Vijest o smrti…
Vijest o smrti…
Idući tako, čuli su Imamov glas koji je nekoliko puta proučio ajet:
إِنَّا لِلَّـهِ وَإِنَّا إِلَيْهِ رَاجِعُونَ
Mi Allahu pripadamo i mi se Njemu vraćamo! (El-Bekare, 156)
Ali Ekber, njegov dragi sin, upitao ga je zašto uči taj ajet. Imam mu je odgovorio:
“Glavu sam naslonio na sedlo konja i nakratko sam zaspao. Čuo sam neki glas koji je govorio: ‘Ova skupina ide u ovo doba noći, a smrt je za njima.’ Shvatio sam da je to vijest o našoj smrti.”[1]
Ali Ekber ga je onda upitao:
“Neka Bog udalji sve loše, zar mi nismo u pravu?”
Imam mu je potvrdio:
“Jesmo, tako mi Boga, mi ne koračamo nijednim drugim osim putem Istine.”
Ali Ekber mu je na to rekao:
“Ako trebamo umrijeti na putu Istine, onda se ne plašimo smrti.” Imam je onda proučio dovu za svoga sina.[2]
[1]Ibn Kesir, sv. 8, str. 175; Taberi, sv. 5, str. 408; Tarihu-l-islam, sv. 5, str. 14.
[2]Taberi, sv. 5, str. 409; El-Kamil, sv. 4, str. 52; El-Futuh, sv. 5, str. 72; Mekatilu-t-Talibijjin, str. 113; Mektelu-l-Husejn (Harezmi), sv. 1, str. 117.
