Beseda 222

Boga mi, radije bih proveo noć u besanici na trnovitoj drači žestokoj ili bio vučen u lancima kao sužanj nego susreo Boga i Poslanika Njegovog na danu sudnjem kao tlačitelj nad bilo kojom osobom ili kao otimač bilo čega od blaga zemaljskih! A kako bih mogao tlačiti bilo koga radi koristi onoga koji žuri prema nestanku i koji će dugo čekati u zemlji?! Boga mi, video sam Akila zapalog u oskudicu. Upitao me je za mericu pšenice vaše. I video sam decu njegovu kosa raščupanih, s bojom poput zemlje od izgladnelosti, lica potamnelih od modrine. Dolazio mi je nekoliko puta i ponavljao mi reči svoje iznova. Saslušao sam ga i on je pomislio da ću mu prodati veru svoju i slediti korak njegov napustivši put svoj. Užario sam onda komad gvožđa i prineo ga telu njegovom ne bi li on mogao iz tog uzeti pouku. Kriknuo je na to kao što bolno krikne osoba u bolesti dugotrajnoj. I gotovo da ga oprži ta užarenost. Tada mu rekoh: “Neka te oplakuju one koje oplakuju, o Akile! Zar jaučeš pred gvožđem ovim koga je užario čovek samo da bi se našalio, dok mene vučeš u vatru koju je Silni naložio od srdžbe Svoje!? Zar da vrištiš od bola, a ja da zamuknem pred plamenom tim?!” Od toga je još čudnije kad nam je noću došao čovek sa zdelicom zatvorenom punom meda. Odbih to kao da se radilo o pljuvački zmijskoj ili izbljuvku. Upitah ga: “Je li to nagrada, ili zekat, ili milostinja? Jer to je nama, članovima kuće Poslanikove, zabranjeno.” On odgovori: “Nije ni ono, ni to, nego dar.” Na to rekoh: “Majka te ne imala! Zar si došao da me udaljiš od vere Božije?! Ili si ti lud, ili je džin neki obvladao tobom, ili buncaš?” Boga mi, čak da mi se daje svih sedam prostranstava s onim što je ispod nebesa njihovih da bih otkazao poslušnost Bogu otimanjem makar jednog zrna ječma mravu, ne bih to učinio! Meni je zaista svet vaš neznatniji od lista u ustima skakavca dok ga žvaće. Šta će Aliju obilje koje će proći i užitak koji neće večno trajati?! Tražimo zaštitu Božiju od obamrlosti uma i zloće pogrešaka. Od Njega pomoć ištemo.