Besede Zapovednika vernika, a.s.

Beseda 162

Share

Beseda 162.

Svojstva Boga

Stvoritelj, nek je uzvišen On

الْحَمْدُ للهِ خَالِقِ الْعِبَادِ وَسَاطِحِ الْمِهَادِ وَمُسِيلِ الْوِهَادِ وَمُخْصِبِ النِّجَادِ، لَيْسَ لِأَوَّلِيَّتِهِ ابْتِدَاءٌ وَلَا لِأَزَلِيَّتِهِ انْقِضَاءٌ، هُوَ الْأَوَّلُ وَلَمْ يَزَلْ، وَالْبَاقِي بِلَا أَجَلٍ، خَرَّتْ لَهُ الْجِبَاهُ، وَوَحَّدَتْهُ الشِّفَاهُ، حَدَّ الْأَشْيَاءَ عِنْدَ خَلْقِهِ لَهَا إِبَانَةً لَهُ مِنْ شَبَهِهَا، لَا تُقَدِّرُهُ الْأَوْهَامُ بِالْحُدُودِ وَالْحَرَكَاتِ وَلَا بِالْجَوَارِحِ وَالْأَدَوَاتِ، لَا يُقَالُ لَهُ مَتَى، وَلَا يُضْرَبُ لَهُ أَمَدٌ بِحَتَّى، الظَّاهِرُ لَا يُقَالُ مِمَّ، وَالْبَاطِنُ لَا يُقَالُ فِيمَ، لَا شَبَحٌ فَيُتَقَصَّى، وَلَا مَحْجُوبٌ فَيُحْوَى، لَمْ يَقْرُبْ مِنَ الْأَشْيَاءِ بِالْتِصَاقٍ، وَلَمْ يَبْعُدْ عَنْهَا بِافْتِرَاقٍ، وَلَا يَخْفَى عَلَيْهِ مِنْ عِبَادِهِ شُخُوصُ لَحْظَةٍ، وَلَا كُرُورُ لَفْظَةٍ، وَلَا ازْدِلَافُ رَبْوَةٍ، وَلَا انْبِسَاطُ خُطْوَةٍ فِي لَيْلٍ دَاجٍ وَلَا غَسَقٍ سَاجٍ، يَتَفَيَّأُ عَلَيْهِ الْقَمَرُ الْمُنِيرُ، وَتَعْقُبُهُ الشَّمْسُ ذَاتُ النُّورِ فِي الْأُفُولِ وَالْكُرُورِ، وَتَقَلُّبِ الْأَزْمِنَةِ وَالدُّهُورِ، مِنْ إِقْبَالِ لَيْلٍ مُقْبِلٍ وَإِدْبَارِ نَهَارٍ مُدْبِرٍ، قَبْلَ كُلِّ غَايَةٍ وَمُدَّةِ وَكُلِّ إِحْصَاءٍ وَعِدَّةٍ، تَعَالَى عَمَّا يَنْحَلُهُ الْمُحَدِّدُونَ مِنْ صِفَاتِ الْأَقْدَارِ وَنِهَايَاتِ الْأَقْطَارِ وَتَأَثُّلِ الْمَسَاكِنِ وَتَمَكُّنِ الْأَمَاكِنِ، فَالْحَدُّ لِخَلْقِهِ مَضْرُوبٌ وَإِلَى غَيْرِهِ مَنْسُوبٌ

Slavljen je Bog, Stvoritelj ljudi, Rasprostiratelj zemlje, Onaj Koji je učinio da reke teku i Onaj Koji je dao da bilje raste po uzvisinama. Prvost Njegova nema početka nikakvog, niti večnost Njegova ima kraja ikakvog. On je Prvi i oduvek, On je trajan bez roka. Čela se klanjaju pred Njim i usne iskazuju jednost Njegovu. On je odredio granice stvari u doba kada ih je On stvorio, tako da one ne budu slične Njemu. Zamišljanja Ga ne mogu naslutiti unutar granica kretanja udova i osetila. Njemu se ne kaže „kada“, niti Mu se određuje kraj vremenski sa „do“. On je vidljiv, ali se ne može reći „iz čega“. On je skriven, ali se ne može reći „u čemu“. On nije telo da bi nestalo, niti je pokriven da bi bio sadržan unutar. On nije blizu stvari na način da ih dotiče, niti je udaljen od njih na način da je odvojen. Njemu nisu skriveni pogledi robova Njegovih, niti ponavljanje reči, niti pogled letimičan na brežuljke, niti pružanje koraka u noći mrkloj ili u tami dubokoj, na šta Mesec sjajni baca svetlo svoje i Sunce blistavo stiže u bdenju svome, zalazeći i izlazeći s obrtanjem vremena i mena, i s približavanjem nadolazeće noći ili s nestajanjem dana koji promiče. On prethodi krajnosti svakoj i granici i računanju i brojanju svakom. On je visoko iznad onoga što Mu pripisuju oni koji Ga ograničavaju svojstvima mera, krajevima mesta, nastanjivanjem u kućama i boravljenjem u mestima, jer se ograničavanje odnosi na stvorenja Njegova i može se pripisati samo drugome mimo Njega.

