njihov bilo da trguju u tvojim gradovima ili mestima, ili putuju preko zemalja noseći dobra od mesta do mesta. Znaj da su mnogi od njih vrlo uskogrudi, preterano škrti i opsednuti gomilanjem bogatstva i da često u cilju većeg profita zadržavanjem robe izazivaju nestašicu. To je uzrok zla za svet običan, a sramota za službenike uprave. Zato prekini takve običaje, jer ih je Poslanik Božiji – Bog blagoslovio njega i njegove –  izričito zabranio. Neka se prodaja odvija bez smetnji, sa tačnim merama i cenama, tako da ne šteti strani ni jednoj, ni prodavcu ni kupcu. Svakoga ko zadržava dobra dok poskupe, nakon što si to zabranio, kazni primerno, ali ne preterano.

 Opominjem te u pogledu siromašnih. Boj se Boga u pogledu njihovog stanja i svog stava prema njima. Oni nemaju podršku, sredstava ni mogućnosti; oni su siromašni, potrebiti  i mnogi od njih su bogalji nesposobni za rad. Neki od njih izlaze da prosjače, a neki, oni koji su sačuvali samopoštovanje, ne prose, ali njihovo stanje govori o njihovoj bedi, siromaštvu, nemaštini i oskudici. Za ime Boga Koji te je time zadužio, zaštiti njih i njihova prava. Odredi udeo za njih iz državne blagajne, a osim toga i udeo u letini iz državnih žitnica u gradovima u kojima se čuvaju žitarice koje se obrađuju na zemljištu u državnoj svojini, jer u ovim skladištima udeo za one koji žive daleko od gradova jednak je udelu onih koji žive u blizini.

Još jednom te podsećam na odgovornost čuvanje njihovih prava i staranja za njihovu dobrobit. Neka te oholost tvog položaja i raskoš ne obmanu da zanemariš tako ozbiljnu i važnu odgovornost. Ne može ti biti opravdano zanemarivanje sitnica time što rešavaš mnoga pitanja od značaja. Zato, budi veoma oprezan u pogledu dobrobiti siromašnih. Ne budi ohol i razmetljiv prema njima. Brini o stanju onih koji ne mogu da stignu do tebe, čiji ti izgled pogođen siromaštvom i bolestima može biti odvratan, i prema kojima se društvo ophodi sa gnušanjem, mržnjom i prezirom. Budi im izvor utehe, ljubavi i poštovanja. Imenuj nekoga ko je pouzdan i bogobojazan i prema njima može da bude pravičan, te ga zaduži time da te izveštava o stanju njihovom. A onda prema njima postupaj tako da na Sudnjem danu možeš da položiš račun svoj pred Bogom, jer od podanika svih oni zaslužuju pažnju najveću i postupanje pravedno.

Brini o siročadi i starijima koji su bez sredstava, a nisu spremni za prošnju. Oni ne mogu da stignu do tebe, zato ti moraš da stigneš do njih.To je briga važna službenika uprave. Zapravo, pravo svako je obaveza teška. Bog olakšava ljudima koji traže svet budući, pa su zato strpljivi i veruju u istinitost obećanja koje im je On dao. 

I odredi iz vremena svoga deo za one koji imaju pritužbe i žele da ti priđu sa svojim nevoljama. Za to vreme se ne posvećuj poslovima drugim sem slušanju njihovih žalbi i nezadovoljstava. Sedi sa njima na skupu javnom sa osećanjem poniznosti radi Boga Uzvišenog.

