Beseda 5

Beseda 5.

Održana kada je umro Verovesnik Časni, a Abas ibn Abdul Mutalib i Abu Sufijan ibn Harb ponudili Zapovedniku vernika da mu polože zakletvu za hilafet

Zbarana smutnje

Njegova ćuda i znanje

[1] Ebu Sufjan je stajao iza gotovo svih pohoda protiv islama. On i njegova deca nisu priznali Muhamedovo poslanstvo sve do pada same Meke, kada su bili fizički savladani, zbog čega se znalo da je njihovo prihvatanje islama bilo iz interesa, a ne zbog verovanja. Kada je čuo da je za naslednika Božijeg poslanika izabran Ebu Bekr, on je prišao Zapovedniku vernika i ponudio mu značajnu vojnu podršku. Imam Ali je to odbio znajući da bi time doprineo uništenju islamske vere koja je u to vreme još bila u svojim povojima.

Alijev pasivan odnos može se lako predstaviti poređenjem njegovih aktivnosti i uloga koje je igrao za vreme Poslanikovog života, sa potpuno pasivnim i povučenim životom u periodu odmah nakon Poslanikove smrti. Najaktivniji i najrevnosniji učesnik u svim poduhvatima u ime islama, i veliki ratnik iz prvih redova u svim bitkama koje je vodio Poslanik s.a.v.a., Ali se odjednom okreće povučenom životu, gotovo se zatvara između četiri zida svoje kuće. Ta drastična promena se nije mogla desiti bez ozbiljnog uzroka. Znajući za Alija kao čvrsto uverenog u svoje pravo da nasledi Poslanika, što prenose svi izvori, od njega bi se očekivalo da se do zadnjeg daha bori za svoje pravo. Međutim, on nije izabrao da to učini i pored toga što su mu se pružale prilike za to. Procenivši situaciju i stanje u društva, zaključio je da ako bude insistirao na preuzimanju vlasti i osiguranju svog položaja, situacija će postati takva da će sav trud Poslanika Božijeg i onih koji su ostavili svoje živote nap utu islama na kraju biti uzaludan.