Darežljivost i blagost

Darežljivost i blagost

Ibn Abbas je rekao: “Plemeniti Poslanik, s.a.v.a., je u činjenju dobra bio najvelikodušniji, a najdarežljiviji je bio u časnom mjesecu ramazanu… Džibrail, a.s., bi mu svake godine u mjesecu ramazanu dolazio… i kad god bi se susreo s Džibrailom, Božiji Poslanik, s.a.v.a., u pogledu dobrih stvari bi bio darežljiviji od vjetra koji nosi kišne oblake.”[1]

Džabir je govorio: “Božiji Poslanik, s.a.v.a., nikada na zahtjev ljudi nije rekao: ‘Ne.'”[2] Prenosi se da je Allahov Poslanik, s.a.v.a., došao kod jednog trgovca tkaninom, kupio od njega košulju za četiri dirhema, obukao je i izašao. Međutim, na putu je sreo jednog ensariju koji ga je zamolio: “Božiji Poslaniče, Allah te odjenuo dženetskom odjećom, treba mi košulja ”, na što je Poslanik, s.a.v.a., skinuo svoju košulju i odjenuo ga pa se vratio u isti dućan i kupio drugu košulju, koju je platio isto četiri dirhema, a ostala su mu dva dirhema. Sad je na putu ugledao uplakanu sluškinju i upitao je zašto plače pa mu je ona odgovorila: “Božiji Poslaniče, moji vlasnici su mi dali dva dirhema da nabavim brašno. Međutim, ja sam ih izgubila.” Poslanik, s.a.v.a., joj je odmah dao svoja dva preostala dirhema, ali ona još nije bila umirena: “Bojim se da će me kazniti kada se vratim kući.” Božiji Poslanik, s.a.v.a., ju je onda otpratio do kuće njenog vlasnika. Kada je stigao, ukućanima je nazvao selam i oni su prepoznali njegov glas, ali nisu odgovorili dok nije treći put nazvao selam, pa ih je upitao: “Zar niste čuli moj prvi selam?” Odgovorili su: “Čuli smo, ali smo voljeli da nam, više puta nazivajući selam, više puta prizivaš milost. Neka ti naš otac i majka budu žrtve, šta je uzrokovalo da ti dođeš do ovdje?” Objasnio im je: “Zato što se ova sluškinja bojala da ćete je kazniti.” Vlasnik sluškinje je rekao: “Zato što si je dopratio, u znak zahvalnosti za tvoj dolazak, mi je oslobađamo na Božijem putu”, a plemeniti Poslanik islama je njih obradovao dobrom i Džennetom, pa rekao:

لَقَد بَارَكَ اللهُ فِي العَشْرَةِ، كَسَا اللهُ نَبِيَّهُ قَمِيصًا وَ رَجُلًا مِنَ الأَنْصارِ قَمِيصًا وَأَعْتقَ اللهُ مِنْهَا رَقَبَةً وَأَحْمَدُ اللهَ هُوَ الَّذِي رَزَقَنَا هَذا بِقُدْرَتِهِ.

“Svevišnji Allah je dao blagoslov u ovih deset dirhema: odjenuo je svog Poslanika i jednog ensariju košuljom i oslobodio je jednu sluškinju. Neka je hvala Allahu Koji nam je svojom moći podario ovu blagodat.”[3]

Sa nastupanjem mjeseca ramazana oslobađao je sve zarobljenike i pomagao je siromašne.[4] Prenosi se od Aiše da je rekla: “Božiji Poslanik, s.a.v.a., se nikada nije svetio osobi koja ga je uvrijedila, osim u slučaju da je skrnavila Božije propise. Nikada svojom rukom nije kaznio nekog, osim tamo gdje je to trebalo izvršiti na Božijem putu. Nikada nije uskratio nekome ono što je taj zatražio od njega, osim u slučaju da je zahtjev bio grijeh, a on je od svih ljudi bio najudaljeniji od grijeha.”[5] Preneseno je od Ubejda ibn Umejra da je rekao: “Koji god bi griješnik, čiji grijeh nije dostigao do granice izvršenja određene šerijatske kazne, bio doveden kod Božijeg Poslanika, on bi mu oprostio.”[6] Enes je pričao: “Za deset godina, koliko sam služio Allahovog Poslanika, s.a.v.a., on nikada nije čak rekao ni: ‘Uh!’ Nikad me nije pitao ni zašto sam uradio nešto, niti zašto nešto nisam.”[7] Jednom mu je došao neki beduin i povukao njegov ogrtač tako grubo da mu je ostala ogrebotina na vratu, pa zatražio: “Muhammede, dodijeli i meni od onih Božijih imena koje imaš na raspolaganju.” Poslanik, s.a.v.a., ga je pogledao i nasmijao se pa naredio da mu daju nešto od imovine.

Plemeniti Božiji Poslanik, s.a.v.a., je bio poznat po praštanju i blagosti… On je oprostio Vahšiju, ubici svog amidže, hazreti Hamze… Prešao je preko iznevjere jevrejke koja mu je donijela zatrovanu pečenu ovcu, oprostio je Ebu Sufijanu prilikom osvajanja Mekke, ulazak u njegovu kuću proglasio je zaštitom od kazne, oprostio je i Kurejšijama koji su odbijali Božiju zapovijed i svim silama ratovali protiv njega… i sve to dok je bio na vrhuncu moći, dostojanstva i ugleda. Za njih je govorio:

اللَّهمَّ اهدِ قَومِي فَإِنَّهم لا يَعْلمُونَ… اذْهَبُوا فَأَنتُمُ الطُلَقَاءُ.

“Bože, moj narod je neuk pa ih uputi na Pravi put… slobodni ste, možete ići.”[8] I časni Kur'an govori o blagosti i trpeljivosti:

وَلَوْ كُنتَ فَظًّا غَلِيظَ الْقَلْبِ لَانفَضُّواْ مِنْ حَوْلِكَ‌ فَاعْفُ عَنْہُمْ وَاسْتَغْفِرْ لَهُم

A da si namrštena čela i tvrda srca, oni bi od tebe brzo otišli. Pa, praštaj im i od Allaha traži oprosta.[9]

Također, u drugom ajetu se opisuje najviši stupanj njegove milostivosti i milosrdnosti:

لَقَدْ جَآءَكُمْ رَسُولٌ مِّنْ أَنفُسِكُمْ عَزِيزٌ عَلَيْهِ مَا عَنِتُّمْ حَرِيصٌ عَلَيْكُم بِالْمُؤْمِنِينَ رَءُوفٌ رَّحِيمٌ

Došao vam je Poslanik, koji je jedan od vas, i, što ćete na muke naići, teško mu je! On silno želi da se uputite, a prema vjernicima sažaljiv je i samilostan.[10]

[1] Sahihu Muslim, sv. 4, str. 481, hadis br. 3308; Musnedu Ahmed ibn Hanbel, sv. 1, str. 598, hadis br. 3415.

[2] Sunenu-d-Darimi, sv. 1, str. 34.

[3] Sunenu-t-Tirmizi, sv. 4, str. 518, hadis br. 2377.

[4] Hajatu-n-nebijj ve siretuh, sv. 13, str. 311.

[5] Ibid., sv. 3, str. 306.

[6] Ibid., str. 307.

[7] Sahihu-l-Buhari, sv. 5, str. 2260, hadis br. 5738.

[8] Muhammed fi-l-Kur'an, 60-65.

[9] Ali Imran, 159.

[10] Et-Tevbe, 128.