Ćudesno stvaranje

لَمْ يَخْلُقِ الْأَشْيَاءَ مِنْ أُصُولٍ أَزَلِيَّةٍ وَلَا مِنْ أَوَائِلَ أَبَدِيَّةٍ، بَلْ خَلَقَ مَا خَلَقَ، فَأَقَامَ حَدَّهُ، وَصَوَّرَ فَأَحْسَنَ صُورَتَهُ، لَيْسَ لِشَيْ‏ءٍ مِنْهُ امْتِنَاعٌ، وَلَا لَهُ بِطَاعَةِ شَيْ‏ءٍ انْتِفَاعٌ، عِلْمُهُ بِالْأَمْوَاتِ الْمَاضِينَ كَعِلْمِهِ بِالْأَحْيَاءِ الْبَاقِينَ، وَعِلْمُهُ بِمَا فِي السَّمَاوَاتِ الْعُلَى كَعِلْمِهِ بِمَا فِي الْأَرَضِينَ السُّفْلَى

On stvari nije stvorio iz počela večitih, niti po uvek postojećim uzorima, nego je On stvorio ono što je stvorio, i onda mu granice utvrdio. On je oblikovao ono što je oblikovao i oblik mu najlepši dodelio. Ništa ne može da Mu se ne pokorava, ali pokoravanje svega nije Mu ni od kakve koristi. Znanje Njegovo o mrtvima, koji su otišli, isto je kao i znanje Njegovo o živima, koji još postoje. Znanje Njegovo o onome što je na nebesima najvišim jeste poput znanja Njegovog o onome što je u podzemljima najnižim.

Iz ove besede je ovo:

أَيُّهَا الْمَخْلُوقُ السَّوِيُّ وَالْمُنْشَأُ الْمَرْعِيُّ فِي ظُلُمَاتِ الْأَرْحَامِ وَمُضَاعَفَاتِ الْأَسْتَارِ. بُدِئْتَ مِنْ سُلالَةٍ مِنْ طِينٍ وَوُضِعْتَ فِي قَرارٍ مَكِينٍ إِلى قَدَرٍ مَعْلُومٍ وَأَجَلٍ مَقْسُومٍ تَمُورُ فِي بَطْنِ أُمِّكَ جَنِيناً لَا تُحِيرُ دُعَاءً وَلَا تَسْمَعُ نِدَاءً ثُمَّ أُخْرِجْتَ مِنْ مَقَرِّكَ إِلَى دَارٍ لَمْ تَشْهَدْهَا وَلَمْ تَعْرِفْ سُبُلَ مَنَافِعِهَا فَمَنْ هَدَاكَ لِاجْتِرَارِ الْغِذَاءِ مِنْ ثَدْيِ أُمِّكَ وَعَرَّفَكَ عِنْدَ الْحَاجَةِ مَوَاضِعَ طَلَبِكَ وَإِرَادَتِكَ هَيْهَاتَ إِنَّ مَنْ يَعْجِزُ عَنْ صِفَاتِ ذِي الْهَيْئَةِ وَالْأَدَوَاتِ فَهُوَ عَنْ صِفَاتِ خَالِقِهِ أَعْجَزُ وَمِنْ تَنَاوُلِهِ بِحُدُودِ الْمَخْلُوقِينَ أَبْعَدُ

O stvore stvaranja pravilnog, koji si začet i čuvan u tminama materica s mnoštvom zastora! Proizveden si iz biti zemlje (Kur'an, 23:12) i položen si na mesto pouzdano do odredbe poznate i roka određenog (Kur'an,77:21-22). Pomerao si se u utrobi majke svoje kao zametak, a niti odgovaraš na molbu, niti čuješ poziv. Onda si izvučen iz prebivališta svoga u boravište koje nisi video, a nisi poznavao ni načine korišćenja njegovog. Pa ko te je uputio na sisanje hrane iz grudi majke tvoje i naučio te gde da tražiš želje i potrebe svoje? Daleko od toga! Zaista, onaj ko je nemoćan da shvati svojstva onoga s oblikom i udovima, još je nemoćniji da shvati svojstva Stvoritelja i još je dalje od toga da Ga shvati pomoću granica onoga što je stvoreno.

 

 

  • 31 Marta, 2019

Oznake:

Možda će vas zanimati