Besede Zapovednika vernika, a.s.

Beseda 57

Share

Beseda 57.

Izrečena kada je Zapovednik vernika doneo odluku da se bori protiv haridžija

أَصَابَكُمْ حَاصِبٌ، وَلَا بَقِيَ مِنْكُمْ آثِرٌ، أَ بَعْدَ إِيمَانِي بِاللهِ وَجِهَادِي مَعَ رَسُولِ اللهِ، صَلَّى اللهُ عَليهِ وَآلِهِ، أَشْهَدُ عَلَى نَفْسِي بِالْكُفْرِ، لَقَدْ ضَلَلْتُ إِذًا وَما أَنَا مِنَ الْمُهْتَدِينَ، فَأُوبُوا شَرَّ مَآبٍ، وَارْجِعُوا عَلَى أَثَرِ الْأَعْقَابِ، أَمَا إِنَّكُمْ سَتَلْقَوْنَ بَعْدِي ذُلًّا شَامِلًا، وَسَيْفًا قَاطِعًا، وَأَثَرَةً يَتَّخِذُهَا الظَّالِمُونَ فِيكُمْ سُنَّةً

Oluja vas pogodila i ne ostao od vas ni čovek jedan plemenit i čestiti! Zar da posvedočim neverovanje nakon vere u Boga i borbe na putu Božijem uz Poslanika Božijeg!? „Doista bih tad zalutao i ne bih bio od upućenih.” (Kur'an, 6:56). Zato ka najgoroj kobi pođite i s puta s kojeg ste došli neznanju ranijem se vratite. Uskoro će vas stići poniženja mnoga i na glave vaše pasti sablje britke. Tiranin koji bude vladao nad vama usvojiće to kao način ponašanja prema vama.*

قال الشريف : قوله، عليه السلام، ” ولا بقي منكم آبر ” يُروى على ثلاثة أوجه أحدها أن يكون كما ذكرناه آبر بالراء من قولهم للذي يأبر النخل أي يصلحه. ويروى آثر وهو الذي يأثر الحديث ويرويه أي يحكيه وهو أصح الوجوه عندي كأنه، عليه السلام، قال لا بقي منكم مخبر. ويروى آبز بالزاي المعجمة وهوالواثب والهالك أيضا يقال له آبز

—————————————-

* U istoriji je zabeleženo da su se haridžije, posle smrti Zapovednika vernih, suočili sa svakovrsnim poniženjima i nemilostima. Svaki put kada bi izazivali bune, nailazili su na oštre kazne. U suzbijanju njihovog pokreta najrevnosniji su bili Zijad ibn Abih, Ubejdulah ibn Zijad, Hadžadž ibn Jusuh, Mus’ab ibn Zubejr i Muhalab ibn Abi Sufra, koji ih je proganjao devetnaest godina. Prema Tabariju, Muhalab se sukobio sa haridžijama na planini Sila va Silibra u Ahvazu, i tom prilikom im naneo teške gubitke, ubivši oko sedam hiljada ljudi, dok je ostatak pobegao u Kerman. Kada je namesnik za Persiju saznao za njihove pobunjeničke akcije, opkolio ih je u Saburi i slomio njihov otpor i pobio veliki broj, a ostatak je opet pobegao u Kerman i Isfahan. Kada su se tamo pregrupisali i krenuli ka Kufi i Basri, Haris ibn Abi Rabi`a Mahzumi i Abdur Rahman ibn Mihnaf Azdi zaustavili su njihovo napredovanje i odbili ih izvan iračke teritorije. Na taj način, usled stalnih okršaja, njihova vojna moć je potpuno nestala, što ih je primoralo da lutaju pustinjama. I kasnije, kada su se pojavljivali u manjim grupama, haridžije su suzbijane. (At-Ta'rikh, Vol. 2, pp. 580-591); Ibn al-Athir, Vol. 4, pp. 196-206).

  • 5 Marta, 2019

Oznake:

Možda će vas zanimati