Share

Beseda 5

Zbarana smutnje

أَيُّهَا النَّاسُ شُقُّوا أَمْوَاجَ الْفِتَنِ بِسُفُنِ النَّجَاةِ، وَعَرِّجُوا عَنْ طَرِيقِ الْمُنَافَرَةِ، وَضَعُوا تِيجَانَ الْمُفَاخَرَةِ، أَفْلَحَ مَنْ نَهَضَ بِجَنَاحٍ أَوِ اسْتَسْلَمَ فَأَرَاحَ، هَذَا مَاءٌ آجِنٌ وَلُقْمَةٌ يَغَصُّ بِهَا آكِلُهَا، وَمُجْتَنِي الثَّمَرَةِ لِغَيْرِ وَقْتِ إِينَاعِهَا كَالزَّارِعِ بِغَيْرِ أَرْضِهِ

O ljudi![1] Razbijajte talase smutnje lađama izbavljenja, okrenite se s puta razdora i skinite krune ponosa. Uspešan je i pobedonosan onaj koji ima pomoćnike i diže se snagom njihovom, ili onaj koji uzmakne kada je bez dovoljno snage i olakša drugima. Ovo je (težnja za hilafetom) kao voda mutna ili zalogaj koji će udaviti onoga koji ga guta. Onaj ko otrgne plodove pre zrenja liči na onoga koji sadi na polju tuđem.

Njegova ćuda i znanje

فَإِنْ أَقُلْ، يَقُولُوا حَرَصَ عَلَى الْمُلْكِ، وَإِنْ أَسْكُتْ، يَقُولُوا جَزِعَ مِنَ الْمَوْتِ! هَيْهَاتَ، بَعْدَ اللَّتَيَّا وَالَّتِي، وَاللَّهِ لَابْنُ أَبِي طَالِبٍ آنَسُ بِالْمَوْتِ مِنَ الطِّفْلِ بِثَدْيِ أُمِّهِ، بَلِ انْدَمَجْتُ عَلَى مَكْنُونِ عِلْمٍ لَوْ بُحْتُ بِهِ لَاضْطَرَبْتُمْ اضْطِرَابَ الْأَرْشِيَةِ فِي الطَّوِيِّ الْبَعِيدَةِ

Ako progovorim (zahtevajući pravo svoje) reći će da sam pohlepan na vlast, a ako prećutim reći će da sam se uplašio smrti! Nipošto! Zar da se plašim smrti posle svih bitaka i vojevanja?! Tako mi Boga, sinu Abu Taliba prisnija je smrt nego što su prsa detetu majke svoje. Ja znanje skriveno nosim u srcu; ako bih ga otkrio, drhtali biste poput užadi u bunarima dubokim.

[1] Ebu Sufjan je stajao iza gotovo svih pohoda protiv islama. On i njegova deca nisu priznali Muhamedovo poslanstvo sve do pada same Meke, kada su bili fizički savladani, zbog čega se znalo da je njihovo prihvatanje islama bilo iz interesa, a ne zbog verovanja. Kada je čuo da je za naslednika Božijeg poslanika izabran Ebu Bekr, on je prišao Zapovedniku vernika i ponudio mu značajnu vojnu podršku. Imam Ali je to odbio znajući da bi time doprineo uništenju islamske vere koja je u to vreme još bila u svojim povojima.

Alijev pasivan odnos može se lako predstaviti poređenjem njegovih aktivnosti i uloga koje je igrao za vreme Poslanikovog života, sa potpuno pasivnim i povučenim životom u periodu odmah nakon Poslanikove smrti. Najaktivniji i najrevnosniji učesnik u svim poduhvatima u ime islama, i veliki ratnik iz prvih redova u svim bitkama koje je vodio Poslanik s.a.v.a., Ali se odjednom okreće povučenom životu, gotovo se zatvara između četiri zida svoje kuće. Ta drastična promena se nije mogla desiti bez ozbiljnog uzroka. Znajući za Alija kao čvrsto uverenog u svoje pravo da nasledi Poslanika, što prenose svi izvori, od njega bi se očekivalo da se do zadnjeg daha bori za svoje pravo. Međutim, on nije izabrao da to učini i pored toga što su mu se pružale prilike za to. Procenivši situaciju i stanje u društva, zaključio je da ako bude insistirao na preuzimanju vlasti i osiguranju svog položaja, situacija će postati takva da će sav trud Poslanika Božijeg i onih koji su ostavili svoje živote nap utu islama na kraju biti uzaludan.

  • 28 Februara, 2019