Darežljivost i velikodušnost

Darežljivost i velikodušnost

 

Imam Husejn, a.s., je velikodušno pomagao siromašne i potrebite, imao samilosti za udovice i siročad te radovao srca onih koji su mu dolazili. Udovoljavao je potrebe onima koji su tražili prije nego ih dovede do neugodnog osjećaja traženja. Uvijek je održavao veze sa svojom rodbinom. Nije mu pristigao neki imetak a da ga nije podijelio i udijelio, a ovo je osobina darežljivoga, ćud velikodušnika i obilježje plemenitoga.

U tmini tihih noći nosio je vreće pune hrane i novca do kuća udovica i siročadi. O ovoj plemenitosti je svjedočio Muavija, i to onda kada je poslao poklone za nekoliko ličnosti pa nagovijestio: „Što se Husejna tiče, on će početi sa siročadima onih koji su poginuli uz njegovog oca na Siffinu, pa ako nešto od ovih poklona ostane, zaklat će devu i napojit će ih mlijekom.“[1]

U jednom događaju punog milosti, ljudskosti i ljubaznosti, on je oslobodio roba time mu uzvraćajući na pozdrav. Naime, preneseno je od Enesa da je rekao: „Bio sam kod Husejna pa je kod njega ušla jedna sluškinja s buketom cvijeća u ruci i pozdravila ga tim buketom. On joj je odgovorio: ,Ti si slobodna u ime Allaha.‘ Ja sam ga upitao: ,Sluškinja ti donese buket cvijeća, a ti je oslobodiš?‘ i on mi je odgovorio: „Tako nas je Allah podučio:

وَإِذَا حُيِّيتُم بِتَحِيَّةٍ فَحَيُّوا بِأَحْسَنَ مِنْهَا أَوْ رُدُّوهَا.

Kada pozdravom pozdravljeni budete, ljepšim od njega otpozdravite, ili ga uzvratite. (En-Nisa, 86) Ljepše od toga je bilo njeno oslobađanje.“[2]

Jedan od primjera njegove velikodušnosti i oprostivosti bilo je izmirenje duga Usame ibn Zejda, čime mu je otklonio brigu koja ga je bila obuzela, a bio je bolestan,[3] uprkos tome što je Usame bio stao u red protivnika njegovog oca, Zapovjednika vjernih.

Jednom je neki prosjak stao na ulaz kuće imama Husejna i počeo recitovati:

لَمْ يَخِبِ الْآنَ مَنْ رَجَاكَ وَ مَنْ    حَرَّكَ مِنْ دُونِ بَابِكَ الْحَلْقَهْ

 أَنْتَ جَوَادٌ وَ أَنْتَ‏ مُعْتَمَدٌ    أَبُوكَ قَدْ كَانَ قَاتِلَ الْفَسَقَهْ

Neće sada u beznađe pasti onaj koji ima nadu u tebe i okretao je halke na vratima tvoje kuće: ti si darežljivi, ti si oslonac, doista ti je otac ubijao razvratnike.

Imam je žurno izašao i vidjevši tragove bijede na njemu pozvao je Kanbera i upitao:

 يَا قَنْبَرُ، هَلْ تَبَقَّى مِنْ نَفَقَتِنَا؟

„Šta je ostalo od naše opskrbe?“ On mu je odgovorio: „Ima 200 dirhema za koje si mi naredio da podijelim u tvojoj porodici.“ Imam je rekao:

 هَاتِهَا قَدْ جَاءَ مَنْ هُوَ أَحَقُّ بِهَا مِنَّا.

„Donesi mi to, jer je doista došao onaj koji je preči u odnosu na njih“ pa ih je uzeo i dao prosjaku uz izvinjenje i stihove:

 خُذْهَا فَإِنِّي إِلَيْكَ مُعْتَذِرٌ    وَ اعْلَمْ بِأَنِّي عَلَيْكَ ذُو شَفَقَهْ

 لَوْ كَانَ فِي سَيْرِنَا الْغَدَاةَ عَصًا    أَمْسَتْ سَمَانَا عَلَيْكَ مُنْدَفِقَهْ

 لَكِنَّ رَيْبَ الزَّمَانِ ذُو غِيَرٍ    وَ الْكَفُّ مِنِّي قَلِيلَةُ النَّفَقَهْ

Uzmi. Doista ja tražim izvinjenje od tebe i znaj da sam ti se doista sažalio. Ako je u našem životu jutro otvrdnuto, uvečer naše nebo će biti obilno za te. Međutim, nestalnost vremena je u mijenjanju, a moj dlan je oskudan u opskrbi.

Beduin je uzeo novac zahvalivši se i moleći za njega dobro uz stihove:

 مُطَهَّرُونَ‏ نَقِيَّاتٌ‏ جُيُوبُهُمْ    تُتْلَى الصَّلَاةُ عَلَيْهِمْ أَيْنَمَا ذُكِرُوا

 فَأَنْتُمُ أَنْتُم الْأَعْلَوْنَ وَ عِنْدَكُمْ    عِلْمُ الْكِتَابِ وَ مَا جَاءَتْ بِهِ السُّوَر

مَنْ لَمْ يَكُنْ عَلَوِيّاً حِينَ تَنْسُبُهُ    فَمَا لَهُ فِي جَمِيعِ النَّاسِ مُفْتَخَرٌ

Očišćeni, neokaljanih čela, blagoslov teče na njih gdje god da se spomenu, vi, upravo vi ste uzvišeni, kod vas je znanje o Knjizi i onom što su donijele sure. Onaj koji nije alijevac po rodu, njemu ni kod koga nema ni pohvale.[4]