Udalji u vreme skupa vojnike i pomoćnike tvoje kako bi oni koji imaju neku pritužbu protiv tebe i uprave tvoje mogli da govore slobodno, iskreno i bez straha, jer mnogo puta sam čuo Poslanika Božijeg – Bog blagoslovio njega i njegove – da kaže: “Zajednica u kojoj se bez straha ne štiti pravo slabog od jakog, nikada neće postići čistotu.” Na tim skupovima će se okupljati ljudi najobičniji, i ako vidiš da se ponašaju nedolično i neuljudno, ili osetiš da je njihov govor beznačajan, otrpi ih; ne budi nepristojan i ne vređaj ih, da bi Uzvišeni Bog bio milostiv i blag prema tebi i nagradio te za pokoravanje Njemu. Budi učtiv prema njima i strpljivo saslušaj njihove žalbe, a ako si primoran da odbaciš njihove zahteve, odbaci ih na takav način da ih tvoje odbijanje zadovolji isto kao i prihvatanje.

Ne zaboravi da ispunjenje ove obaveze i dužnosti većina vladara smatra za neugodan teret, ali oni koji žele da dostignu Njegove blagodati i uđu u Njegovo istinsko kraljevstvo, čak i taj posao izgleda lagan i prijatan. Oni ga nose srećno, savesno i iskreno. U njemu nalaze zadovoljstva i veruju u obećanje dato od Boga.

Zatim, tu su određeni poslovi za koje se moraš lično pobrinuti, kao što je odgovoranje službenicima tvojim kada je to izvan nadležnosti sekretara tvojih, ili rešavanje žalbi ljudi koje su zaobišli pomagači tvoji.

Dnevne obaveze obavljaj svakoga dana, jer svaki dan ima obavezu svoju. Bolji i veći deo vremena ostavi  za obraćanjeu Bogu, iako su svi poslovi u ime Božije, ako je namera čista, a podanici zadovoljni tvojom vladavinom i sačuvani od ugnjetavanja. Neka obavljanje onih dužnosti Božijih posvećenih samo Njemu, posebno bude ono čime veru čistiš svoju u Boga. Zato Mu posveti deo telesnosti svoje tokom noći i dana, i šta god da od toga činiš, težeći tome da Mu se približiš, neka bude potpuno, bez nedostatka ili greške, ma koliko to da je naporno. Kada predvodiš ljude u molitvi ne budi nipošto kao onaj koji odbija, niti kao onaj koji upropašćuje, jer među ljudima ima slabih i potrebitih. Kada me je Poslanik Božiji – mir i blagoslovi Božiji neka su s njim i njegovim – posalo u Jemen, pitao sam ga kako ću predvoditi molitvu,  a on me je posavetovao: “Klanjaj s njima kao da si najslabiji od njih i budi blag prema vernicima”.

 Nikad se na duže vreme ne udaljavaj od podanika svojih, jer  tako ostaješ neupućen u stanje podanika svojih i stvarna dešavanja u državi, i to te čini  nesposobnim da razlikuješ bitno od nebitnog, ispravno od pogrešnog, istinu od laži. Onda malim događajima možeš pridati značaj veliki i preći preko činjenica bitnih. Namesnik je ipak čovek koji može ostati neupućen u ono što ljudi žele da sakriju od njega.

Na licu istine ne postoji beleg kojim se lako da razlikovati od laži; otuda, možeš biti ili pravedan ili nepravedan. Ako si pravedan, onda se nećeš povlačiti od ljudi, već ćeš ih slušati i udovoljiti zahtevima njihovim.  Ukoliko si, pak, nepravedan, ljudi će se sami udaljiti od tebe. Osim toga, postoje mnoge potrebe ljudi spram tebe koje od tebe ne zahtevaju tegobu nikakvu, kao što su žalbe na ugnjetavanje ili zahtev za pravednošću.

Ne previđaj činjenicu da u namesnikovoj blizini ima ljudi povlašćenih, srodnika i prijatelja koji će hteti da iskoriste položaj svoj i požele ono što pripada drugima. Iskoreni takve poroke oko sebe. Nijednom od sledbenika ili srodnika svojih nipošto kao darove ne dodeljuj imanja. Oni od tebe ne treba da očekuju da im udeliš vlasništvo nad zemljom koje može naškoditi ljudima koji se graniče sa zemljištima tim u navodnjavanju ili poslovima zajedničkim čiji teret darovani premeštaju na druge. Dođu li u posed zemljišta takvih ugnjetavaće druge kako bi izvukli nepriličnu korist i prigrabiti sve prinose za sebe ostavljajući te sa lošim imenom na ovom i kaznom u budućem svetu.

