Beseda 30
BESEDA 30.
Otkrivajući prave činjenice o ubistvu Osmana ibn Afana, Zapovednik vernika je rekao:
لَوْ أَمَرْتُ بِهِ لَكُنْتُ قَاتِلًا أَوْ نَهَيْتُ عَنْهُ لَكُنْتُ نَاصِراً، غَيْرَ أَنَّ مَنْ نَصَرَهُ لَا يَسْتَطِيعُ أَنْ يَقُولَ خَذَلَهُ مَنْ أَنَا خَيْرٌ مِنْهُ، وَمَنْ خَذَلَهُ لَا يَسْتَطِيعُ أَنْ يَقُولَ نَصَرَهُ مَنْ هُوَ خَيْرٌ مِنِّي، وَأَنَا جَامِعٌ لَكُمْ أَمْرَهُ، اسْتَأْثَرَ فَأَسَاءَ الْأَثَرَةَ، وَجَزِعْتُمْ فَأَسَأْتُمُ الْجَزَعَ، وَلِلَّهِ حُكْمٌ وَاقِعٌ فِي الْمُسْتَأْثِرِ وَالْجَازِعِ
Da sam naredio ubistvo njegovo, bio bih ubica njegov, ali da sam sprečio druge da ga ubiju, bio bih pomagač njegov. Ali onaj koji mu je pomagao sada ne može reći da je bolji od onoga koji mu je uskratio pomoć, a onaj koji mu je uskratio pomoć ne može reći da je bolji od onoga ko mu je pomogao. Iznosim pred vas ceo slučaj njegov: vršio je samovlašće, i to kako ružno, a vi ste se uznemirili i prešli granicu, a kod Boga je presuda između onoga ko je tiranin i onoga ko je prekoračio.