Budi pošten u deljenju pravde. Kazni onog koji zaslužuju kaznu, čak i da ti je rod najbliži i prijatelj blizak, makar da to  u tebi izazove teskobu. Strpljivo podnosi takvu tugu i nadaj se Božijoj nagradi, budući da je nagrada za to obilna.
Ako zbog strogih mera tvojih ljudi počnu da te sumnjiče za bahatost, onda izađi otvoreno pred njih i objasni im razloge postupanja svoga i pusti ih da sami za sebe uvide činjenice i shvate istinu. To će biti vežba za dušu tvoju i čin blagosti prema podanicima tvojim, a ti ćeš postići cilj koji imaš u vidu, a to je njihovo pridobijanje za stvar Istine.

Ako te neprijatelj tvoj poziva miru kojim će Bog biti zadovoljan, onda nipošto ne odbijaj ponudu takvu, jer u miru je odmor za vojsku tvoju, rasterećenje tvoje od strahova i briga i sigurnost za zemlju tvoju. Ali čak i nakon primirja budi i dalje na oprezu od neprijatelja i ne poklanjaj previše poverenja obećanjima njegovim, jer neprijatelj često pribegava miru da iskoristi nepažnju vašu. Ali, ako si u mirovnom sporazumu prihvatio neke obaveze, onda ih izvrši krajnje savesno. To je poverenje i mora se verno održati, zato kad god nešto obećaš, pristupi tome svom snagom koju imaš, jer i pored postojanja različitih mišljenja i neslaganja, među obavezama Božijim ne postoji ništa tako plemenito kao što je ispunjavanje date reči. Poštovanje sporazuma međusobnog poštuju i nevernici budući da su uvideli posledice kršenja njegovog. Zato ni po koju cenu ne varaj onoga kome si dao reč, ne krši ugovor s njim i ne varaj ni neprijatelja svoga, jer se niko ne odvažava protiv Boga do neznalica prezrenih.

Bog je ugovorima i zavetima dao visoko mesto budući da su oni vesnici mira i napretka i Svojom Milošću i dobrotom njihovo poštovanje učinio željom i potrebom svih ljudi, utočištem u kojem oni borave u zaštiti Njegovoj i traže korist od blizine Njegove. Zato u tome ne sme biti varanja, lukavosti ili pretvaranja.

Ne sačinjavaj ugovor za koji bi kasnije mogao tražiti opravdanje da se povučeš iz njega, niti odustaj da se povinuješ onome što si već prihvatio; niti ga prekidaj ma koliko ti se činilo da si ogorčen zbog toga. Jer, bolje je strpljivo čekati dobre posledice koje će uslediti, nego ga prekršiti usled nekog strahovanja.

Čuvaj se prolivanja krvi bez opravdanja, jer ne postoji ništa što brže izaziva Božiju srdžbu, oduzima Njegove blagoslove, čini te zaslužnijim za Njegovu kaznu i smanjuje vek tvog života od prolivanja nedužne krvi. Na Sudnjem danu Bog će prvo presuditi ljudima koji su počinili krvoproliće. Zato, nipošto ne osnažuj moć, položaj i ugled svoj prolivanjem krvi ljudi nedužnih, jer umesto da je ojača to će je oslabiti, pa čak uništiti i biti poverena drugome.

Ako namerno ubiješ čoveka onda nećeš imati nikakvog opravdanja pred Bogom ili preda mnom, jer je kažnjavanje za zločin takav nužno. Ako ubiješ čoveka iz omaške, bez namere kakve ili motiva, ili prilikom izvršenja pravne kazne tvoj bič, mač ili ruka nenamerno zada udarac smrtonosan, budući da smrt nekad može izazvati čak i udarac šakom ili udarac manji, onda ne dozvoli da te položaj tvoj spreči da bližnjima ubijenog podariš prava njihova.

Čuvaj se osobine samodopadljivosti i ne oholi se pohvalnim crtama koje ti se kod sebe pričinjavaju dobrim. Ne dozvoli da te laskanje i nagovaranje učine razmetljivim i sebičnim. Priseti se da od svih satanskih lukavstva koja poništavaju dobra dela bogobojaznih ljudi, laskanje i lažne pohvale su one na koje se on najviše oslanja.

Ne razmeći se dobrotom i pažnjom koju si ukazao podanicima svojim i ne pokušavaj da im to obznaniš; ne razmišljaj previše o dobru koje si uradio za njih i ne izneveri obećanja koja si im dao, jer to su, zaista, navike ružne. Hvalisanje učinjenim dobrim delima poništava dobročinstvo, preterivanje i visoko mišljenje o dobrim postupcima uzrokuje gubitak Božije upute, a kršenja datih obećanja omrznuto je i kod Boga i ljudi. Uzvišeni Bog kaže: „O, kako je Allahu mrsko kada govorite reči koje dela ne prate!“ (Kur’an, 61:3)

Ne žuri i ne prenagljuj u svojim odlukama i postupcima, kada dođe vreme da se nešto uradi, ili da se donese odluka, onda ne budi lenj, ne gubi vreme i ne pokazuj slabost. Kada ne pronađeš pravi način da uradiš nešto, onda ne ustrajavaj na pogrešnom, a kada pronađeš ispravno rešenje, onda ne budi ravnodušan da ga usvojiš. Sve uradi u pravo vreme i na pravi način i sve zadrži na svom ispravnom mestu. Ne zadrži za sebe ništa što je vlasništvo sviju i na šta ostali imaju jednaka prava. Ne zatvaraj oči pred očiglednom zloupotrebom činovnika, nesprovođenjem pravde i zloupotrebom prava, jer ćeš biti odgovoran za zlo koje je na taj način naneto drugima. Uskoro će ti se pokazati tvoji pogrešni postupci rđavo upravljanje i bićeš odgovoran i kažnjen zbog činjenja nepravde ljudima bespomoćnim i ugnjetenim. Obuzdaj prirodu svoju, stišaj srdžbu svoju, snagu mišice kada kažnjavaš i oštrinu jezika svoga. Najbolji način da to postigneš jeste ustezanje od žurbe i odgađanje delovanja dok se srdžba tvoja ne stiša  i ponovo uspostaviš vlast nad sobom. A to ne možeš postići osim uz stalno podsećanje povratka Gospodaru svome.

Dužnost ti je da se sećaš i pažljivo proučavaš principe koji su nadahnjivali dobre i pravedne vladare ​pre tebe. Dobro promisli o primeru Poslanika našeg – neka su Božiji blagoslovi i mir nad njim i njegovim – njegovoj tradiciji, i zapovestima iz Božije knjige i svemu što si pronašao u mojim uputama. Sledi dobra dela i savete pronađene u njima. Preko njih sam pokušao da te naučim sve što se može naučiti o dobroj vladavini. Obavio sam svoju dužnost prema tebi, tako da ne odeš na stranputicu i da tvoja duša ne žudi ka željama niskim. Ako bude tako, onda nećeš imati opravdanja pred Bogom.

Molim Boga da Njegovom beskrajnom Milošću i Uzvišenom Moći usliši molitve naše i tebe i mene odvede Njegovoj uputi i dostizanju Njegovog zadovoljstva, uspešnog zastupanja našeg slučaja pred Njim i jasnog opravdavanja dela naših pred stvorovima Njegovim, sticanja dobrog ugleda, učinka dobrog u zemlji, povećanja blagfodati I uzdizanja časti i dočekom našeg kraja kao mučenika i bogobojaznih ljudi, jer naš povratak je samo kod Njega.

I neka su Božiji blagoslovi i  mir nad Časnim poslanikom i čistim potomcima njegovim.